Bubašvabe u napadu

Naučnici iz Pentagona planiraju da stvore armiju insekata kiborga, koje će moći da kontrolišu sa daljine

Scena iz naučnofantastičnog filma: teledirigovana bubašvaba, po komandi 'loših momaka', ulazi u salu gde se održava tajni sastanak i pomoću minijaturne kamere direktno prenosi sve što se na njemu dešava. Ideja je bila toliko privlačna da su naučnici odlučili da je presele iz sveta filma u stvarni život. Oni planiraju da angažuju za diverzantske zadatke i druge insekte: muve, mrave, pa čak i vaške i komarce. Već sada za specijalne zadatke obučavaju se pacovi i ajkule. Naučnici iz Pentagona nimalo se ne šale i zaista nameravaju da stvore pravu armiju insekata kiborga, koje će moći da kontrolišu s velike udaljenosti. Pionirski projekat je zamisao Agencije za najsavremenije istraživačke vojne projekte ( 'Darpa' ), sa sedištem u Arlingtonu u državi Virdžiniji. Osnovana je 1958. sa ciljem da održava tehnološku superiornost američke vojske.

Zadatak je sledeći: naterati insekta da se približi konkretnom objektu, koji se nalazi nekoliko stotina metara od polazne tačke. Zatim treba da se zaustavi i 'postane nepomičan na određeno vreme ili dok ne dobije nove instrukcije'. 'Darpa' smatra da naučnici mogu da iskoriste razvojne faze insekata kao što su vilini konjici i to na stadijumu lutke ( faze razvoja insekta su jaja, larva, lutka i odrasla jedinka ). 'U svakoj od tih faza telo insekta prolazi kroz proces obnavljanja, koji isceljuje rane i razmešta unutrašnje organe oko stranog tela', kaže se u projektu. U toj fazi u lutku će se usaditi takozvani biočip - mikročip s organskim materijalom. Biočip bi na taj način postao sastavni deo tela insekta, što bi značilo da će sam uspostaviti vezu s njegovim mozgom. Takav postupak je mnogo efikasniji od pokušaja da se mikročipovi usade spolja u odraslu jedinku.

Pre dve godine u jednom odseku 'Darpe' počela je obuka osa i pčela: naučnici su želeli da ih nauče da pronalaze eksploziv po mirisu. Insekti odlično reaguju na miris. Nešto slično već je urađeno s pacovima i to veoma uspešno. Oni umeju da namirišu nagaznu minu zakopanu pod zemljom, baš kao što u prirodi na isti način pronalaze hranu. 'Mikročip u mozgu registruje pojačanu moždanu aktivnost životinje u momentu kad nanjuši eksploziv', objašnjava Frenk Vidžens, jedan od autora tog projekta. 'Tada elektronika šalje u mozak pacova takozvani podsticajni signal, to jest osećaj prijatnosti, što ga nagoni na dalju potragu.'

Naučnici priznaju da za sada ne upravljaju životinjama već ih samo stimulišu da idu u željenom pravcu.

Mišljenja stručnjaka su podeljena, kad je reč o izvodljivosti planova Pentagona. Stručnjak za insekte dr Džordž Mekgavin sa Oksforda smatra da je ideja 'sumanuta'. Profesor Endru Parker, stručnjak za biomimikriju pak kaže da zamisao nije previše fantastična. On napominje da bi insekti mogli da  se usmere ka hemijskim supstancama od kojih su napravljene bombe, ali da spajanje insekta i mašine, bar za sada, spada u domen naučne fantastike.

CDC/JS

Životinje u ratovima

U Drugom svetskom ratu vojska je eksperimentisala s mačkama. Za mačku bi pričvrstili bombu i izbacili je iz aviona na nacistički brod. Ideja je bila da se mačka, koja mrzi vodu, uspentra na palubu i da se u tom trenutku aktivira eksploziv. Mačka je, međutim, u vazduhu gubila svest, pa se prilikom pada u vodu davila. Takođe u Drugom svetskom ratu, Amerikanci su pokušavali da prikače zapaljiv materijal za slepe miševe, zatim ih podvrgnu hibernaciji i bace iz aviona blizu neprijateljskih fabrika i drugih postrojenja. Kad se probude iz hibernacije, trebalo je da se uvuku u fabriku i eksplodiraju. Ali nisu se budili iz hibernacije. U Vijetnamskom ratu Amerikanci su, navodno, obučavali delfine da cepaju ronilačka odela boraca Vijetkonga, čime bi ih onesposobili i onda dovukli na saslušanje. Američka mornarica je demantovala da je ikada koristila sisare za nanošenje povreda čoveku.

( Blic )