Brige oko novca podstiču mentalne probleme

Veliko nacionalno istraživanje u Kanadi, koje je sprovedeno telefonskim putem na uzorku od 1.501 ispitanika, pokazalo je kako se preopterećene kreditne kartice, neprestana zvonjava mobilnih telefona i strah za radno mesto smatraju jednim od najučestalijih okidača svojevrsnog mentalnog oboljenja zaposlenih, zbog kojeg su posao stavili na prvo mesto u svom privatnom životu.

Tako je posao postao središte njihovih života, zbog čega smatraju kako sami sebe moraju terati do granica izdržljivosti da bi poduprli svoje potrošačke navike i zadržali svoje teško stečene pozicije na poslu, objašnjava psihijatar dr Irvin Wolkoff.

Komentarišući rezultate istraživanja koje je sprovela osiguravajuća kuća 'Desjardins Financial Security', Wolkoff je rekao kako ova isprazna trka za novcem stvara ogromnu količinu stresa, koja pogoduje razvoju teskobe, depresije i psihičkih oboljenja.

Naime, 44 odsto ispitanika reklo je kako je novac najvažniji pokretač stresa i mentalnih oboljenja, a usko su povezana i s pitanjima koja se tiču njihovih radnih mesta. Otprilike dve trećine ispitanika navelo je kako nisu koristili bolovanje kad su bili bolesni, jer su bili u strahu da će izgubiti svoje dnevnice, ili su bili zabrinuti oko zaostajanja u poslovnim procesima.

Potpredsednik firme koja je sprovela istraživanje, Alain Thauvette objašnjava kako je većina te grupe ljudi takođe navela da im je potrebno više od uobičajenog odmora kako bi sledećeg dana bili spremni za posao. Što se tiče mobilnih telefona, 60 odsto ispitanih navelo je kako imaju mobilni telefon na kojem su svojim saradnicima uvek dostupni, a Wolkoff navodi kako je moderna tehnologija, između ostalog i rađena s ciljem da se deo posla može odraditi od kuće, što je još više pogodovalo potiskivanju privatnog života. Zaposleni u dobi od 18. do 24. godine nalaze se na posebno kratkoj uzici, s obzirom na to da je 78 odsto njih navelo kako su svojim nadređenima bili dostupni i nakon posla. Uglavnom zbog neorganizovanih rasporeda, željom za dodatnim radnim zadacima ili želeći da predstave sami sebe kao idealne zaposlene.

I dok je 94 odsto ispitanih navelo kako nisu bolovali od bilo kakvog mentalnog poremećaja, više od polovine njih poznaje osobe koje su se bar jednom susrele s takvim problemom. Dr Irvin Wolkoff navodi kako su ove brojke pokazatelj da ljudi ne raspoznaju probleme u svom mentalnom zdravlju ili jednostavno ne žele da ih postanu svesni.