KONTRAPUNKT

Vodič za tajkune: Kako doći do građevinskog zemljišta za džabe

U fokusu / Privatizacija
Posted by kontrapunkt Apr 25, 2011 - 11:34 PM

Krvopija

Oni koji su mislili da je privatizacija u Srbiji pri kraju i da više nema šta da se proda, u velikoj su zabludi. Ostala je još možda i najvrednija imovina, a to je zemljište, gradsko građevinsko i poljoprivredno.



Savet za borbu protiv korupcije ukazao kako je firma "Delreal" uz podršku gradskih vlasti i Poreske uprave dobila građevinsko zemljište od 16 hektara pored Autoputa za džabe

Upravo na oslobađanju države od građevinskog zemljišta rade tajkuni i to sve po zakonu koji je predložila vlada, a usvojila skupština te iste države. Naravno, da se preuzimanje vlasništva nad zemljištem obavlja po tržišnim ili barem približno objektivnim cenama ne bilo ni zanimljivo velikim domaćim biznismenima i investitorima, kako su ih nazivali predstavnici vlasti.

Zakon za besplatno sticanje vlasništva

Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije otkrio je na koji način biznismeni dolaze do vlasništva nad gradskim građevinskim zemljištem, kao i kako će oni koji su kupili preduzeća u privatizaciji samo da bi ih ugasili i preprodali zemljište, svoj naum ostvariti.

Glavni instrument je Zakon o prostornom planiranju koji je donesen 2009. godine, u međuvremenu malo izmenjen u pravcu bolje "zaštite" investitora, i koji predviđa konverziju prava korišćenja u vlasništvo nad zemljištem, u nekim slučajevima, bukvalno za džabe.

Verica Barać, predsednica Saveta istakla je da je konverzija u pravo svojine jedna od najočiglednijih sprega vlasti i krupnog kapitala, kojom se zakonom stvara sistemska korupcija. Prema njenim rečima, ovaj zakon je donet za dve grupe korisnika zemljišta.

"Prva grupa su oni koji su dobili gradsko građevinsko zemljište po propisima pre 2003. godine radi izgradnje konkretnih objekata. Zemljište se dobija za određenu namenu i za to se plaća naknada za komunalnu infrastrukturu. Prema tom zakonu, rok za privođenje zemljišta nameni je tri godine i ukoliko se ništa ne izgradi u tom periodu, ono se oduzima i daje drugom investitoru. Oni koji su izgradili objekte u roku nemaju problema i u skladu su sa zakonom. Druga grupa su oni koji su kupili preduzeća u privatizaciji samo zbog građevinskog zemljišta, a ne i zbog nastavka proizvodnje. Oni koji su nastavili posao, njima ni ne treba konverzija, jer sa vlasništvom objekata oni su i zakonski korisnici zemljišta", objašnjava Barać.

Poučan primer iz Novog Beograda

Članovi Saveta naveli su i primere za (zlo)upotrebu ovog zakona, gde su, gle čuda, u glavnoj ulozi firme Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga.

Tako su naveli da je firma "Delta M" 2001. godine dobila na korišćenje blizu 16 hektara u Bloku 53 u Novom Beogradu, odmah pored Autoputa. Međutim, do 2009. godine, mnogo posle zakonskog roka za privođenje zemljišta nameni, ništa ne tom placu nije izgrađeno.

U međuvremenu, firma "Delreal", čiji je vlasnik firma iz Amsterdama, postaje sukorisnik ovog zemljišta, da bi 2005. godine postala i jedini njegov korisnik. Nakon tri godine firmu "Delreal" kupuje firma sa Devičanskih ostrva za osam miliona evra.

Milić Milovanović, član Saveta za borbu protiv korupcije, priložio je rešenje gradskog Sekretarijata za imovinsko pravne poslove u kome se "Delreal" oslobađa nadoknade za konverziju.

"Vrednost konverzije ovog zemljišta koju je utvrdila Poreska uprava Novi Beograd, koja je po zakonu nadležna za određivanje tržišne cene, iznosila je 39.560 dinara po metru kvadratnom, odnosno za skoro 16 hektara bi to iznosilo nešto preko 58 miliona evra. Međutim, veštak "King Sturdž" je ovo zemljište procenio na osam miliona evra uz obrazloženje da ne postoji dovoljna tražnja za zemljištem, da su placevi u blizini prodavani za 20, 30 evra po kvadratu, pa su procenili da je njegova vrednost 50 evra po kvadratu. Za konverziju u vlasništvo plaća se vrednost zemljišta umanjena za troškove pribavljanja prava korišćenja, a u ovom slučaju predstavljeno je da je preprodaja "Delreal"-a zapravo trošak pribavljanja prava na korišćenje i čak da je taj trošak veći od procenjene vrednosti zemljišta, pa ispada da je još država dužna njima. Ovu procenu prihvatili su i poreska uprava i gradski Sekretarijat za imovinsko pravne poslove. Ovo je time faktički završena stvar", objasnio je Milovanović i dodao da je za procenu korišćena barem cena koju država plaća za eksproprijaciju zemlje, "Delreal" bi morao da plati 19 miliona evra.

Savet će uputiti i pismo centrali kompanije "King Sturdž" u kome će ih upozoriti šta sve radi njihova filijala u Beogradu.

Tako je uz pomoć državnih institucija, fantastičnog zakona i malo dobre volje, jedna (of šor) privatna firma prodala drugoj pravo korišćenja nad državnom zemljom, a budžet od toga nije video ni dinara. Osim toga, članovi saveta izrazili su snažnu sumnju da do prave transakcije nije ni došlo, jer su obe firme u vlasništvu Miroslava Miškovića.

Slična stvar, prema tvrdnjama Verice Barać, odigrala se i u Luci Beograd, gde su akcije preduzeća kupljene samo da bi se došlo do zemljišta, a onda se novac potrošen na kupovinu akcija preduzeća priznaje kao trošak pribavljanja prava korišćenja.

"Nakon što je donesen Zakon, ubrzo je doneta jedna neustavna uredba po kojoj se kao trošak pribavljanja prava korišćenja priznaje cena kapitala preduzeća. Kada je javnost na to skočila, u Ministarstvu su rekli, "u redu, ako vam smeta ta uredba, stavićemo je u zakon" i to su odmah uradili izmenama i dopunama zakona. Tako je besplatno dobijena ili zemlja ili preduzeće, a Srbija i Beograd su izgubili jednu međunarodnu luku", kaže ona.

Korupcija, strani ulagači i dvostruka šteta

Danilo Šuković, član Saveta ističe da se tako teraju strani investitori koji bez korupcije ne mogu da nađu plac za svoju investiciju, pa beže odavde.

"Zato Ikea ne dolazi 10 godina, jer placeve koji njoj trebaju, drže pojedinci koji, da bi ih prodali, teraju Ikeu u korupciju. Pošto u većini zemalja firme odgovaraju i za korupciju počinjenu u inostranstvu, oni su odustali", smatra Šuković.

Ne samo da se od naroda, odnosno poreskih obveznika otima imovina zarad interesa pojedinaca, nego će svu štetu od toga ponovo oni platiti i to prilikom restitucije. Naime, većina gradskog građevinskog zemljišta je nacionalizovana i ima zakonite vlasnike. Kada država proda to zemljište neće moći da ga vrati u naturi, već će morati da ga plati.

"Sada se to zemljište prodaje ispod cene ali kada se bude vraćalo, moraće po tržišnoj ceni. A to će platiti poreski obveznici, kao što sada plaćaju dugove Dafine i Jezde. Još očigledniji je primer Robnih kuća Beograd. Poslovni prostor RK Beograd je prodavan po 100 do 200 evra po kvadratnom metru. Kada se naslednici Mitića pojave, moraće da im plate po 5.000 evra po kvadratu, koliko vredi poslovni prostor u Knez Mihailovoj", zaključila je Barać i dodala da tajkuni i vlast zato i ne donose zakon o restituciji dok se ne rasproda budzašto gradsko građevinsko zemljište.

Autor Miloš Obradović
Izvor Balkanmagazin, 14. april 2011, via pokret.net [1]



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57645

Links in this article
  [1] http://pokret.net/cms/index.php?page=vodic-za-tajkune-kako-doci-do-gradevinskog-zemljista-za-dzabe