Bolje časna smrt nego bedan život

Jugoslavka Tomović nezadovoljna penzijom od 98 evra pokušala pljačku banke. – Dobila 700 pisama podrške.

U podgoričkom Osnovnom sudu juče je, pred Krivičnim većem sudije Ane Vuković, održan pretres protiv Jugoslavke Tomović (62), kojoj se stavlja na teret da je pod pretnjom oružja pokušala da iznudi novac od radnika Podgoričke banke. Podsetimo, Tomovićka je 22. novembra 2003. godine, naoružana pištoljem „crvena zastava” 7,65 mm, sa crnom potkapom namaknutom preko lica, ušla u prostoriju Podgoričke banke na centralnom trgu glavnog grada Crne Gore i rečima „dajte pare, neću vam ništa” pokušala da iznudi novac od službenika banke. Nekoliko minuta posle toga, mirno je, bez ikakvog plena, izašla na ulicu i laganim koracima se uputila ka hercegovačkoj ulici, gde su je sustigli radnici obezbeđenja i predali je policijskim organima. Tomovićka je provela 19 dana u istražnom zatvoru, iz kojeg je puštena da se brani sa slobode. Ovaj slučaj je izazvao veliku pozornost javnosti i medija, a za njeno oslobađanje napisana je i peticija građana, koji su tražili da se „super-baka”, kako su je prozvali u Crnoj Gori, oslobodi bilo kakve odgovornosti, obzirom da se radi o čestitom i uzornom građaninu. Na jučerašnjem pretresu Jugoslavka Tomović je negirala da je delo za koje se tereti, učinila iz revolta, usled pljačke poznatije kao „stara devizna štednja”, već da je na to nateralo teško materijalno stanje u kojem se našla, kao i dug od 2.000 evra. Sve ovo, kao i zdravstvene nedaće i smrt supružnika, često je navodilo na pomisao o samoubistvu. Međutim, ona kao pravoslavni vernik nije mogla da digne ruku na sebe, pa je osmislila plan, kako da je neko drugi likvidira. Zato je uzela pištolj pokojnog supruga i potkapu, na kojoj je napravila proreze za oči i krenula u simulaciju pljačke banke, kako bi primorala obezbeđenje i policiju da puca u nju. Ona je kazala i to potkrepila lekarskim nalazima, da je teški dijabetičar, da je imala tri infarkta, a da ima i rak kože. Smrt supruga i teška materijalna situacija u kojoj se našla, primajući penziju od 98 evra mesečno za 36 godina radnog staža, doveli su je u stanje bede, koju nije mogla da podnese, pa su joj se javile i suicidna razmišljanja. Saslušavanjem pet svedoka i završnih reči tužioca i odbrane, sudija Vuković je završila pretres, a odluku o visini kazne, doneće u ponedeljak, 21. februara. Inače, Jugoslavka Tomović je rođena u Arilju 1942. godine. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, a najveći deo radnog veka provela u Televiziji Crne Gore, gde je obavljala poslove međunarodne razmene. Kao poliglota i vrsni znalac engleskog, italijanskog, španskog, grčkog i arapskog jezika, Tomovićka je celog svog radnog veka učestvovala i u prijemu stranih delegacija.

Posle suđenja, ona je odvojila malo vremena za „Politiku” i ispričala nam deo svoje priče. – Uvek i u svakoj prilici, borila sam se za našu zemlju. Sa sedam godina ostala sam siroče. Teško sam i mnogo radila, pa sam i postigla određene uspehe u životu i, taman kada sam pomislila da ću konačno da odmorim, naišlo je novo vreme u kojem je pola naroda gladno, a među njima i ja. Sa penzijom od 98 evra, od kojih najmanje 45 moram mesečno da izdvajam za lekove, došla sam u stanje očaja, koje je prouzrokovalo ovaj događaj – rekla je Jugoslavka Tomović. Njene komšije su, poznajući njenu čestitost, pokrenule peticiju, koju je potpisalo više od hiljadu građana, kojom je traženo od sudsko-istražnih organa oslobađanje od svake odgovornosti. Prema Jugoslavkinom kazivanju, ljudi je prepoznaju na ulici, u prodavnici i umesto prekora, upućuju joj samo reči pohvale i ohrabrenja. –Dobila sam više od 700 pisama podrške, ne samo iz naše zemlje nego i sa drugih kontinenata – kaže naša sagovornica. Na kraju, Jugoslavka nam je rekla da bi volela da je osude na smrtnu kaznu, ako to bude moguće, jer je „bolje časno umreti, nego pasji živeti”. – I zatvor je za ljude. Ako me osude, muzika će me pratiti do ćelije, obećala nam je „super-baka”.