Četvrta predsednička trka lidera sandinista
U Nikaragvi juče održani izbori za novog šefa države
Managva - U Nikaragvi su juče održani predsednički izbori na kojima su građani odlučivali da li će lider Sandinista Danijel Ortega, bivši revolucionar, povratiti svoju moć. Veoma zagrejanu izbornu trku budnim okom je pratio predsednik Venecuele Hugo Čaves koji se nada da će posle ovih izbora pronaći novog saveznika u Ortegi. S druge strane, američki sekretar za trgovinu Karlos Gutjeres upozorio je da će američka pomoć i trgovinski programi "biti dovedeni u opasnost" ukoliko "antidemokratske snage" odnesu pobedu na izborima.
Glasanje je nadgledalo više od 17.000 izbornih posmatrača, među kojima i bivši predsednici SAD Džimi Karter, Perua Aleksandro Toledo i Paname Nikolas Ardito Barleta. U okolini biračkih mesta bili su raspoređeni pripadnici vojne straže, dok je nezavisna nevladina agencija Nikaragve Građanska grupa za etiku i transparentnost zadužena za prebrojavanje glasova. Glavni Ortegin protivnik jeste Eduardo Montealegre, obrazovan na Harvardu iz Liberalnog saveza Nikaragve, partije koja se odvojila od Ustavne oslobodilačke partije bivšeg predsednika Arnolda Alemana koji je optužen za korupciju tokom svog mandata od 1997. do 2002. Tokom svoje kampanje Ortega je izjavio da nije onaj isti čovek koji je bio u bratskim odnosima sa Sovjetskim Savezom koji je destabilizovao ekonomiju Nikaragve i borio se u ratu u kojem je stradalo 30.000 stanovnika Nikaragve.
Ovo je četvrta uzastopna predsednička trka za Ortegu. Izgubio je na prvim izborima 1990. od Violeta Čamoroa, čime je okončana vladavina sandinista i Kontra rat. I naredna dva pokušaja da pobedi na izborima bila su neuspešna. Ali ovi izbori bi mogli da budu drugačiji. Pre gotovo šest godina sandinisti su pomogli da se u Kongresu izglasa zakon koji omogućava kandidatu da osvoji 35 odsto glasova kako bi bio pobednik u prvoj rundi glasanja, ali samo je za pet odsto ispred druge dvojice vodećih kandidata. Pre tog zakona bilo je potrebno 45 odsto glasova da bi neki kandidat pobedio u prvoj rundi.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Ortega vodi u odnosu na Montealegrea, ali s manje od 35 odsto koliko mu je potrebno da bi izbegao drugu rundu. Ukoliko Ortega ne osvoji apsolutnu pobedu verovatno će se u drugoj rundi u decembru suočiti s Montealegreom, kada će mu biti mnogo teže da osvoji pobedu, uglavnom jer se glasovi ne cepaju između pet različitih kandidata kao u prvoj rundi.
AP
Devet života Danijela Ortege
Karlos Čamoro
Još jednom se Nikaragva suočava s mogućim povratkom sandinista. Predsednički izbori u toj zemlji, na kojima su učestvovala četiri kandidata, održani su 5. novembra i svi se pitaju da li će lider sandinista Danijel Ortega koji je izgubio više od deset odsto podrške birača u svakom tokom poslednja tri predsednička izbora uspeti da ovog puta povrati vlast.
Politički život Nikaragve je polarizovan između sandinističke manjine i većine koja je jasno antisandinistička, ali bez obzira na to Ortega ima realne šanse da osvoji pobedu. Da li je to zaista tako?
Uprkos vidljivim naporima Bušove administracije da ujedini desne snage Nikaragve, antisandinisti su ipak podeljeni. Tradicionalno krilo - Ustavna liberalna partija (PLC) koje kontroliše bivši predsednik Arnold Aleman, a koji se nalazi u kućnom pritvoru zbog optužbi za umešanost u korupciju, ima svog kandidata Hosea Riza. Umereno krilo Liberalni savez Nikaragve (ALN) koji predvodi bankar Eduardo Montealegre ima veliku podršku privatnog sektora i Bušove administracije.
Ali, FSLN (Sandinistički nacionalno oslobodilački front) suviše je bio pogođen velikim podelama, a sada izronjava s novom alternativom na demokratskoj levici u formi slomljene sandinističke frakcije kojoj je pošlo za rukom da osvoji podršku nezavisnih birača. Njihov kandidat, ekonomista Edmundo Žarkin, bivši je stručnjak za upravljačka pitanja u Interameričkoj banci za razvoj.
Sporazumom postignutim između Alemana i Ortege 2000. s namerom da se podeli vlast između dva čoveka utvrđena je granica od 40 odsto za kandidata koji teži da osvoji pobedu u prvoj rundi glasanja. Takođe, u zamenu za ličnu dobit tadašnji predsednik Aleman je proglasio pravilo koje je veoma podesno za Ortegu: kandidat može da pobedi u prvoj rundi sa osvojenih 35 odsto glasova ukoliko postoji pet odsto razlike između druge dvojice vodećih kandidata.
Sadašnje snage oličene u Montealegru i Žarkinu saglasile su se da je neophodna politička reforma koja bi poništila sporazum Ortege i Alemana koji je politizovao sudstvo, nacionalni bilans i izborni sistem. Zabrinuti ekonomskom politikom, oni se ne slažu kada je reč o stepenu kontinuiteta ili promena kojima bi se trebalo baviti i povodom nedavnih reformi koje su dovele do umerenog ekonomskog rasta, ali bez bilo ikakvog napretka u oblasti životnih uslova u zemlji gde više od 50 odsto stanovništva živi u siromaštvu.
Paradoksalno, Ortega je ušao u finalnu rundu kampanje sa više od 33 odsto podrške, što je ispod njegovog istorijskog rekorda od 42 odsto. Štaviše, njegova pobeda je moguća samo zahvaljujući podeljenoj opoziciji.
U parodiji pesme Džona Lenona "Dajte šansu miru" Ortega je obilazio zemlju u maniru religijskog propovednika, nudeći "mir, posao i pomirenje". On je osudio razuzdani kapitalizam, ali je istakao da nema sistemskih promena kao alternative. Jedini novi element u njegovom programu su pokloni za venecuelanskog narodnog lidera Huga Čavesa, što će predstavljati regulisanje političkih odnosa između dvojice lidera ukoliko Ortega pobedi na izborima.
Istraživanja javnog mnjenja stavljaju Ortegu u vođstvo, što bi trebalo tumačiti oprezno, jer mnogi birači skrivaju svoje izborno opredeljenje. S ovim upozorenjem na umu, moguća su tri scenarija:
Ortega ne može da osvoji pobedu u prvoj rundi. Kao i na prethodnim izborima, ti skriveni glasovi okrenuli su se protiv njega. On je posle toga bio žestoko poražen u izbornoj trci protiv Montealegrea kada su se Ortegini protivnici ujedinili protiv njega. Ukoliko se to dogodi Nikaragva će imati predsednika s jakim političkim mandatom i mogućnošću za uspostavljanje adekvatnog demokratskog saveza u Kongresu.
Jasna pobeda Ortege u prvoj rundi bi podgrejala ekonomsku neizvesnost, dok bi investitori, štediše i strani donatori bili ozbiljno zabrinuti zbog njegove prošlosti. Koliko dugo će oni brinuti zavisi, naravno, od njegovog ponašanja na toj funkciji. Uprkos njegovoj revolucionarnoj retorici, Ortega neće imati šanse da uvede bitne promene jer bi mu nedostajala većina u Kongresu. U isti mah uvek neizvesna stabilnost zemlje zavisila bi od njegovih odnosa sa SAD koji su već dugo zatrovani uzajamnim neprijateljstvom. Povrh svega, njegova pobeda bi značila novog i bezuslovnog saveznika za Čavesa koji ima više simboličan nego stvaran uticaj, ali ekonomski zavisi od Venecuele u regionu u kojem dominira uticaj SAD i Sporazuma o slobodnoj trgovini zemalja Latinske Amerike.
Izborni rezultat je suviše tesan da bi se definisao manje kontroverzni pobednik posle prve runde. Takođe, postoji strah da Vrhovni izborni savet, u kojem dominiraju FSLN i PLC, možda neće biti nepristrasni u prebrojavanju glasova. I čak ukoliko masovne prevare nisu predvidljive, selektivne prevare ostaju kao rizik. Ovakav položaj je veliki izazov za međunarodne izborne posmatrače - Organizaciju američkih država, Evropsku uniju i Karter centar - ukoliko oni spreče slične situacije, ili čak mnogo ozbiljnije, kao što je bilo s nedavnim postizbornim periodom u Meksiku.
Jedini izvestan rezultat ovih izbora jeste taj da će se formirati novi kongres i da će on oslabiti Sporazum koji je držao administraciju sadašnjeg predsednika Enrikea Bolanosa kao taoce. Prema tome, svaka nova vlada imaće više prostora za demokratske manevre u podeljenom Kongresu od četiri jaka izborna bloka.
Nikaragva se suočava s veoma složenom budućnošću. Ali, ta složenost mnogo više obećava nego sadašnja nepokretnost.
Autor je novinar iz Nikaragve, direktor nedeljnog magazina Poverenje i TV emisije Esta Semana i bivši direktor sandinističkog lista Barikada