Bliski istok se ne smiruje

Tel Aviv, Bejrut, Njujork -- Sukob Izraela i Libana ušao u sedmi dan, neki zvaničnici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ocenju da je reč o otvorenom ratu

Najmanje 11 libanskih vojnika je ubijeno, više od 35 ih je povređeno u vazdušnom napadu izraelske vojske na jednu kasarnu nadomak Bejruta, prenele su svetske agencije. Avioni su u četiri navrata bombardovali kasarnu u Džamhuru, desetak kilometara istočno od Bejruta, nedaleko od predsedničke palate Baabda i sedišta Ministarstva odbrane.

Sinoć je najmanje šest osoba povređeno kada su pripadnici Hezbolaha raketirali grad Safed na severu Izraela i pogodili bolnicu. Hezbolah je u proteklih šest dana ispalio oko 500 raketa na teritoriju Izraela, koji nastavlja da bombarduje Liban. Na meti je više od 60 ciljeva, od glavnog grada Bejruta, preko Tripolija na severu do Balbeka na istoku zemlje.

Izraelski izvori tvrde da je mali broj njihovih kopnenih trupa ušao u južni Liban, ali insistiraju na tome da nije reč o početku kopnene invazije. Premijer Izrela Ehud Olmert jasno je stavio do znanja da će vojne operacije biti nastavljene dok ne budu ispunjeni njihovi uslovi. Izraelska vojska je saopštila da ne isključuje mogućnost kopnene invazije Libana kao deo ofanzive protiv Hezbolaha, prenose svetske agencije. Zamenik načelnika izraelske vojske Moše Kaplinski izjavio je da vojska ima mnogo mogućnosti za akciju. "U ovom trenutku ne mislimo da treba da aktiviramo kopnene snage u Libanu, ali ako to treba da uradimo, uradićemo. Ne isključujemo tu mogućnost", rekao je Kaplinski. Od srede, kada su počeli sukobi u Libanu, poginulo je više od 200 civila, a oko 500 ih je povređeno. Do sada su u napadima Hezbolaha poginula 24 Izraelca.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija posle dva sata novih konsultacija nije uspeo da postigne dogovor oko daljih poteza zbog obnove sukoba između Izraela i Libana. Iako to pitanje već nekoliko dana razmatra, Savet bezbednosti još uvek nije doneo odluku o slanju mirovnih snaga u region, a sinoć nije ni uputio poziv na obustavu vatre niti je čak mogao da se dogovori oko saopštenja, rekao je libanski predstavnik Nuhad Mahmud, navodeći da se ne može ništa učiniti dok traju sukobi.
Evropska unija je osudila napade Hezbolaha na Izrael, pozvala na trenutno i bezuslovno oslobađanje otetih vojnika i obustavu svih napada na izraelske gradove. EU je priznala legitimno pravo Izraela na samoodbranu i ponovo apelovala na izraelsku vojsku da bude uzdržana.

Poznavaoci bliskoistočnih prilika kažu da je bilo samo pitanje vremena kada će buknuti novi sukob Izraela sa susedima. Oni procenjuju da će se poslednji okršaji uskoro ipak smiriti, pod pritiskom međunarodne zajednice. Dugogodišnji izveštač sa Bliskog istoka i spoljnopolitički komentator Borivoje Erdeljan za B92 kaže da je najnoviji sukob samo nastavak višedecenijskih tenzija između dve zemlje. "Na jednoj strani imate unutrašnje političke potrebe jer Izrael prvi put ima politički establišment koji nema vojno zaleđe. Sadašnji premijer i ministar odbrane nikad nisu bili u vojsci, pa zato sebe moraju da dokažu kao čvrste momke, koji ne popuštaju, što je potrebno za domaću upotrebu", kaže on.

Libanu rat nije nepoznanica. Samo tokom poslednjeg građanskog rata, koji je trajao 15 godina, u toj državi je vladalo oko 40 nezavisnih oružanih grupa. U međunarodnoj javnosti se smatra da Liban, Sirija i Iran često služe kao poligon, što koriste i razne militante organizacije, poput Hezbolaha. "Taj pokret je godinama bio uspavan i sada želi da se nametne kao faktor u regionu. Tu je Liban, kao i uvek, najveća žrtva, što nije ni čudo. To je zemlja koja je nezavisna od 1943. do kad je bila pod francuskom kolonijalnom vlašću, ali ona zapravo nikad nije bila svoja. Svi su drugi imali i imaju svoje prste u tome i ni na jedan način je ne uvažavaju kao suverenu državu. U sirijskim školama i knjižarama imate karte gde ne postoji sirijsko-libanska granica, oni to smatraju svojim vilajetom iz doba turske vlasti. S druge strane, Izrael sebi uzima za pravo da u Liban ulazi kad hoće. To nije prvi put", kaže Erdeljan.

Marko Ristanović, student beogradskog Građevinskog fakulteta, uz pomoć Ambasade Austrije uspeo je da se evakuiše iz Bejruta i stigao je u Srbiju. Ristanović, koji je u Bejrutu bio na stručnoj praksi, kaže da je u glavnom gradu Libana proveo nekoliko dramatičnih dana tokom bombardovanja. On je u subotu zvao Ambasadu Srbije u susednoj Siriji i tražio pomoć. Međutim, pošto mu službenik ambasade nije uzeo ni broj telefona ni adresu, odlučio je da pomoć za izlaz iz Bejruta potraži od Ambasade Austrije, koja je organizvola evakuaciju studenata iz Austrije i Italije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je ambasadorka u Siriji Gordana Aničić upućena na granicu s Libanom, s nalogom da, bez obzira na bombardovanje, prihvata građane Srbije iz te zemlje i upućuje ih u Ambasadu u Damasku.

Evakuacija iz Libana

Poljska je jutros počela masovnu evakuaciju svojih državljana iz Libana, a Češka i Slovačka već dva dana zajednički pomažu svojim državljanima da što pre napuste krizno područje. Jutros je iz Bejruta ka granici sa Sirijom krenuo poljski konvoj sa oko 210 ljudi, a Ambasada Poljske je u konvoj primila i Čehe i Slovake koji su propustili zajednički organizovanu evakuaciju vlasti u Pragu i Bratislavi.

U Siriji dva vojna aviona i TU-154 predsednika Poljske čekaju da prebace Poljake u njihovu zemlju. Od oko 700 Poljaka koji žive i rade u Libanu, za evakuaciju se prijavilo njih oko 250, a prednost imaju oni s poljskim pasošem.

Zajedničku evakuaciju za Čehe i Slovake organizovalo je Ministarstvo inostranih poslova Češke. Prvih desetak Čeha otišlo je iz Libana još u nedelju, a noćas su specijalnim letom češke armije iz Sirije u Prag stigli 72 Čeha i 22 Slovaka. U Libanu se u trenutku izbijanja sukoba nalazilo oko 300 Čeha, od kojih su približno polovina turisti, a ostali u Libanu imaju posao ili porodice, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Češke.

Za i protiv stabilizacionih snaga

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan očekuje da i evropske zemlje učestvuju u budućim stabilizacionim snagama UN u južnom Libanu i da će te snage biti brojnije od postojećeg kontingenta UN u toj zemlji. Anan je posle razgovora s predsednikom evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom rekao da su neke zemlje EU spremne da učestvuju u tim snagama, a da bi stabilizacione snage za Liban morale da budu značajno brojnije i bolje naoružane od trenutnih snaga UN, koje čini oko 2.000 vojnika.

Vašington ranije naveo da sumnja u sposobnost stabilizacionih snaga da zaustave napade Hezbolaha na Izrael, a Izrael je taj predlog kritikovao i ocenio ga preuranjenim.

Hronologija izraelskih napada na Liban

decembar 1968. Izraelski komandosi dižu u vazduh 13 putničkih aviona na aerodromu u Bejrutu kao osvetu za napad Palestinaca na izraelski avion u Atini.

april 1973. Pripadnici izraelskih elitnih snaga, među njima i kasniji premijer Izraela Ehud Barak, preoobučen u ženu, upali u stanove u Bejrutu i ubili tri funkcionera palestinskih gerilaca.

mart 1978. Izrael zauzima jug Libanona i uspostavlja okupacionu zonu. Većina vojnika povlači se narednih nedelja i ostavlja 10 kilometara široku zonu koju kontroliše Vojska južnog Libana, hrišćanski saveznik Izraela.

januar 1979. Izraelski agenti aktiviraju automobil-bombu u zapadnom Bejrutu i ubijaju Ali Hasana Salameha, šefa pokreta Fatah. Salameh, poznat i kao Abu Hasan, bio je jedan od organizatora napada protiv izraelskih sportista tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972.

jun 1982. Izrael upada u Liban. Sirijska vojska povlači se iz Bejruta, a na hiljade palestinskih gerilaca pod vođstvom Jasera Arafata napušta Liban posle opsade koja je trajala 10 nedelja.

septembar 1982. Izrael zauzima Bejrut pošto je ubijen proizraelski hrišćanski čelnik Bašir Gemajel, nekoliko dana ranije izabran za predsednika. Hrišćanske milicije, uz odobrenje Izraelaca, ubijaju na stotine Palestinaca u izbegličkim logorima Sabra i Šatila.

maj 1983. Izrael i Liban potpisuju mirovni sporazum pod pokroviteljstvom SAD. Sirija mu se protivi i sporazum nikada nije ratifikovan.

april 1984. Pod pritiskom Sirije, predsednik Libana Amin Gemajel otkazuje mirovni sporazum sa Izraelom. Hezbolah, "Božja stranka" šiitskih muslimana, prvi se put pojavljuje u javnosti.

jun 1985. Izraelske snage ponovo ulaze u samoproglašenu bezbednosnu zonu na jugu Libana koju kontrolišu izraelska vojska i savezničke libanske milicije.

februar 1992. Izraelski helikopter napada konvoj automobila na jugu Libana. Ginu čelnik Hezbolaha Sheik Abas Musavi, njegova supruga i šestogodišnji sin.

1993. Odgovarajući na raketne napade Hezbolaha, Izrael pokreće nedelju dana dugu "Operaciju odgovornost", seriju vazdušnih, artiljerijskih i pomorskih napada.

april 1996. Izrael izvodi sedamnaestodnevnu akciju "Plodovi gneva" protiv Hezbolaha.

jun 1999. Vojska južnog Libana povlači se posle 14 godina iz enklave Jezine, severno od izraelske bezbednosne zone.

maj 2000. Izrael okončao 22 godine dugu okupaciju južnog Libana.

jul 2006. Izrael napada aerodrom luku u Bejrutu i blokira libanske pomorske luke pošto su borci Hezbolaha zarobili dva i ubili osam izraelskih vojnika.