KONTRAPUNKT

Otvorena klasna borba u Viskonsinu

U fokusu / Svet rada
Posted by kontrapunkt Feb 28, 2011 - 01:14 AM

IWW

Piše: Džon Rejman (John Reimann), IWW

Iako je u Sjedinjenim Državama manje od 10% radne snage u privatnom sektoru sindkalno organizovano, ti sindikati još uvek predstavljaju potencijalnu ogromnu snagu u američkom društvu, sposobnu da mobiliše milione radnika i mladih. Upravo to se pokazuje u Viskonsinu, gde je klasna borba izašla na videlo.



Jednostrani klasni rat

Tokom poslednjih nekoliko decenija, bio je to gotovo potpuno jednostrani klasni rat. Poslodavci i njihovi politički predstavnici (podjednako republikanci i demokrate) sprovodili su politiku "usmrtiti putem hiljada rezova". Na radnom mestu, radnici i radnice su se suočili/e sa kresanjem beneficija, penzija i plata kao i sa bržim tempom rada (što se često maskira kao "multitasking"). U obrazovanju, učenici srednjih škola su se suočili sa povećanjem broja đaka u odeljenjima i ukidanjem mnogih vannastavnih aktivnosti dok su nastavnici/e iskusili/e smanjenje plata i veće opterećenje na poslu. Radnici i radnice u javnom sektoru su se suočili sa otpuštanjima i kresanjem beneficija i plata dok je javnost iskusila redukcije javnih službi.

Ovaj talas se stalno valjao, bez vidljivog odgovora radničke klase. Ono što se krije iza tog talasa je ogromna redistribucija bogatstva u Sjedinjenim Državama, koje sada imaju čast da budu industrijalizovana nacija sa najvećom ekonomskom nejednakošću na svetu.

Viskonsin

Stotine hiljada ljudi na ulicama

Sada imamo masovni odgovor u Viskonsinu, sa stotinama hiljada radnika/ca i mladih koji su mobilisani za borbu protiv drakonskog, antisindikalnog zakona kojeg je predložio novoizabrani republikanski guverner. Po tom zakonu, radnici/e iz javnog sektora bi bili/e primorani/e da izdvoje 5,8% od svoje plate za svoje penzije i 12,6% za zdravstvenu zaštitu. Jedan nastavnik je procenio da bi to značilo da bi mesečna plata bila manja za 1,200 dolara. I ne samo to, ovaj zakon bi suštinski ukinuo pravo na kolektivno pregovaranje svim radnicima iz javnog sektora izuzev vatrogascima i policajcima.

Nažalost, zvanični predstavnici sindikata su prihvatili smanjenje plata; oni su povukli crtu kod ukidanja prava na kolektivno pregovaranje pošto bi taj korak značio, u stvari, zamalo pa ukidanje samih sindikata u javnom sektoru. Za demokrate, ovo je takođe velika pretnja pošto oni dobijaju milionske donacije od tih sindikata. Stoga su, onda, ti sindikalni lideri mobilisali ljude za masovne proteste - na kojima učestvuje do 100.000 ljudi - protiv zakona.

Sem radnika iz javnog sektra, više hiljada radnika iz privatnog sektora - uglavnom sindikalno organizovani radnici/e uključujući građevinare i druge - izašli su da protestuju protiv zakona. Hiljade studenata, uključujući i srednoškolce, takođe učestvuju.

Viskonsin

Evo izveštaja sa protesta od prošlog vikenda: "Do sredine popodneva preko 100.000 ljudi je potpuno opkolilo Kapitol skver... Četri sata su oni marširali i marširali oko trga uzvikujući "Kill the Bill" i "Hey, hey, ho, ho, Skot Voker (Scott Walker, guverner) has got to go." Sindikat zaposlenih u javnom sektoru AFSCME organizovao je miting na stepeništu Kapitola u 4 popodne, i desetine hiljada ljudi su ostale tamo do kraja, nekih sat ipo kasnije, čak iako je temperatura pala ispod nule i vetar počeo da duva... Bilo je bezbroj referenci na nedavne proteste u Egiptu, nekoliko ih je napomenulo da je u Kairu zbačen diktator dok drugi još uvek jaše Viskonsin. (The http://Internationalist.org)

Ekstremna desnica je bila zapanjena. Pokret Čajanka je pokušao da mobiliše kontrademonstracije, ali bili su sasvim sićušni u odnosu na prosindikalne demonstrante. Glasnogovornik ekstremne desnice Glen Bek (Glenn Beck) je u svojoj emisiji navodio razloge zbog kojih mi u Sjedinjenim Državama nismo antikapitalisti.

Demokrate

Sve do sada, primena zakona je bila odložena zato što su demokratski državni senatori napustili zakonodavno telo. Premda nemaju dovoljno glasova za obore zakon, njihovo prisustvo je neophodno za "kvorum" - to jest, za dovoljan broj prisutnih državnih senatora koji je neophodan za sprovođenje glasanja. Te demokrate su popustile pod pritiskom i ekstremno su zabrinute da će u slučaju da sindikati iz javnog sektora budu bezmalo ubijeni, to značiti oštar rez u njihovim političkim donacijama.

Iako ovaj masovni pokret pokazuje gotovo neograničeni potencijal za pokretanje otvorene klasne borbe u Sjedinjenim Državama, on takođe demonstrira postojeće slabosti. S jedne strane, sindikalno rukovodstvo je otvoreno reklo da prihvata smanjenje plata. (Njima, liderima, neće biti smanjene plate.) Takođe, puno toga je napravljeno na osnovu činjenice da većina radnika iz privatnog sektora plaća isti iznos za svoje beneficije - ako ih uopšte imaju. Voker i republikanci su igrali na tu kartu, i ponavljali zašto bi tim radnicima iz javnog sektora bilo toliko bolje od onih u privatnom? S obzirom na sadašnje okolnosti u Sjedinjenim Državama, vrlo je verovatno da će se naći neki radnici u državi koji će imati sluha za ovu ideju.

Viskonsin

Alternative

Alternativa postoji.

Sindikalni rukovodstvo bi trebalo da odbije diktate demokratskih političara i da se svim sredstvima otvoreno suptrotstavi bilo kakvom smanjenju plata. Istovremeno, oni bi trebalo da objasne da će u slučaju da radnici iz javnog sektora prihvate smanjenje plata, to samo voditi daljem smanjivanju plata u privatnom sektoru, posebno u slučaju radnika koji nisu sindikalno organizovani. To je ona nečuvena "trka do dna". Umesto toga, ova masovna mobilizacija bi trebalo da se širom države pretvori u organizacionu kampanju - među sekretari(ca)ma, podavcima/čicama, radnicima i radnicama u kafićima, fabričkim radnicima/ama itd. Trebalo bi zahtevati da poslodavci isplate pune zdravstvene beneficije svim zaposlenima i njihovim porodicama kao i da u potpunosti plate za pristojne penzije (uključujući zdravstvene beneficije) za sve penzionisane.

Niko ne može da očekuje da će radnici i radnice u Viskonsinu u izolaciji uspeti da ostvare takve akontacije. Ipak, pokret poput ovog bi brzo mogao da se proširi kroz Sjedinjene Države.

Gde su pare

Naravno, odjeknuće lelek kako to ne mogu da priušte. Da bi odgovorio na to, radnički pokret može da ukaže na činjenicu da preko 2 triliona dolara u gotovom novcu i druga likvidna sredstva na kojima trenutno sedi Korporativna Amerika. (izvor: Wall St. Journal, 2/19/11) Oni mogu da ukažu na činjenicu da jedan procenat američkih domaćinstava koja su na vrhu poseduje 37,1% od ukupne privatne imovine nacije, što je oko 20 triliona dolara. Vrhovnih 10% poseduje 70%, ili oko 38 triliona dolara. (izvor: Citizens for Tax Justice)

Viskonsin

Nije verovatno da će sindikalni činovnici napraviti ovaj raskid sa svojim demokratskim gospodarima, čak i u usijanoj situaciji. Međutim, postoje male snage unutar ovog masovnog pokreta (i to jeste masovni pokret) koje bi mogle da započnu implementiranje takve kampanje. Studenti/kinje i drugi koji su novi u borbi bi posebno bili otvoreni za takav pristup. Ne bi trebalo mnogo da se mobiliše svega nekolko stotina ljudi da pokrenu ovu kampanju među radnicima u privatnom sektoru. Oni bi mogli da krenu od onih koji su najpristupačniji poput službenika i prodavaca/čica i radnika/ica kafića i restorana. Timovi od deset ili dvadeset aktivista bi mogli da izađu na ulice sa letkom koji objašnjava ovu kampanju i da razgovaraju sa radnicima. (Napomena: naravno, menadžment bi pokušao da iz izbaci, ali dok oni uspeju to da urade "šteta" će već biti naneta.) Simultano, oni bi mogli da objasne šta rade unutar šireg pokreta i da pozovu pokret u celini da prihvati ovaj pristup.

Već sada, vode se neke rasprave unutar pokreta za pokretanje generalnog štrajka u državi. Međutim, da bi taj poziv stvarno bio efikasan, on mora da uključi većinu radništva koje nije sindikalno organizovano. Uz pomoć gore navedenog pristupa to se može ostvariti.

Viskonsin

Iz odbrane u napad

Radnici u Sjedinjenim Državama su se tokom poslednjih par decenija suočili sa ogromnom redistribucijom bogatstva na gore. S tim u vidu, kampanja bi mogla da započne sa vraćanjem unatrag tog procesa i redistribuiranjem bogatstva nadole. Na taj način, mogao bi se napraviti prvi korak ka okretanju ove odbrambene borbe u napad.

Izvor: IWW.org [1]
Za KONTRAPUNKT preveo: Sabo Tabi



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57574

Links in this article
  [1] http://www.iww.org/en/node/5350