KONTRAPUNKT

Kazna za monstruma koji je zaklao prase

Kolumne / Amazonka
Posted by Jablan Apr 24, 2010 - 04:24 AM

Piše: Amazonka

Mnogi je u društvu diskurs, što javni, što tajni, što eksplicitni, što implicitni od kojeg se meni, kako to efektivno reče pesnik, "pišapovraćakenja". Ali retko koji me pogađa u vaginalni nerv (da ne kažem pičkin živac) koliko balavi, neobuzdani antropocentrizam, koji se možda retko javno artikuliše, ali je zapravo sveprisutan i toliko duboko ukorenjen u naše shvatanje o tome šta znači biti čovek, da se tretira gotovo kao prirodna činjenica. A kao sve društvene pojave o kojima se ne misli, nego se prihvataju zdravo za gotovo, a naročito koje se tretiraju kao datosti i neupitne istine, šupalj je kao kvaran zub.



Pre nekoliko dana se desila jedna zaista užasna stvar. Naime, neko je psu lutalici odsekao sve četiri šape. Pretpostavljam da svi znaju o čemu je reč, te se neću dalje zadržavati na pojedinostima slučaja. Ono što je važno jeste da se javnost uzburkala, i da je odjednom na Fejzbuku niklo pedeset različitih slacktivističkih grupa koje traže da se zločinac (a bez sumnje se radi o zločincu ili pre, zločincima) dovede pred lice pravde. Nacija se odjednom ujedinila u osudi čudovišta koje je osakatilo nedužnu životinju, i staro i mlado je coktalo i s nevericom odmahivalo glavom, i jakako, još uvek odmahuje. Ono što je pozitivno u celom užasnom događaju jeste da je konačno ovdašnja javnost počela da razmišlja o nasilju nad životinjama kao o, zapravo, NASILJU, te je naprasno porastao broj prijava zlostavljanja pasa i mačaka, a nadležni organi su naćuljili uši i, valjda, počeli da slušaju.

Međutim, iako je u svakom slučaju bolje išta nego ništa, ne mogu, a da ne ukažem na jedan mnogo širi i dublji društveni problem koji je izbio na videlo u celoj medijskoj halabuci.

Naime, koliko god da je pojedinac koji je odsekao keruši šape bolestan, on je jednako produkt okruženja koliko i sopstvene psihoze. Da je društvo u kojem je nastao ili nastala drugačije (ili su nastali), i da zapravo kažnjava nasilje umesto da ga glorifikuje, taj/ta bi verovatno dvaput razmislio/la pre nego što uzme da sakati lutalice. Problem je, međutim, u tome što ne postoji zakonski okvir da se ta osoba kazni. Zakon o dobrobiti životinja tretira životinje koje imaju nekakvog vlasnika, psi i mačke lutalice su de facto nevidljivi, zato što zakon životinje, na bazičnom nivou, tretira kao svojinu, a ne kao bića. Ali, i to je samo vrh ledenog brega.

Pitanje koje mene muči je šta bi bilo, i da li bi uopšte išta bilo da je kreuša zapravo uginula od nanetih rana. Da li bi neko policiji prjavio da je nađen leš psa sa odsečenim šapama? I šta bi bilo da se, na primer, radilo o kozi? Ili kokoški? Ja dajem sve četri šape da leš psa niko ne bi prijavio, osim eventualno komunalnom da ga uklone, a da je bila koza ili kokoška, slušali bismo o sektama do sudnjeg dana. Da je bila krava, verovatno bi bili vanzemaljci. Čisto sumnjam da bi predsednik Tadić usvojio kravu Belku kojoj je psihopata odsekao sva četiri papka, ili petla Peru kojem je monstrum odsekao batake.

Ono što je, međutim, opasno u celoj stvari jeste neprestana i temeljna medijska antropomorfizacija nesretne keruše kojoj je nadenuto ime Mila - vrlo ljudsko žensko ime koje je ujedno i pridev koji označava nežnost i umiljatost. Danima već internet zuji od žalopojki i posipanja pepelom pred Milinim likom, a javne ličnosti se utrkuju u osudama, ponudama i obećanjima, ali to je samo perpetuiranje istog iščašenog diskursa koji stvara čudovišta. Osnovni motiv u većini pokajničkih pisanija se uglavnom svodi na to kako su psi plemenita bića i ČOVEKOVI najbolji prijatelji, verni, dobri, bla bla bla. Bilo da je to istina ili ne, radi se o jednoj vrlo suptilnoj zameni teza. Pripisivanje ljudskosti životinjama, istim tim životinjama odriče njihovu "životinjskost", odriče im pravo na postojanje, dostojanstvo i život izvan senke čoveka, Velikog Upravitelja. Sve četri šape dajem da je bar osamdeset posto onih koji su se našli revoltirani i izbezumljeni ovim činom nasilja bar jednom u životu prisustvovalo klanju praseta. Bar dvadeset posto ih je lično klalo prasiće, kokoške, ili nešto drugo. Posle su ih jeli u slast. Ovde je na kocki dostojanstvo životinje kao životinje, a ne to koliko ona liči na čoveka i koliko je ZBOG TOGA ŠTO LIČI NA ČOVEKA strašno to što joj se dogodilo.

Međutim, razmišljanje o životinjama kao o bićima ravnopravnim čoveku, ali fundamentalno od njega različitim je na mentalnoj mapi većeg dela čovečanstva jedna vrlo neprijatna terra incognita na kojoj vrebaju raznorazne aždahe. Kada ljudi misle životinje (u nedostatku bolje konstrukcije), a osobito u industrijalizovanom, kapitalističkom svetu, misle ih ili kao pokretne bašte u kojima cvetaju šnicle, kad se radi o stoci i živini, ili kao neku vrstu ne-baš-sasvim-ljudske dece, kad se radi o kućnim ljubimcima (treća kategorija su divlje životinje koje su praktično ne-bića, dok ne treba da ih se spašava kao što je slučaj sa kitovima, dok ih se ne antropomorfizuje kroz emisije na televiziji, ili, u ruralnim krajevima, dok ne upadnu u tor/svinjac/kokošinjac kad postaju štetočine). Zapravo, verovatno najkoncizniju sliku o tome kako domaća (ali zapravo i šira) javnost percipira ne-ljudska bića predstavlja logo beogradskog zoološkog vrta, slika koja je zapravo aluzija na Mikelanđelovo „Stvaranje Adama", s tim da su prsti koji se dodiruju prsti majmunske i ljudske šake, gde je, naravno, majmunska šaka na mestu na kom se na originalnoj slici nalazi ljudska, a ljudska na mestu gde je božanska.

Ono što hoću da kažem je da čovečanstvo kao vrsta jeste, nažalost ili na sreću, odgovorno za sudbine i dobrobit mnogih drugih vrsta, ali upravo zbog toga, u svetu koji smo stvorili, moramo drugim bićima da priznajemo dostojanstvo i pravo na život na osnovu toga kakva jesu, a ne samo na osnovu toga šta u određenom trenutku ili kontekstu znače za nas. Mila nije samo odanost, vernost, prijateljstvo i umilan pogled, Mila je takođe i čopor, lavež u noći i usta puna oštrih zuba, ali to je ne čini ništa manje bićem dostojnim poštovanja. Ona je biće sposobno da misli i dela nezavisno od ruke Velikog Upravitelja, i to što joj se desilo je strašno zato što se desilo ŽIVOM BIĆU, a ne zato što se desilo "čovekovom najboljem prijatelju". I to je onaj mentalni prelaz koji ovo, ali i ljudsko društvo generalno mora da napravi što pre, u suprotnom smo džaba silazili s drveta i tabuisali incest.

Dok se to ne dogodi, potražite me u Fejzbuk grupama "kazna za monstruma koji je kokoški sekirom odsekao glavu", "kazna za psihopatu koji je zaklao nevino prase", "pravda za Belku, kravu koju je sadista ošamutio maljem pa zaklao" itd. Itd.



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57050