Без посла, стана и новца

Сиромаштво самохраних породица избеглица и расељених са Косова и Метохије представља најозбиљнији социјални проблем у централној Србији, где готово две трећине становништва живи испод или на граници сиромаштва, показало је истраживање невладине организације „Амити”, које је јуче представљено новинарима. Истраживање је спроведено на узорку од 507 самохраних родитеља, а обухватило је 190 избегличких породица, 205 расељеничких и 112 самохраних домицилних породица у 30 општина на подручју централне Србије, без Косова и Метохије и Војводине (Бајина Башта, Ужице, Чачак, Ваљево, Шабац, Куршумлија, Врњачка Бања, Пирот, Крагујевац, десетак београдских општина, Смедерево, Смедеревска Паланка, Ниш, Бор, Крушевац, Јагодина, Рача, Параћин, Обреновац).

Координатор пројекта „Амити” Надежда Сатарић је казала да у Србији, према подацима Комесаријата за избеглице, има око 10.000 самохраних избегличких и расељеничких породица, од којих 2.343 у Београду.

Истраживања су у 2002. години показала да је 10,6 одсто таквих породица живело испод линије сиромаштва. „Наше истраживање показало је да је данас 83 одсто таквих породица испод линије сиромаштва, а да деца у тим породицама, како малолетна тако и старија од 18 година на школовању, живе осам и по пута лошије у односу на линију сиромаштва”, рекла је Сатарићева.

Анкета је показала да више од 76 одсто испитаника доживљава свој положај као „лош” или „изузетно лош”, 63 одсто самохраних родитеља има средње, више или високо образовање, а истовремено је 38 одсто њих незапослено, што је највећи проценат међу социјално угроженим породицама.

Од 507 анкетираних самохраних родитеља 59 су мушкарци, 448 жене и 50 деце. „Недостатак посла, стана, новца, и немогућност остварења низа права, посебно када су у питању расељене породице чији су мужеви и очеви нестали, чини да су самохране мајке и деца из расељених и избеглих породица драстично угрожени у низу основних социјалних и законских права”, упозорила је Сатарићева.

Самохрана мајка са троје деце, расељена са Космета Живана Ђукелић упозорила је да је незапослена иако има високо образовање, и да прима дечји додатак око 1.300 динара месечно по детету.

Она се заложила да држава оснује посебан фонд за самохране породице за који би се средства обезбеђивала од дела пореза на цигарете и другу луксузну робу.

Истраживање „Амити” финансијски је помогао Дански савет за избеглице, чији је представник Бранимир Гагић најавио даљу подршку у циљу подизања свести јавности о горућем проблему самохраних породица у Србији. (Танјуг)