KONTRAPUNKT

O mitomaniji iza monogeneze i poligeneze jezika

Kolumne / O Marsovcima i revoluciji
Posted by kontrapunkt Apr 17, 2011 - 09:02 PM

Que?

(Napomena na početku: Ovo je esej, a ne tvrdi naučni članak. U tom smislu, neće biti ekstenzivnog linkovanja i referenciranja. Što se tiče lingvističkog predznanja, sve što je potrebno se nalazi u jednoj od naredne dve knjige: Milka Ivić, Pravci u lingvistici, više izdanja; i Žorž Munen, Istorija lingvistike. Za savremena genetska istraživanja uputite se u savremenu teoriju po kojoj svi savremeni ljudi potiču iz Afrike [1].)

Piše: Miloš Rančić

Priče, tj. svađe o monogenezi i poligenezi jezika su vrlo stare. Javljaju se još od antičkih vremena, a Francuska akademija je u, ako se dobro sećam podatka, 18. veku zabranila rasprave o monogenezi i poligenezi jezika, pošto su bile, očigledno, bile jedne od najbeskorisnijih imbecilizama. Mogu misliti da su argumenti bili u smislu "Bog je stvorio jedan jezik, pa onda kaznio ljude!" -- "Hoćeš da kažeš da imaš nešto zajedničko s onim mutavim majmunima iz Afrike?!" -- pa malo razrađeniji.



To pitanje je u lingvistici bilo potisnuto dugo, pošto se u određenom trenutku shvatilo da ne postoji dovoljno podataka da bi se o tome moglo govoriti. Kakogod, bar od druge polovine 19. veka uglavnom se prećutno bilo na strani poligeneze.

Od kraja 1990-ih ovo pitanje je ponovo došlo u žižu interesovanja, ali ne toliko među lingvistima, koliko među svima ostlaima okolo.

Poslednji zabavni pokušaj da se nešto kaže o tome uradio je, ipak, lingvist. U svom članku [2] Kventin Atkinson tvrdi da na osnovu fonološkog diverziteta može ustanoviti da svi jezici imaju zajedničkog pretka u Africi, tj. u jeziku Koi-San naroda. Malo čitljivi članak u New Scientistu je ovde [3].

Što se Atkinsona tiče, mislim da će imati težak naučni put od sada. Treba imati muda, pa tako nešto izneti. Malo je onih koji su sa takvim radikalnim stavovima uspeli da se etabliraju. Samo je izuzetna prethodna etabliranost Jozefa Grinberga [4] njemu omogućila da prođe kao "kontroverzan", a ne kao lunatik. I, naravno, imam simpatija i prema jednom i prema drugom zbog toga.

Za neupućene u lingvistiku reći ću samo da je Atkinsonova postavka izuzetno klimava. (Grinbergova je znatno utemeljenija.) Svakom ko ima dodira sa istorijom jezika (preciznije, sa komparativnom i istorijskom gramatikom) jasno je da se foneme, zapravo, stvaraju, kao i da je pitanje kakva se pravila iz njihovog trenutnog broja mogu izvući.

Uzmimo, ruski jezik ima 41 suglasnik i 7 samoglasnika, dok srpski/hrvatski/... ima u najboljem slučaju jedno 25 suglasnika i 6 samoglasnika (računajući poluglasnik kao posebnu fonemu; što se može sporiti). Iz istorije slovenskih jezika se zna da to nije nastalo zato što je prapostojbina Slovena bila bliža Rusiji nego Balkanu, već na osnovu posebnih razvoja ta dva jezika. Štaviše, verovatnije je da je broj suglasnika u praslovenskom bio približniji onom što se može naći u štokavskom, nego onom što se može naći danas u ruskom.

Engleski jezik ima 25 suglasnika i 12 samoglasnika. Danski ima 18 suglasnika i 16 samoglasnika. Vijetnamski ima 22 suglasnika i 10 samoglasnika. Ti podaci teško da mogu da kažu išta o tome da su Angli stigli iz Danske, kao ni da se Danska nalazi bliže Africi od Vijetnama.

Ali, ništa od ovog ne mora da bude čvrst argument protiv Atkinsonove tvrdnje. Moguće je da je slika stvarno drukčija kad se svi jezici stave u jedan koš, pa se onda izvuče neka prostorno-fonološka relacija. Iako je na prvi pogled veza između gena i fonema vrlo okultne prirode.

*   *   *


Svaka od prethodnih celina je bila uvod za jedan setgment problema, tj. za jednu od mitomanija koja prati savremenu lingvistiku. A da bi se to u potpunosti shvatilo, potrebno je vratiti se jedno 15-20 godina unazad i sagledati situaciju iz te perspektive.

Vreme do prve polovine devedesetih je vrlo bitno za posmatranje lingvistike zbog tri važne datosti koje se sad menjaju:

  1. Pre raščitavanja genetskog koda homo sapiensa (mislim da je u pitanju 1998. godina) i naučnih saznanja o ljudskim migracijama, nije postojao nikakav tvrđi dokaz koji bi mogao da prevagne u korist monogeneze ili poligeneze.
  2. Teorijska lijnija [Sosir-]Jakobson-Čomski je uglavnom dogma.
  3. Naučni krugovi su sveže razočarani nemogućnošću da se jezik formalno opiše i time postavi temelje za jaku veštačku inteligenciju. Ovo ide ruku pod ruku sa postmodernističkom relativizacijom svega i svačega.

U odnosu na to, standardni odgovori povodom pitanja jezičkog nastanka su mogli da se svedu na:

  1. Iako se o tome nerado pričalo, dominatno je bilo stanovište da je jezik nastao poligenezom; više puta u prostoru i vremenu. Ovo je uglavnom standardni odgovor od Darvina na ovamo; odnosno, ovo se smatralo pozicijom koja je u skladu s biološkim teorijama. Treba imati na umu da je do savremenih otkrića iz genetike dominantno stanoviše o nastanku homo sapiensa bilo da je nastao na nekoliko različitih mesta od homo erectusa.
  2. Čomski se u precizno detaljisanje oko monogeneze i poligeneze nije upuštao, ali je tvrdio da ljudi imaju poseban "organ" za jezik, koji je jedinstven samo ljudima. Ovo bi se moglo tumačiti kao neka vrsta "meta-monogeneze", iako je to omogućavalo stvaranje jezika više puta tokom istorije.
  3. Nemogućnost tadašnje nauke da opiše jezik formalnim metodama donelo je, naravno, mitomanije o složenosti jezika i, zapravo, nemogućnosti njegovog formalnog opisivanja. Zajedno sa postmodernističkom relativizacijom, ovo je ponovo otvorilo kreacionistička naglabanja o tome kako je ipak tu neko morao da napravi jezik.

Ali, najzabavniji deo je, naravno, kako se stiglo dotle. I to stizanje do te pozicije i jeste paradigmatično za mitomanije oko nastanka jezika.

  1. Hrišćanska dogma je, naravno, monogenetska po prirodi. Dakle, ako vam je neki lingvist do devedesetih tvrdio da su svi jezici nastali iz jednog, verovatno je da je bio hrišćanski vernik, te da mu je ovo bilo mnogo više stvar predubeđenja nego ma kakve naučne postavke.

  2. Reakcija na hrišćansku dogmu je u 19. veku stvorila romantizam, nacionalne revolucije i "naučno potkovan" rasizam. Naravno da se u takvom okruženju nije moglo govoriti o tome da australijski urođenici i Evropljani imaju išta zajedničko u stvaranju tako izuzetne tekovine kao što je jezik. Ovo je interesantno i zato što se rasizam kao dominantni pogled na ljudsku šarolikost iz Evrope isterao tek sa završetkom Drugog svetskog rata, dok su SAD tu morale da sačekaju Ajzenhauera. Drugim rečima, zamislite ma kog naučnika iz prve polovine 20. veka i vrlo je verovatno da mu je makar unutrašnji, iako ne i izrečeni društveni pogled bio rasistički.

  3. Kad se gledaju devedesete, tu treba uzeti u obzir činjenicu da su lingvisti iz druge polovine 20. veka imali da biraju na osnovu nedovoljno podataka između hrišćanske i rasističke dogme. Za razliku od hrišćanske, rasistička je imala vrlo razvijen pseudonaučni aparat. Filologu neupućenom u temelje antropologije ostaje da veruje glavnim tokovima te nauke. A kako se promene u jednoj nauci detektuju znatno kasnije u drugoj, može se reći da su, iako ne iz tih razloga, antropološke osnove lingvistike bile rasisitčke.

  4. Preko toga, glavni tokovi lingvistike su od Jakobsona otišli u potpuno drugi pravac. Druga polovina 20. veka je poznata po tome što lingviste uglavnom nije bilo briga za filogenetski razvoj jezika. Fokus se pomerio na savremeni jezik.

  5. Prijemčivost pozicije Čomskog -- da je jezik samo ljudima svojstven organ -- društvenjaku deluje kao vrlo lep kompromis između potrebe da jezik bude s jedne strane svima zajednički, a s druge ipak različit po poreklu konkretne forme. Drugo je pitanje što je to potpuno neodrživa pozicija čak i za nekog ko je išta upamtio iz osnovnoškolske biologije. (Lep prikaz o tome po čemu ljudi jesu a po čemu nisu jedinstveni može se naći u predavanju Roberta Sapolskog [5].)

  6. Na ovo sve treba dodati i činjenicu da se jezik do pojave masovnih medija mogao menjati izuzetno brzo. Lingvistika [još uvek] ne poseduje konvencionalne metode koje mogu ići dalje od jedno 5000 godina u prošlost.

Izraženo malo tvrđe, ako ste u devedesetima i neko vam iznese neku od tvrdnji, to obično znači:

  1. Ako vam kaže da je nastao jedan jezik, pa su se onda jezici udaljavali jedni od drugih, ta osoba je verovatno religiozna.

  2. Ako vam kaže da su jezici nastali nezavisno jedni od drugih, ta osoba je verovatno ili rasista ili nekritički prihvata klimave naučne dogme ili nije dovoljno upućena u tada savremena antropološka istraživanja.

  3. Ako vam kaže da postoji jezički organ jedinstven samo homo sapiensu, ta osoba ima vrlo loše znanje iz [evolutivne] biologije -- bilo klasične, bilo savremenije.

Danas stvari stoje malo drukčije:
  1. Ako smatra da su jezici nastali monogenetski, moguće je da je ta osoba čitala savremena genetska istraživanja. Kakogod, uvek ostaje mogućnost i da je ta osoba religiozna.
  2. Ako smatra da su jezici nastali poligenetski, gotovo sigurno je ili rasista ili ima nekritički odnos prema dogmama ili je preskočila deceniju razvoja genetike.
  3. Ako stoji na stanovištu Čomskog, ne samo da ima vrlo loše znanje iz biologije, već u poslednjih dvadesetak godina nije čitala sada već školsku literaturu o građi mozga i lingvističkim mogućnostima drugih vrsta životinja. Ne postoji jedan organ, jezičke sposobnosti su razbacane po mozgu; uglavnom su u levoj hemisferi, mada mogu biti i u desnoj.
Dok je pozicija Čomskog neodbranjiva, prve dve imaju, naravno, svoja utemeljenja:
  1. Savremena genetika daje vrlo jake osnove monogenezi jezika. Teško da je homo sapiens počeo da koristi jezik u periodu od 70.000 godina a da nije to otkrio u nekom od prethodnih miliona, makar i kao neka od prethodnih podvrsta vrste homo. Danas je jasno (ili, da se ogradim za svaki sluačj, gotovo jasno) da svi ljudi vode poreklo iz prašuma centralne Afrike pre nešto više od 100.000 godina, a gotovo svi iz doline Serengeti pre oko 70.000 godina. (Uz moguća usputna ukrštanja sa drugim pripadnicima homo vrste, kao što su neandrtalci.)
  2. Izolovane grupe ljudi jesu sposobne da "ponovo izmisle" jezik. Najbolji primer za to su znakovni jezici gluvonemih. To su potpuno razvijeni prirodni jezici koji imaju osobine poredive sa glasovnim jezicima. Čak smo pre koju deceniju bili svedoci rađanja novog jezika, nikaragvanskog znakovnog jezika [6]. Lako je moguće da su neki jezici stvarno i ponovo "izmišljeni", tj. da je neka populacija zaboravila jezik, pa da je potomstvo te populacije kasnije ponovo progovorilo. To lako može da baci senku na opštu sliku, jer, ipak, nanovo izmišljanje jezika nije toliko verovatno, posebno znajući da čak i govornici vrlo različitih jezika sastavljeni zajedno imaju takvu potrebu da pričaju, da prave pidžine koji se razvijaju u kreole. Teško da bi se neka održiva populacija odlučila da zaboravi jezik.
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Recent_African_origin_of_modern_humans [1]
[2] http://www.sciencemag.org/content/332/6027/346 [2]
[3] http://www.newscientist.com/article/dn20384-evolutionary-babel-was-in-southern-africa.html [3]
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Greenberg [4]
[5] http://www.youtube.com/watch?v=hrCVu25wQ5s [5]
[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Nicaraguan_Sign_Language [6]




This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57609

Links in this article
  [1] http://en.wikipedia.org/wiki/Recent_African_origin_of_modern_humans
  [2] http://www.sciencemag.org/content/332/6027/346
  [3] http://www.newscientist.com/article/dn20384-evolutionary-babel-was-in-southern-africa.html
  [4] http://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Greenberg
  [5] http://www.youtube.com/watch?v=hrCVu25wQ5s
  [6] http://en.wikipedia.org/wiki/Nicaraguan_Sign_Language