KONTRAPUNKT

Ispovijest Kačavendinog monaha: Pedofilija i razvrat

U fokusu / Religija
Posted by kontrapunkt Jun 21, 2011 - 01:54 PM

Bojan Jovanović

Razgovarao: Vuk Bačanović

„Ne mogu vise da ćutim jer tišina me ubija. Vladiku Vasilija Kačavendu moramo zaustaviti u ime hrišćanstva, u ime Srpske pravoslavne crkve kojoj pripadam dušom i telom“, počeo je svoju šokantnu ispovijest 36-godišnji Beograđanin Bojan Jovanović, koji je bio đakon Srpske pravoslavne crkve, služeći u Bijeljini kod episkopa tuzlansko-zvorničkog Vasilija.

Jovanović je zbog svega što se dešavalo, a o čemu možete čitati u nastavku, napustio Srpsku pravoslavnu crkvu. S porodicom živi u Beogradu, gdje smo i razgovarali s njim.



Advokat potvrđuje priču

„Bio sam njegov đakon, doživeo sam i proživeo svašta. Mučio mi je i telo i dušu i o tome moram progovoriti“, nastavlja Jovanović, koji će o svemu što je doživio izdati knjigu početkom septembra, a tvrdi da posjeduje i šest snimaka, kojima potkrjepljuje svoje tvrdnje i optužbe.

Njegovu priču potvrdio nam je u dva navrata i njegov advokat Duško Tomić, koji je dobro poznato lice bosanskohercegovačkoj javnosti.

„O svemu sam obavestio državne i crkvene organe i svi ćute, da li zbog srama ili zbog straha da se takva sramota dešava nama i našoj Crkvi. Ja ću ovu knjigu nuditi svima koji hoće lepši i pravedniji svet bez monstruma kao što je vladika Vasilije Kačavenda. Spreman sam na sve, pa čak i umreti za istinu koje se plaše mnogi. Bog mi je svedok i u njega se uzdam“, kazao je Jovanović, koji je najvjerovatnije prvi službenik Crkve koji je javno, pod imenom i prezimenom, progovorio o stvarima o kojima se godinama špekulira.

Pabla sam upoznao...

O čemu ćete konkretno govoriti u knjizi?

U knjizi i javno govoriću o delima varvarizma, masovnom uništenju ljudskih života i duša, o masovnoj i organizovanoj pedofiliji u okviru Srpske pravoslavne crkve, o krvavom obračunu sa neistomišljenicima, o blagom i nikakvom otporu da se Kačavendi i ljudima sličnim njemu stane na put.

Recite nam nešto o sebi, o svome životu. Kako ste došli kod Kačavende?

Rođen sam u Beogradu u prosečnoj i običnoj porodici. Od malena sam zavoleo crkvu i posle srednje škole upisao sam teološki fakultet. Uzeo sam živo učešće u crkvi, predavao sam veronauku, pisao, putovao po manastirima... Na drugoj godini me je patrijarh Pavle po preporuci rukoproizveo u čin čteca [vanhijerarhijski crkveni čin, op. a.]. Organizovao sam duhovne tribine na kojima su govornici bili profesori fakulteta, akademici, episkopi; pripremio sam dva zbornika članaka na razne crkvene teme i napisao udžbenik veronauke na inicijativu jeromonaha Makarija, koga sam upoznao u manastiru Dečani. Napisao sam i skraćenu verziju istorije Srpske crkve. Nažalost, za ova moja pisanija Crkva nije imala vremena.

Vasilije Kačavenda

Pabla sam upoznao 1998. godine u Beogradu, tokom majskog Sabora, preko jednog sveštenika koji je navodno hteo da mi pomogne da se potpuno ostvarim u crkvi. Taj isti me je posle molio da ništa ne pričam jer ima porodicu, pa bi mogao da bude osramoćen, i on i oni. Hrišćanski, nema šta. Poslao me je na legalo pedofilu i njegovoj družini, znao je dobro gde idem, šta me tamo čeka, samo ne znam kako je mogao da pomisli da ću na to da pristanem.

Kada ste primijetili da nešto nije uredu?

U patrijaršiji sam Pabla doživeo kao Apolona duhovne lepote. Da mi je tada neko rekao nešto protiv njega, bio bih spreman za ga branim ako treba i fizičkom silom. Mudro je napravio masku, da se ne vide mutne oči njegove i u rukama krst ali upleten zmijom.

Kada sam stigao u Bijeljinu, odakle sam trebao istog dana da odem u manastir Kaonu kod Šapca, po pogledima ljudi koji su me dočekali, video sam da nešto nije uredu. Nisam ni slutio zašto me tako gledaju i šta me već istog dana čeka.

Zašto ga zovete Pablo?

Zato što je pod tim imenom bio zaveden kao saradnik UDB-e. Priča se da su oni imali jedan njegov snimak kojim su ga ucenjivali da radi za njih. I to će sada izaći na videlo.

Da vidim kako si građen

Šta je dalje bilo?

Taj dan kada sam stigao, posle ručka me pozvao u svoje odaje da se bolje upoznamo. Pričao mi je o svom teškom životu sa ukućanima, da je nesrećan; ali da se njegov život promenio mojim dolaskom, da me iskreno voli, da ćemo nas dvojica živeti kao braća i da ćemo sve deliti, da ću biti najsrećniji... Onda je počeo da me ljubi po vratu, da me vata po intimnim delovima i u ropcu me molio da se skinem da vidi kako sam građen, da zna kakav krst da mi kupi. Taj pakao je prekinuo nečiji dolazak i u šoku sam otišao u svoju sobu. Šta dalje? Sada mi je bilo jasno zašto su me neprijateljski dočekali u dvoru, zato što su mislili da sam iz istog društva, a pretpostavljam da ni njima ova iskustva nisu bila strana.

Pokušao sam da se priberem i da donesem odluku šta dalje. Ako se vratim kući, šta da kažem posle toliko insistiranja da idem u manastir, ako odem u policiju niko mi neće verovati. Tada sam doneo pogrešnu odluku za sebe, da pokušam da ostanem i da s Kačavendom pričam i pokušam dam u ukažem da je to veliki greh.

To je verovatno po Božjoj promisli bila pogrešna odluka za mene, ali dobra za Crkvu i srpski narod, jer do sada niko nije posvedočio o užasima koji se odvijaju po manastirima i vladičanskim dvorovima.

Kačavenda u svom dvoru

Lažna dokumenta

Napadi su bili svakodnevni, kao i pritisci. Pričali su mi da je bolje da nikom ne pričam kakav vladika vodi život; ako se baš i ne slažem, bolje da ćutim zbog porodice... Pričali su da tu dolaze mnogo moćni ljudi... Postao sam zatočenik u odajama na kojeg su svi motrili i uvek sam išao u nečijoj pratnji. Onda sam dobio lažna dokumenta, ličnu kartu u Bosni i Hercegovini, i bio sam prijavljen u Brčkom kod sveštenika koji je optužen za pedofiliju [Slavko Maksimović, op. a.]. Čak mi je i pasoš bio u izradi.

Jedan sveštenik mi je rekao „Čuvaj glavu svoju i svoje porodice. Radi sve normalno i čekaj trenutak da se izvučeš iz jazbine“. Iako sam izgubio entuzijazam, u međuvremenu sam postao đakon [najniži hijerarhijski čin u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, op. a.] i veroučitelj. Sada vam pričam na preskok, ali je u knjizi sve lepo opisano.

(Samo)ubistvo Milića Blažanovića

I šta sve ste Vi vidjeli na Kačavendinom dvoru?

Užas. Igumani su podvodili bogoslove, dovođeni su mladići kojima je kao meni nuđeno sve. Organizovano je prebijanje onih koji su pričali da je vladika pedofil i homoseksualac, dolazili su razni biznismeni. Pravljene su terevenke i pijanke u toku posta. Nažalost, jedan bogoslov je smrtno stradao samo zato što nije hteo da spava sa Kačavendom.

Govorim o dosad nerazjašnjenom slučaju smrti bogoslova Milića Blažanovića. Koliko se Kačavenda plaši toga vidi se i po tome što je završio u bolnici na Dedinju, kada mu je jedan vladika skoro na jednom saboru to spomenuo.

Da li možete nešto detaljnije da nam kažete o tome?

Klasično ubistvo. Dečko je posle neuspelog silovanja poslat u kažnjenički manastir Papraću [kod Šekovića, Bosna i Hercegovina, op. a.]. Lepše uslove za život imali su ljudi u logoru, nego oni tamo. Jeli su iz zamrzivača u kom sam našao pacova koji je bio težak preko kilogram. Brašno su jeli iz sobe gdje je bilo hiljade pacova, a u sobi pored je bila smeštena monahinja. To je bilo neizdrživo. Pošto je počeo da priča po selu o svom iskustvu sa Kačavendom, morao je biti sklonjen.

Mislio je Pablo ako ga crna zemlja pokrije da će njegov život ostati tajna, ali se prevario. A ja baš tog vikenda nisam išao u Papraću da služim.

Manastir Papraća

Milić se nije ubio

Po zvaničnoj verziji Milić se razneo bombom, ali to sigurno nije istina. On je bio dete, bombu nije imao i nije bio samoubica. Kada sam saznao tu strašnu vest, otišao sam do Kačavende i pitao šta ima novo, a on mi kaže da nema ništa. Pitam ga ponovo šta ima novo, a on kaže ništa. A Milić, pitam. A, to, kaže Kačavenda... Ma, mi o tome nećemo ni da pričamo, on je bio bolestan to je njegova stvar mi sa tim nemamo ništa.

Nije mi dao da idem u manastir. Tek sam otišao kada su njegovi ljudi sve počistili, okrečili i pokušali sve da zataškaju. Ali nisu uspeli. Deo njegovog tela smo jedan stari sveštenik koji je živeo u manastiru i ja spakovali u mali sanduk i sahranili u manastirskoj porti, u toku noći da nas ne otkriju. Iskopali smo busen i spustili njegove mosti na mestu gde pada prvi jutarnji zrak, kada izgreva Sunce. Tajno smo noću odslužili 40 zaupokojenih liturgija, pošto se zvanično to ne sme raditi jer je proglašen za samoubicu. To će mesto biti kamen temeljac nove obnovljene crkve, mesto gde počivaju mosti novomučenika koji pade za veru Hristovu. To će biti mesto hodočašća, a ne njihovi dvorovi od zlata sa đakuzijima, koji su sagrađeni od sumnjivog kapitala, dok narod nema hleba da jede. A i o tome će biti detaljnije u knjizi.

BIA je bila obećala istragu

Spominjali ste pedofiliju. O čemu se radi?

Biraju se deca bez roditelja, iz siromašnih sredina, iz sredina gde bi bilo sramota pričati da vas je neko seksualno zlostavljao. Od mene je tražio da vidim koja su deca bez roditelja, da im dam malo para, pa da ih dovedem u dvor da on izabere. Ali samo decu do 11 godina, jer starija verovatno već imaju seksualne odnose, pa su prljava. Tada sam hteo i da ga ubijem, samo mu je Bog bio u pomoći.

Nudio mi je pare da mu dovodim decu. Sećam se jednog bogoslova kojeg je doveo iguman manastira Dajbabe [kod Podgorice, Crna Gora, op. a.].Ujutro me greškom zove da mu otvorim vladikinu sobu da uzme stvari. Ja ga pitam „Šta će tvoje stvari u vladikinoj sobi?“, a on meni kaže „Kao, ti ne znaš“. Pedofilija se organizuje uz puno para, uz niz za njih povoljnih okolnosti, kao što su siromaštvo, ratom pogođena područja i ljudi koji se za to nagrađuju.

Znaju li vlasti za ovo, jeste li prijavljivali sve ovo policiji?

Naravno da znaju, kao ovde u Srbiji, tako i preko Drine... Ja sam obavestio policiju, Bezbednosno informativnu agenciju [BIA, op. a.], UBPOK [Uprava za borbu protiv organiziranog kriminala, op. a.] i sve druge institucije nadležne za to. Svi su bili srećni što je o tome neko progovorio. BIA je čak, kako mi je rekao njihov operativac sa kojim sam sarađivao, odobrila i sredstva za istragu, ali sam bio upozoren da isto tako neko može da stopira istragu, što se i desilo.

Imam datumski zabilježene sve kontakte i imena ljudi iz BIA-e i policije.

Obraćao sam se i Tadiću

Onda mi je čovek iz BIA-e rekao najbolje da se obratim ljudima iz vlasti, jer će tek onda dobiti zeleno svetlo. Ja sam se obratio kabinetu predsednika gospodina Borisa Tadića. Njegov savetnik mi je rekao da je njima imperativ da se sredi stanje u Crkvi, da se država neće mešati u crkveno učenje ali da su neke stvari nedopustive. Otpočeli smo saradnju koja je ustvari bila prikupljanje podataka bez konkretne akcije. Rekli su mi: Gospodine Jovanoviću, Vas će na kraju Kačavenda ubiti.“

Ja sam rekao da mene može ubiti, ali istinu ne, i da će se sigurno naći neko ko će mu stati na put.

Onda su oni promenili kurs: Bolje da imaju jednog kompromitovanog Kačavendu nego nekog episkopa čiju krivicu treba da dokazuju sledećih dvadeset godina, a da ću pravu ulogu imati po smrti patrijarha Pavla [15. novembar 2009., op. a.].

Kada sam kazao da posedujem snimke iz patrijaršije gde mi Kačavenda nudi seks, odlazak u Rusiju... pitali su me šta od njih tražim za te snimke. Nudili su mi šta hoću za saradnju.

Posle mi je ponuđeno da me ozvuče i da me pošalju da snimam Kačavendu, da mi kažu koja pitanja da postavljam i da im to donesem.

Hrišćanski i evropski

Tako da je sam vrh znao za sve zločine a ništa nisu uradili. Ustvari, zaštitili su svojim ćutanjem Kačavendu i njemu slične i svesno dopustili da još ko zna koliko mladih ljudi postrada.

Dok se predsednik Tadić i njegovi saborci biju u grudi i kunu u evropsku Srbiju, dok se bore za prava dece i kao im pomažu, s druge strane zataškavaju seksualno i drugo iskorišćavanje dece za koje znaju i dobro su obavešteni. Hrišćanski i evropski, nema šta.

Igrom slučaja, predsednik je u Makišu [predgrađe Beograda, op. a.] na Dan policije ove godine prošao pored čamca u kom je bio moj sin i još mnoga druga deca i kao se očinski poigrao sa njima, a ja sam pomislio: Ako ih zaista toliko volite, daću vam priliku da ispravite grešku Vašu i Vašeg kabineta.

07. juna ove godine potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Daćić izjavio je na otvaranju međunarodne konferencije protiv trafikinga da je sprečavanje zloupotrebe dece u bilo koje svrhe imperative policije, da je zloupotreba dece različita, od seksualne do navođenja na krivična dela.

Zamenik šefa misije OEBS-a [OSCE-a] za Srbiju, gospodin Tomas Mor pozdravio je spremnost MUP-a u suzbijanju zloupotrebe dece, kao i norveški ambasador, koji je bio prisutan.. Eto kako se srpski političari ismevaju nastojanjima institucija da nas dovedu na evropska vrata.

Slikali su se isti i na promociji filma o zlostavljanju žena i nadam se da će bar sada iz moralnih razloga pocrveneti bar pred sobom svi oni koji su to znali a ništa nisu uradili.

Ovom prilikom pozivam sve međunarodne institucije da izvrše pritisak na vlasti i policiju, ne može se u Evropu sa ovom sramotom.

Patrijarh Irinej me ignorirao

Da li, znači, Crkva zataškava te afere?

Vrana vrani oči ne vadi. Sve oni znaju. Ja sam proveo dane u razgovorima, jer sam mislio da je bolje da se ovo reši unutar Crkve, da se sramota izbegne, ali požar se ne gasi iz kuće njego spolja. Oni ovakve stvari jedni o drugima koriste prilikom dogovora između klanova, a ubrzo će se saznati i ko je dolazio od političara u patrijaršiju, ko je kome obećavao mesto patrijarha.

Moj advokat [Duško Tomić, op. a.] i ja smo tražili prijem i kod patrijarha Irineja, ali nismo nikad pozvani. Oni se vode onom „ako ne čujem zvanično, onda i ne znam za to“. Takav čovek ne može da bude patrijarh i mora da podnese ostavku. Odlično se znalo zašto tražimo prijem. Sadašnja crkvena vlast je velika bruka.

Optužujete Kačavendu i za umiješanosti u druge oblike kriminala?

Naravno. Ovo ću ispričati prvo policiji, da određene ljude ne dovedem u opasnost. Imam i svedoke i njihove izjave.

Da li je na Vas vršen pritisak?

Naravno, pogotovu na moju porodicu. Dok sam bio u vojsci došla je žena iz Bijeljine koja je upozorila moju porodicu da može da nam se dogodi svašta ako budemo pričali. I to je dokumentovano kod mog advokata.


Neka i drugi progovore!

Da li je Kačavenda pokušao da Vas potkupi?

Naravno, poslao mi je prljavi novac preko advokata, koji smo iskoristili u humanitarne svrhe i za izdavanje knjige. Mi ćemo njemu novac vratiti kada nam Crkva isplati odštetu, kao što je to uradila Rimokatolička, ili od izdavanja knjige.

Posjedujem i snimke, koje ću dati javnosti po objavljivanju knjige, da se vidi šta se u patrijaršiji radi i, kako reče otac Justin Popović: „A iznad patrijaršije krst, i na njemu razapet Sveti Sava kaže: Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta rade“.

Ovom prilikom se zahvaljujem vama što ćete objaviti sve ovo, a ponajviše advokatu gospodinu Dušku Tomiću, koji je sebe nesebično dao u celom slučaju, i pored lične tragedije koju je proživeo.

Pozivam i druge da progovore, da se raskrinkaju klanovi i njihovi dogovori, pozivam domaću i svetku javnost da izvrše pritisak na nadležne institucije i da se ova sramna pitanja reše. Ovo nije samo moja sudbina već sudbina ko zna koliko nesrećnika koji su propatili od raznih kačavendi.


Portal Radiosarajevo.ba je u dva navrata kontaktirao Eparhiju zvorničku-tuzlansku, tražeći vladiku Vasilija Kačavendu da se odredi o optužbama koje iznosi Jovanović. Rečeno nam je da je vladika do četvrtka na putu i da ne može dati izjavu. Svakako ostavljamo prostor episkopu Vasiliju da se izjasni, kao i svim drugim zainteresiranim stranama.

Izvor: Radiosarajevo.ba [1]



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57853

Links in this article
  [1] http://www.radiosarajevo.ba/novost/56515/ispovijest-kacavendinog-monaha-pedofilija-i-razvrat