KONTRAPUNKT

Grubo lice turbo-kapitalizma

Iz drugih izvora / Kapitalistička globalizacija
Posted by admin Dec 30, 2009 - 03:16 AM

Beskrupulozna trka za profitom izazvala krizu koja je nanela svetskoj ekonomiji neprocenljivu štetu: dosad je „ugašeno” 20 miliona radnih mesta, cene hrane rastu a bankrotirane firme gotovo da više niko i ne broji

Italijani umeju da kuvaju, Francuzi da vole, Švajcarci da sklapaju satove, Nemci da prave automobile... A Amerikanci? Amerikanci se razumeju u prodaju i marketing. Ovakav zaključak – poput nekog dobrog vica – koji sugeriše da su Amerikanci najveći majstori sveta u zarađivanju novca možda je i važio do 2009. Od ove godine, godine krize, Amerikancima sigurno treba „prišiti” još jedno umeće – majstori su da naprave i svetsku ekonomsku krizu.



Amerikanci su, u „proizvodnji" krize pokazali veliko umeće koje je skupo koštalo celu planetu. Čak i njihovi prijatelji i saveznici ostali su zatečeni ovim „majstorstvom".

Jedan od takvih, Jirgen Ritgers, premijer Severna Rajna Vestfalija, s puno gorčine opisao je poigravanje „Dženeral motorsa" sa sudbinom „Opela" koji, između ostalog, ima veliku fabriku za proizvodnju automobila i u ovoj nemačkoj pokrajini.

„Ponašanje 'Dženeral motorsa' pokazalo je najružnije lice turbo-kapitalizma", izjavio je Ritgers komentarišući taktiziranje američke firme oko prodaje „Opela".

Turbo-kapitalizam ili kazino-kapitalizam kako se još naziva američka varijanta kapitalizma zapravo bi se mogla opisati kao beskrupulozna trka za profitom. Rizična trka u kojoj se ne biraju sredstva i koja, kao što je to bio slučaj 2009. godine, može da izazove dramatične posledice po celu planetu.

Ugledni nemački list „Zidojče cajtung" u dosijeu posvećenom krizi pokušao je čitaocima da na originalan način objasni urušavanje svetskih finansija.

„Najbizarniji objekat u univerzumu su crne rupe koje gutaju sve redom: zvezde planete... Kriza je pokazala da i globalni finansijski sistem funkcioniše slično kao crna rupa. Razlika je jedino u tome što se crna rupa ima ime - banka".

Šta se, zapravo, dogodilo? Američke banke, u trci za što većom zaradom i priterane uza zid žestokom konkurencijom u klasičnim bankarskim poslovima, potražile su izlaz u - povećanom riziku. Sve je, na prvi pogled, izgledalo odlično niko nije računao na „pregrevanje" u kojem su se poslovi visokog rizika pretvorili u ogroman gubitak.

Poput grudve - propale banke i investicioni fondovi - koja izaziva lavinu ceo svetski finansijski sistem krenuo je u provaliju izazivajući još opasniju krizu u koju je upala celokupna planetarna ekonomija.

Najrazvijenije i najbogatije države, suočene s opasnošću globalnog kraha, pohitale su u pomoć svojim posrnulim ekonomija. Samo zahvaljujući ogromnoj sumi novca iz državne kase „upumpanoj" u nacionalne ekonomije izbegnuta je svetska ekonomska katastrofa.

„Bez pomoći države kapitalizam bi bio mrtav", zaključio je američki nobelovac Edmund Felps.

Kriza je u međuvremenu nanela svetskoj ekonomiji neprocenjivu štetu. Svetska organizacija za rad (ILO) procenjuje da je dosad izgubljeno najmanje 20 miliona radnih mesta. Procena ILO je da bi kriza, kada je reč o radnim mestima, mogla da bude i mnogo „skuplja" jer postoje studije koje govore da bi na kraju ova „cena" mogla da skoči na 43 miliona.

Kao posledica krize drastično su povećane cene hrane zbog čega stručnjaci UN zvone na uzbunu. Najzastupljenija namirnica u ishrani planete - pirinač - poskupeo je od leta za 20 odsto. Pesimističke prognoze kažu da će sledeće godine kukuruz, pšenica i soja poskupeti za 10 do 15 odsto.

Pojedinačne sudbine država pogođenih krizom ličile su na mračne, gotovo horor priče. U Evropi je krizni talas gotovo potopio Island, u stilu naše narodne „dužan k`o Grčka" prošla je i Grčka za koju je otkriveno da ima dug od 300 milijardi evra, u Nemačkoj je 2009. zapamćena kao godina bankrota jer je propalo više od 34.000 firmi ... Članice Evropske unije duboko su zavukle ruku u državnu kasu odakle su isplaćivane stotine miliona evra za spas banaka, proizvođača automobila, trgovinskih lanaca... bez čvrstih garancija da će novac jednog dana biti vraćen.

U SAD je ove godine bankrotiralo više od 70 banaka. Crne prognoze najavljuju da će narednih godina u SAD, zbog posledica krize, katanac na vrata staviti hiljadu banaka. Slična zla kob nadvila se i nad Njujork kojem trenutno nedostaje tri milijarde dolara za finansiranje gradskih službi a neke procene govore da bi ovaj manjak 2013. godine mogao da se popne i na celih 50 milijardi dolara.

Na izmaku godine posrnuo je i Dubai jedan od sedam emirata. Tek je pomoć od 10 milijardi dolara, iz susednog i bogatog Abu Dabija, spasila Dubai od bankrotstva.

Kriza nije mimoišla ni siromašne države. Stručnjaci Svetske banke saopštili su da će zemlje u razvoju ove godine zabeležiti ekonomski rast od svega 1,2 odsto. Ukoliko bi se iz porodice ovih država izuzeli Kina i Indija njihov bruto nacionalni proizvod bio bi čak umanjen za 1,6 odsto.

I tako, slične priče protežu se od kontinenta do kontinenta, od države do države. Čak i oni najbogatiji osećaju neke posledice krize. Monako je, na primer, pristao da ubuduće propituje strance odakle potiče novac koji ulažu u tamošnje banke čime je kneževina skinuta sa svetske liste „poreskih oaza".

A narod? Narod životari, neki gunđaju neki ćute ali svi pokušavaju da se snađu. I ruski „odgovor" na svetske ekonomske probleme koji je, krajem leta, dobila u velikoj anketi agencija RIA Novosti potvrđuje takav utisak. Čak 58 odsto anketiranih Rusa izjavilo je da se prilagodilo životu u uslovima krize.

Žarko Rakić

Izvor: politika.rs [1]


This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=56832

Links in this article
  [1] http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Grubo-lice-turbo-kapitalizma.lt.html