Blajburg nije mesto za antifašiste

Nemoguće je razumeti situaciju i ratove na Balkanu a da ne poznajete istoriju Drugog svetskog rata. Apsolutno ste u pravu ako mislite da su duhovi prošlosti razlog ratovima. Duhovi mogu uveliko da odrede budućnost. Zato je borba za istinom toliko važna i zato smo tome toliko posvećeni i sve više i više vremena tome posvećujemo. Užasna je stvar manipulacija brojem žrtava i dok god je tako, duhovi neće mirovati. Intervju: Efraim Zurof
Razgovarao: Dejan Kožul

Milivoj Ašner (95 godina), Aribert Hajm (94 godine), Peter Egner (84 godine), Šandor Kepiro (94 godine)... Ivo Rojnica umro je u 94. godini, a Dinko Šakić u 87.

U čemu je tajna dugovečnosti ovih ratnih zločinaca, znaju možda samo oni. Ako se uzme u obzir da je svaki od navedenih kriv za smrt nekoliko hiljada ljudi, a prema rečima dr Efraima Zurofa, direktora Centra Simon Vizental, da se nijedan zločinac nikada nije pokajao, niti se loše osetio zbog smrti ogromnog broja ljudi, onda se u toj konstataciji nalazi i trag odgovora na pitanje dugovečnosti.

Ipak, i zločincima vreme polako ističe, čega je svestan i sam Zurof koji ulaže maksimalne napore da preostali veterani ratnog zločina makar dospeju pred sudove, čime će barem delimično biti zadovoljena pravda.

U jurnjavi za zločincima i vremenom, Zurof je često ometen i dešavanjima iz Hrvatske pa se tako zabavlja sa Tompsonom i Blajburgom. O svemu tome poslednji lovac na ratne zločince iz Drugog svetskog rata priča ekskluzivno za e-novine.

*U poslednje vreme ste veoma aktivni i medijski eksponirani. Da li je to zbog jurnjave sa vremenom i poslednjim pokušajima da se privedu zločinci iz Drugog svetskog rata, koji lagano umiru nekažnjeni?

Delimično. Ali to je i pitanje okolnosti. Poprilično smo zaposleni istragom o Hajmu, u Hrvatskoj je Šakić sahranjen u ustaškoj uniformi, zbog čega smo morali da reagujemo, hrvatski političari su najavili odlazak u Blajburg... sve su to neke okolnosti koje su uticale na naše češće oglašavanje, zbog kojih može da se čini da smo više prisutni u javnosti. Nije da sam na to posebno ponosan, ali to je nešto čime se bavim i logičan je sled događaja.

[TABLE]

**
*Tokom poslednjih meseci pronašli ste nekoliko ratnih zločinaca sa vrha liste najtraženijih - Ašner u Austriji, Hajm u Čileu ili Argentini... Vlade Austrije i Nemačke Vam nisu baš pomogle u njihovom hapšenju?**

U slučaju Hajma, problem je što je sudija odbio zahtev za istragom, što se čak i u običnim ubistvima rutinski prihvata. Niko ne može da razume zašto je to tako. Mislili smo da je važno da te informacije iznesemo u javnost, pa ostaje da vidimo kakve će biti reakcije i da li će to pomoći da se odobri istraga. Što se Austrije tiče, taj problem postoji već duže vreme. U toj zemlji nije bilo procesuiranja nacističkih ratnih zločinaca već više od 30 godina. Sve to je uticalo i na manjak volje Beča da nacističke ratne zločince privede pravdi.

*Jednom ste izjavili da je Austrija raj za ratne zločince. Zašto?

Austrija zaista jeste raj za ratne zločince i užasno je što je baš Ašner uspeo da pobegne tamo. Da nije tako, verujem da bi davno bio procesuiran. Nedostatak političke volje je glavni problem. U mnogim slučajevima nije problem naći ljude, pa čak i dokaze da su krivi. Ali nekad je u tim zemljama gde su počinjeni zločini, ili u zemljama gde žive oni koji su počinili zločin, potrebna politička akcija i volja da bi se ljudi izručili ili osudili i to predstavlja ogroman problem.

*Šta je sa drugim zemljama?

Za svaku državu je druga priča. Nisu samo Austrija i Nemačka problem. Šandor Kepiro koji je bio umešan u ubistva hiljade ljudi u Novom Sadu, sedi u Budimpešti poslednjih godina i ništa se ne čini. Nije u zatvoru, nije procesuiran... 

*Kolika je odgovornost Srbije zbog neizručenja?

Deo problema je što ne postoji sporazum o izručenju između Srbije i Mađarske. Legalno, Srbija ne može zatražiti izručenje, mada je bilo nekih inicijativa. Pozvan sam da se nađem sa tužiocem za ratne zločine, Vladimirom Vukčevićem, pa dolazim u Beograd sledećih nedelja. Nadam se da ćemo konačno naći neko rešenje, jer je ovo jako frustrirajuće. Osoba koja je činila takve zločine ne može biti kažnjena, procesuirana... to je nešto što me neverovatno ljuti.

*Jedan od vaših najvećih uspeha je hapšenje Dinka Šakića, koji je nedavno umro, ali koji je ipak kažnjen za svoja zlodela. Međutim, sahranjen je kao heroj u ustaškoj uniformi uz prisustvo predstavnika katoličke crkve.

Šakićeva sahranu je organizovala njegova obitelj i nije bilo državnih zvaničnika, osim nekoliko desničara. Međutim, neverovatno i neprihvatljivo je da je sahranjen u ustaškoj uniformi, ali još više brine što je sveštenik, božji čovek rekao da je Šakić bio uzoran Hrvat iako je prekršio najvažniju božju zapovest – da ne ubije. Ideja da sveštenik može reći nešto slično je neprihvatljiva i nečuvena. Zato sam pisao predseniku Mesiću koji je osudio takvo ponašanje i sahranu. To sam i očekivao od njega jer nema sumnje da je reč o antifašisti.

[TABLE]

*Često se u poslednje vreme bavite Hrvatskom. Osim ove sahrane, pažnju su privukli i Tompsonovi koncerti, posebno ikonografija oko njih, ali i najave opozicionog lidera Zorana Milanovića, kao i poznatog istoričara Slavka Goldštajna, da će posetiti Blajburg.

Reagovao sam i na to, to je moja dužnost. Ne možete da upoređujete žrtve samo zato što su i jedni i drugi ubijeni. Ne možete ih mešati. To je suluda ideja koju je Tuđman promovisao. On je želeo da od Jasenovca napravi memorijalni centar za sve poginule tokom Drugog svetskog rata. To je suludo i tako se ne pravi novo demokratsko društvo. Ne može jedan od zapovednika Jasenovca da bude heroj ni u jednoj zemlji.

*Osim Mesića, retki su međutim osudili sahranu, Tompsonove koncerte, ali i najavu odlaska u Blajburg.

Reagovala je Jevrejska zajednica u Hrvatskoj, izraelska ambasada, ali mnogi su sačekali da se ja obratim Mesiću i hrvatskim liderima kako bi osudili ovu užasnu sahranu.

*Ne pričam samo o sahrani, već koncertu i svim popratnim dešavanjima.

Ne mogu da govorim u njihovo ime, već samo u svoje. Svi znaju da sam protestovao protiv koncerata Tompsona, protiv ustaških uniformi, simbola glorifikacije tog vremena...

*Mesić je rekao da sada nije pravo vreme za odlazak u Blajburg. Kada mislite da bi to moglo da se desi?

Ne vidim da bi to moglo biti u skorije vreme. To nije mesto za jednog Jevreja, Hrvata antifašistu, Roma, Srbina... Hrvatsko društvo se bori sa tim pitanjima jer su se mnogi borili protiv nacista, ali mnogi su bili i ustaše.

*Kada je reč o Blajburgu, veoma često se manipuliše brojem žrtava, mada to je slučaj i sa Jasenovcem. Koliko su prema vama ti duhovi prošlosti uticali na sukobe na prostorima bivše SFRJ tokom devedesetih? Nemoguće je razumeti situaciju i ratove na Balkanu a da ne poznajete istoriju Drugog svetskog rata. Apsolutno ste u pravu ako mislite da su duhovi prošlosti razlog ratovima. Duhovi mogu uveliko da odrede budućnost. Zato je borba za istinom toliko važna i zato smo tome toliko posvećeni i sve više i više vremena tome posvećujemo. Užasna je stvar manipulacija brojem žrtava i dok god je tako, duhovi neće mirovati.

Ne kaju se zbog zločina

*Imali ste prilike da upoznate i razgovarate sa mnogim zločincima. U kakvom su oni psihičkom i fizičkom stanju i da li su ikada zažalili zbog nedela koja su počinili?

U svakom slučaju je drugačija priča. Recimo, u slučaju Ašnera su rekli da boluje od demencije. To je bolest koju je nemoguće izmeriti i ustanoviti da li ona može da ga omete ili ne. To je kao rak – ili je imate ili nemate. Zato sam tražio od austrijske vlade da pozovu međunarodne stručnjake, pogotovo što izgleda poprilično svestan svega.

Do sada nije bilo slučaja, barem u onima u čijim hapšenjima sam ja učestvovao, da su izrazili žaljenje za onim šta su činili. Često su tvrdili da su videli šta se dešavalo ali nikada nisu priznali zločine. Nema nikakvog kajanja, tuge... i zato mislim da je smisao njihovog kažnjavanja još veći.

*Srbija očekuje izručenje Petera Egnera iz SAD zbog zločina na Starom sajmištu. Verujete li da će se to desiti pre nego što i on umre?

Potrajaće to neko vreme jer Srbija mora da zatraži prvo izručenje i to je jedan od razloga zašto dolazim u Beograd. Mnogo truda sam uložio i u pronalaženje Kepira i učiniću sve da ti ljudi budu kažnjeni za zločine koje su činili.

*U Hrvatskoj su pokušali da izjednače ustaški i partizanski pokret, ali ipak su antifašističke snage odnele prevagu. U Srbiji su međutim i zvanično izjednačena prava četnika i partizana. Kako to komentarišete?

To je užasna odluka i to je veliki problem svuda. U pokušaju da dobiju političku podršku, rade sulude stvari.

*Antifašistički pokret u Srbiji je uvek bio snažan. Međutim, zemlja koja je predstavljana kao velika žrtva nacista tokom devedesetih godina i sama je postala rasadnik zločinaca i raznih fašista. Kako je to moguće?

To je jako kompleksno pitanje, ali ja nisam ekspert za te slučajeve i nisam siguran da bih mogao da dam pravi odgovor na to pitanje.

*S obzirom na to da vremena za hapšenje ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata nema mnogo, zanima me čime će se Efraim Zurom, ali i Centar Simon Vizental baviti nakon njihove smrti?

Naša misija će biti borba protiv antisemitizma a posebno ćemo biti fokusirani na istočnu Evropu, pogotovo na delove gde se holokaust dešavao. U tim krajevima antisemitizam konstantno raste i to nam je velika briga. Osim toga, borba za promovisanjem istine je jako važna. Želimo da budemo sigurni da ljudi neće više moći da menjaju istoriju i to je za mene jako bitno i na vrhu prioriteta. U stvari, to je najvažnije šta mogu da učinim do kraja mog radnog života.