KONTRAPUNKT

Anarhistički sajam knjiga

U fokusu / Reagovanja
Posted by Misha Mar 21, 2005 - 07:40 AM

Zagreb, 18-20. mart 2004. (iz ličnog, neformalnog, zakrivljenog ugla) Odmah na početku: sajam je bio odličan. Atmosfera, prostor, izlagači i izlagačice, posetioci i posetiteljke, nepriroda i društvo – sve zajedno dobro iskombinovano, što je, naravno, pohvala koja ide na račun svih učesnika i učesnica, sa obe strane štandova.

Atmosfera. Mislim da bi smo se svi složili/e da je okruženje u kojem se redovno pojavljuju smeh i izlivi prijateljskog raspoloženja više nego povoljno za svaki kolektivni rad. Nije nikakvo čudo što su se na ovom sajmu susreli/e oni/e koji/e se na razne načine znaju od ranije – razni pojedinci i razne pojedinke, grupe i organizacije itd. već se poznaju lično, formalno/neformalno, preko časopisa/izdanja, Internet sajtova i foruma itd. – a to je već dovoljno da se zamisli slika u kojoj se povremeno gubi granica između organizatora/ki i gostiju/učesnika/ca, u kojoj virtuelno (i «realno») razlika između strana štandova postaje problematična. U atmosferi opšteg zadovoljstva i iskorišćavanja svih mogućih trenutaka za druženje verovatno je moglo da se primeti i da su posetioci i posetiteljke redovno nailazili/e na štandove sa kojih ih samo izdanja merkaju, dok su izlagači i izlagačice negde drugde, družeći se sa ostalima. No, kao da se nikome nije žurilo – tri dana su sasvim sigurno bila dovoljna da se pronađe ono što se traži, a u dobroj atmosferi strpljenje više nije zlato, već najobičnija stvar. Sa druge strane, u onom «neformalnom» delu gostovanja u Zagrebu, tokom veselih žurki u skvotu, ova dobra atmosfera - praćena očigledno neizbežnim alkoholom – povremeno je prelazila u drugu krajnost. Prve večeri se žurka završila tučom i intervencijom policije, uz (čini mi se) jednu previjenu glavu. Od onoga što sam uspeo da saznam ujutru (jer sam taj predvidljivi deo žurke uspeo da koliko-toliko prespavam – ako se izuzme treštanje muzike), za eskalaciju nisu zaslužni/e «naši» i «naše», već momak koji je konstantni lokalni problem. Kako god, drugih i većih problema nije bilo (čak je i policija očigledno bila nezainteresovana za dešavanje, pa je brže-bolje otišla), a dečko koji je posle šetao sa povezima na glavi mogao bi da ispriča drugačiju, i sigurno dramatičniju priču.

Prostor, ljudi i ostala bića. Anarhistički sajam u centru Zagreba, galerija «Nova», koja deli dvorište sa kafićima - nije baš neko andergraund okruženje, zar ne? Pa ipak, nije bilo dileme: sijaset dredova, «drugačijih» frizura, (reklamnih?) majica, bedževa i prišivaka, zaokruženih «A» i nezaokruženih «n» - bilo je očigledno da se radi o nekoj fešti subkulture. Istini za volju, bilo je i nas običnih, pa smo koliko-toliko uspeli/e da izbalansiramo estetski doživljaj. Dvorište je redovno vrvelo od najrazličitijih ljudi, što po opisanoj estetici, što po godištu, okupljenih u druželjubivoj već opisanoj atmosferi. Sa malo zluradosti, moglo bi da se doda da su imali još jedan dobar razlog da vreme provode u dvorištu: galerija, u kojoj su grupe/organizacije/individue izlagale svoja izdanja, najčešće nije bila baš prijatnog mirisa. Sa stotinom ljudi koja je svakodnevno ordinirala prostorom od oko 30 metara kvadratnih uz samo jedna vrata i bez ikakvog sistema ventilacije – teško da bi i moglo da se očekuje da će mirisati k'o kraljevski apartman. Pored toga, uz rizik da me optuže za ne-znam-već-šta – u petak i subotu osećao se i miris «zdrave hrane» koja se spremala u prostoru pored galerije, za sve prisutne na sajmu. To ipak nije bio food not bombs projekat, ali za moj istančani njuh bilo je prilično bombastično. Galerija, mali zagušljivi pravougaonik, bila je ispunjena prezentacijama petnaestak izdavačkih projekata (učesnike i učesnice već znate sa obaveštenja koja je Kontrapunkt objavljivao, a koja se i nalaze na sajtu Anarhističkog sajma). Predstavnike i predstavnice izdavačkih projekata strpati uza zid (kraj subote i celu nedelju bez stolica...), ispred njih štandove sa izdanjima, a između štandova pustiti ljude «k'o loptice u fliperu» da se kreću od stola do stola, od jezika do jezika – to je dobitna kombinacija za sajam. Krećući od leve strane vrata (levica?) počinje «Što čitaš» izdavačka kuća, a na kraju – pred izlazak sa desne strane vrata (desnica?) - nalazio se štand Anarho-sindikalističke inicijative. Ili obrnuto – kad krenete sa desne strane (levica?) nalazi se ASI, a na kraju sa leve strane (desnica?) je «Što čitaš». A između početka i kraja bejahu alternativni umetnici i umetnice, revolucionarna kafa, oslobodioci/teljke životinja, zluradi prevodi, ukidači/ce granica odozdo, itd. itd. sve smućkano tako da primora posetioce i posetiteljke da se zadrže (neplanirano?) dugo ne bi li pregledali/e sve pažljivo. Naravno, raspored izdavača/ica bio je u najvećoj mogućoj meri stvar samih učesnika i učesnica, a izgleda da smo spontano napravili/e najzanimljiviju kombinaciju. Verovatno je bilo i zbunjenih. Pored ljudi koji su doputovali sa raznih strana, bilo je i krdo pasa – njuškajući po sendvičima nas koji manje preferiramo zdravu hranu – zatim sigurno po koje policijsko njuškalo u civilu (Da li su dobili i novac da kupe izdanja na sajmu kako ne bi izgledali sumnjivo? Da li bi to značilo da je neki izdavački projekat neplanirano bio podržan policijskim novcem? Ima li policajaca sa dredovima? Da li je neki pas bio policijsko njuškalo? Toliko pitanja, tako malo odgovora...), verovatno vrlo mali broj mašina, kiborga, patuljaka, itd. Pa ipak smo svi zajedno delili/e miris galerije. Nije li to solidarnost?

Prezentacije. Moram da priznam da me umetnost ne privlači, a ako me i privuče to je verovatno zato što se ponekad ipak desi da se suprotnosti privlače. Kako god, ta objektivno revolucionarna okolnost me je sprečila da propratim prezentaciju Doomsday Graphics-a. Za razliku od umetnosti koja me ne privlači, kafa me već odbija – tako da sam propustio i prezentaciju Cafe Libertad. Da bih zaokružio sveto trojstvo, propustio sam i prezentaciju No Border Camp-a iz Grčke, čime sam sam sebe osudio na duži boravak u galeriji. No, zato sam se naoštrio za prezentaciju anarho-sindikalističkih grupa koja se održavala u subotu u dvorani Zelene akcije. Redom, predstavljale su se organizacije iz Srbije (ASI), Hrvatske (ASK) i Slovenije (SiSD). Da ne ulazim preterano u pretežno dosadne detalje (npr. dužina transparenta na nekoj akciji...) reći ću samo da svi mi van ovih organizacija definitivno mlatimo praznu slamu. Da, čak i kafendžije iz Cafe Libertad. Naime, jedino anarho-sindikalizam predstavlja revolucionarnu teoriju i praksu, jedino anarho-sindikati predstavljaju ozbiljne organizacije i jedino anarho-sindikalisti imaju jasnu viziju. Četri noge dobre, dve noge loše - a po svemu sudeći teorija razvijena početkom XX veka predstavlja ono što s punim pravom stoji u programu sajma pod stavkom «Nove strategije antikapitalističkog pokreta». Pored Novih Fosila revolucionara, predstavljena nam je i ideja hacklabova i slobodnog softvera, sa sve video-zapisom intervjua sa Stalmanom. Koliko se insistiralo na tome da anarho-sindikalizam predstavlja revolucionarni koncept, toliko se ovde insistiralo na tome da je sloboda sinonim za slobodni softver. Prezentaciju Alternativnog ekonomskog sustava (LETS) sam propustio (narušio trojstvo), zarad dobrog pomfrita i čokoladnih napolitanki.

Za kraj. Sve vreme sam se čudio velikom broju ljudi koji dolaze na sajam i kupuju anarhistička izdanja. Imamo bar dve alternative: ili ćemo stvoriti zaista profitabilna preduzeća, ili ćemo proširiti ideju. U tom smislu, opet uz rizik da zvučim zlurado, mislim da bi bilo bolje da se okanemo primamljive estetike i da se više koncentrišemo na široko dostupni kvantitet kvaliteta: umesto predivnih, šarenih i tvrdo koričenih skupih izdanja starih tekstova i teorija, možda bi bilo bolje da se posvetimo umnožavanju jednostavnih i jeftinih tekstova savremenog anarhizma/antikapitalizma. Iskreno rečeno, kada anarhistički naslov košta isto koliko i bilo koja knjiga u knjižari, obično ne spuštam prste na nju, čak i ako ima primamjive korice. Unapred se radujem novom sajmu u Zagrebu, jer sam siguran da će svakako biti bolji i od ovog, odličnog, trodnevnog i uspešnog. Organizatorima i organizatorkama mnogo čestitki i pohvala – vidimo se ponovo!

Miša Mašina

This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=669