KONTRAPUNKT

SAD i Evropa: Kvazisaveznici

Iz drugih izvora / Evil Empire
Posted by MC Apr 11, 2005 - 08:02 PM

SAD i Evropa: Kvazisaveznici Imanuel Volerstin Pošto Dž. V. Buš nije uspeo da zastraši Evropu za vreme svog prvog mandata, odlučio je da proba sa drugačijom taktikom. Najpre Kondoliza Rajs, zatim Donald Ramsfeld, i zatim i sam Buš, otputovali su u Evropu u ofanzivu šarma. Oni su svi u suštini rekli tri stvari. Hajde da zaboravimo naše sporove oko Iraka; SAD Evropu smatra saveznikom; i hajde da razgovaramo o tome šta SAD žele sada i šta možemo da uradimo zajedno. Ali svi su dodali i četvrtu stvar: SAD će i dalje činiti šta žele, čak ako im se Evropljani i ne pridruže. Na konferenciji za štampu u Evropi Buš je, o raspravi sa Evropljanima koja se tiče Irana, rekao: "Pretpostavka da se SAD spremaju da napadnu Iran je jednostavno smešna. Što se toga tiče sve opcije su na stolu".

Lista pitanja o kojima se SAD i Evropa nisu složile na značajan način impresivno je duga: rat u Iraku i tekući odnosi sa iračkim režimom; tretman zarobljenika u Gvantanamu; politika koja se vodi o odnosu Izrael/Palestina; kako rukovoditi problemom nuklearnog umnožavanja u Iraku i Severnoj Koreji; da li staviti embargo na uvoz oružja u Kinu; embargo za Kubu; da li NATO treba da nastavi da bude primarna struktura, unutar koje se odvijaju odnosi SAD/Evropa, naspram postupanja SAD sa Evropskom unijom; Galileo nasuprot GPS kao satelitskih navigacionih sistema; nužnost klimatske promene i Kjoto protokol; podrška Međunarodnom krivičnom sudu; uzajamne optužbe (i pretnje i odmazde) koje se tiču industrijskih potpora; genetske modifikacije agrikulturnog semena, rivalitet Boinga i Erbasa; i, najzad, ali ne i najmanje važno, porast vrednosti evra, kao potencijalne svetske novčane rezerve.

Ima nešto što se primećuje u vezi sa ovom listom. Na njoj je skoro svaki neodložni geopolitički problem. Ona uključuje veliki broj centralnih problema svetske ekonomije. To su skoro svi problemi o kojima nema saglasnosti godinama unazad. To su skoro sva pitanja o kojima je neslaganje sasvim veliko. To su sve pitanja u vezi sa kojima se obe strane osećaju vrlo jakim, i u vezi sa kojima je teško videti dovoljno prostora za kompromis. I još nešto treba primetiti. Ako se pitamo koji je položaj Rusije u vezi sa ovim pitanjima, u većini slučajeva Rusija zauzima isti položaj kao i Evropa.

Dakle, u kom smislu se može reći da Evropa i SAD nastavljaju da budu saveznici? Doista, one dele neke značajne zajedničke interese. One su glavni centri akumulacije kapitala. Obe strane su zainteresovane za održavanje stabilnosti svetske ekonomije. Obe strane su zabrinute zbog rastućih zahteva zemalja juga u sever-jug pregovorima, unutar okvira Svetske trgovinske organizacije. Ukratko, nijedna strana ne želi da vidi bilo kakvu radikalnu transformaciju svetskog sistema u kojem živimo. Ove brige su bile osnova istorijskog savezništva između SAD i Evrope i one nisu nestale.

Tako, neko bi dokazivao da je neslaganje jedino argument u vezi sa strategijom u kojoj obe strane dele zajedničke ciljeve. I, u stanovitom smislu, ovo je ono na šta su se evropski lideri neko vreme i pozivali. Ali ne izgleda da su uverili SAD u ovo. SAD nisu raspravljale o strategiji sa svojim saveznicima. Uobičavale su da odlučuju o strategiji, a da jedino diskutuju o marginalnim taktičkim pitanjima sa saveznicima, koji nisu bili istinski saveznici, već radije lojalni sledbenici. Kombinacija ekonomskog propadanja SAD, kraj hladnog rata i fijasko u Iraku oslabili su čitavu pogodbenu snagu SAD.

Bušova administracija još ne može da veruje da se ovo stvarno dogodilo. Ofanziva šarma je bila upravo to - slatke reči. Jedan istaknuti posmatrač video je ovo jasno. Vilijem Koen, dugo republikanski senator iz Mejna i sekretar odbrane za vreme Klintona, pratio je jednu od mnogih prilika poslednjih dana u kojima su SAD propagirale i torbarile svoju novu liniju u Evropi. Rekao je "ton je bio različit, ali je melodija bila ista". Ni Evropljani nisu dangubili. Žak Širak se usiljeno smeškao Bušu, priznajući SAD jedan od njihovih najvažnijih zahteva - da vojni instruktori za iračke snage budu pod komandom NATO-a. Francuska je odredila jednog oficira za taj zadatak.

Vladimir Putin je na Bušovu grdnju potvrdio ruske isporuke obogaćenog nuklearnog materijala Iranu, kao i naprednih raketa zemlja-vazduh Siriji.

Septembra 2004. napisao sam komentar pod naslovom "Ni voljene, ni zastrašene", u kojem sam sugerisao da će SAD možda morati da postupaju realistično a da nemaju nikakvu korist. Srećan sam što je ovu temu sada preuzeo Tajm magazin, jedne od vodećih novina u SAD. Dvadeset prvog februara 2005. Toni Keron piše: "Stvarnost je da Bušova administracija nije ni voljena ni zastrašena u sve više sektora međunarodne zajednice - ona je, jednostavno, sve više ignorisana".

Ni Evropa ni Rusija, a ni Kina s tim u vezi, ne žele da se angažuju u otvorenim, krvavim borbama sa SAD. Ali niko od njih ne želi ni da ustupi značajan prostor za sve bizarnije položaje SAD. Evropa se postavlja u položaj kvazisaveznika, opraštajućeg rođaka koji udovoljava željama SAD kada mora, a ignoriše ih u većini ostatka vremena. A SAD sada moraju da odluče da li će reagovati hirovito (i opasno), demonstrirajući da još imaju moćne vojne igračke; ili će se povući u ljušturu, ili će zrelo razmotriti koje su njihove realne opcije u dvadeset prvom veku. Pod Bušem, ja se ne bih kladio u ovo poslednje.


Republika, Komentar br. 156, 1. mart 2005.
Prevela Borka Đurić

This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=702