KONTRAPUNKT

Univerziteti u Francuskoj nezadovoljni reformama

U fokusu / Protest & Survive
Posted by nadalee Apr 30, 2009 - 12:24 AM

fra

Već više od 10 nedelja na univerzitetima širom Francuske traju štrajkovi, masovni sastanci, protesti i okupacije. Ovaj talas nezadovoljstva nezapamćenih razmera su kod zaposlenih u visokom obrazovanju i studenata izazvale neoliberalne reforme predsednika Nikole Sarkozija.



Održano je na desetine protesta sa hiljadama učesnika, blokirani su autoputevi, dok su saveti univerziteta prekidani. Paralelno se odvijaju predavanja, na ulicama, tržnim centrima ili tramvajima koji imaju za cilj popularizaciju pokreta koji ne pokazuje znake slabosti. 

U spektakularnoj akciji pod imenom "Proleće za stolice", sve stolice su uklonjene kako bi se prekinula predavanja a od njih su pravljene protestne skulpture. Organizovan je niz događaja nazvanih "Univerzitet tokom cele noći". Za to vreme je ispred gradske opštine u Parizu u toku neprekidan marš, koji traje 24 sati dnevno već 3 nedelje.

Noćna dežurstva i šetnje...

...ispred gradske opštine u Parizu

Kada je Sarkozi sa podsmehom govorio o "staroj književnosti" kao što je kniga "Princeza de Klev", pokret je organizovao javna čitanja ovog dela, koje se smatra za prvu francusku novelu. Na internetu se pojavio video snimak adaptacije ove novele u kojoj se ismeva Sarkozi. Jedna grupa istraživača je napravila rep pesmu za pokret, a na stotine zaposlenih na univerzitetima se odreklo svojih administrativnih odgovornosti.

Iako su bitnu ulogu u pokretu imale vođe sindikata i drugi aktivisti, pokret je ostao nezavisan. Održavani su celodnevni sastanci tokom 8 dana kako bi se odlučilo o strategiji i taktikama.

Predavači na univerzitetima su prvo bili umereni i jako 'osetljivi'. Oni u proteklih 30 godina nisu imali ni jedan štrajk. Trudili su se da prate studentski pokret ali sa bezbedne distance. Stereotip o hordama profesora-marksista na univerzitetima u Francuskoj ne važi već 25 godina, a ionako su oni više navikli na prašnjave seminare nego na bučne demonstracije.

Kako su nedelje prolazile, profesorima i profesorkama su se na mnogim univerzitetima priključili studenti i studentkinje, tako da je na nekim sastancima zabeleženo i više od 2000 studenata. Kasnije su studenti i studentkinje preuzeli/e inicijativu u organizovanju masovnih akcija, dok se na sastancima delegata studenata, administracije i doktorskih istraživača uobličavala listu zahteva i taktika za akcije.

Mnogi univerziteti su okupirani ili blokirani, a na par mesta su dekani zatvarani u svoje kancelarije, dok je jedan čak fizički napao studenta.

Ovakvu akciju su pokrenula dva velika vladina napada. Prvi se ticao uslova rada univerizitetskog osoblja. Do sada su svi predavači-istraživači plaćeni da pola svog radnog vremena posvećuju predavanjima a pola istraživanjima. Vlada je predložila da dekan odlučuje ko će više istraživati a ko predavati, time određujući "ravnotežu" za svakog pojedinca u skladu sa dekanovim preferencijama.

Ovaj predlog je samo bio prvi korak ka uvođenju potpunog pretvaranja dekana u menadžera, koji bi se fokusirao na profitabilnost i finansiranje iz privatnog sektora pre svega. Gotovo istovremeno obaveštenje da će se dekanova primanja povećati "za najmanje 20 000 evra" pokazalo je pravi cilj ovog predloga.

Sve ovo su pratile mere i govori Nikole Sarkozija i njegovih prijatelja što je još više razjasnilo njihove namere. Uvedeno je dosta više poreskih olakšica za istraživanja koja organizuju kompanije nego za univerzitetska i uopšte istraživanja finansirana iz javnog sektora. Sarkozijev koncept istraživanja se ograničio na 'potrebu' francuskog kapitalizma da bude konkurentan. Njegov omiljeni kriterijum je "Koliko ste prijavili patenata?" Istraživači u oblasti istorije, matematike, društvenih nauka, biologije, književnosti i drugi nemaju ista gledanja na svet.

Sarkozi je zatim objavio u svom januarskom govoru da su francuski istraživači konzervativni, razmaženi, da odbijaju da se njihov rad evaluira, i da objavljuju "30 do 50 procenata manje radova nego kolege iz Velike Britanije za približno isti budžet". Taj govor pun neistina je razljutio mirne akademce i razjasnio činjenicu da najavljene reforme imaju za cilj da univerzitete stave u podređen položaj u odnosu na privatne kompanije.

Studenti su shvatili da se sličan proces sprema i za njih. Trenutno je za pohađanje fakultetske nastave potrebno manje od 300 evra, a grupa od 92 poslanika članova jedne konzervativne partije je u februaru predložila da studenti plaćaju veće školarine, nalik na sistem visokog školstva u SAD-u gde studenti dižu kredite koje kasnije vraćaju od svojih plata.

U izveštaju OECD [1] -a iz februara meseca se takođe predlaže uvođenje većih školarina, iako je u Velikoj Britaniji sličan sistem doveo do toga da su školarine i preko 4000 evra, a smanjio se i broj studenata iz siromašnijih porodica.

Kao deo posleratnog dogovora, ali i kao rezultat borbi iz 1968. godine, osoblje na univerzitetima je veoma organizovano. O zaposlenjima i unapređenjima se odlučuje na Nacionalnom univerzitetskom veću (NUV) koje uglavnom radi volonterski a dve trećine članova biraju profesori i profesorke. Iako je daleko od savršenog, ovakav sistem je ipak predstavljao osoblje i imali su slobodu izbora istraživanja.

Sada predavači zbog brojnih otpuštanja imaju više administrativnih poslova. Konstantno menjanje kako sadržaja programa tako i papirologije je jako otežalo život predavačima i administrativnom osoblju.

Ali poslednji vladini planovi su uopšteno gledano, drugačije prirode. Drugi veliki napad, bizarno sproveden bez poznavanja osnovne taktike, je imao za cilj zamenu nacionalnog ispita kojim se postaje profesor u srednjim školama, potpuno novim sistemom, uvedenim bez ikakvih konsultacija.

Nov princip se sastoji u tome da se budući profesori koji su na obuci ne plaćaju na poslednjoj godini studija, što je do sada bio slučaj. Takođe, nivo očekivanog znanja je novim propisima smanjen, i gore, na desetine hiljada obučenih profesora će biti zaposleno na određeno vreme. Dakle, iako imaju master diplomu u svojoj oblasti, oni nisu kvalifikovani za posao sa punim radnim vremenom. Ovakva reforma je razljutila fakultetske predavače koji obučavaju buduće profesoreu srednjih škola.

Kako su nedelje prolazila, a pokret je i dalje bio odlučan, vlada je ponudila niz ustupaka. Objavljeno je da neće biti otpuštanja naredne 2 godine, povećana je uloga NUV-a u unapređenju i evaluaciji. Vlada je takođe dopisala u novi dekret da predavač-istraživač ima pravo da utiče na „ravnotežu" u svom radu, a deo o srednjoškolskim profesorima je odložen za godinu dana.

Vlada se takođe složila sa nekim ranijim, ali minornim zahtevima sindikata. Žustra rasprava o pravoj vrednosti ovih ustupaka se nastavlja, i iako se dinamika vladinih napada usporila, nije obustavljena. U centru ove strategije je ubacivanje konkurentnosti među same univerzitete, što je osnovni princip Sarkozijeve vlade.
Slični napadi su sprovedeni na javne bolnice što je dovelo do revolta te je 25 načelnika vodećih bolnica potpisalo zajedničko pismo u kome se osuđuje pretvaranje bolnica u ekonomske objekte. 

Drugi štrajkovi su u toku zbog ekonomije, pogotovo zbog bonusa visokih činovnika, a vlada ne želi da se povuče i time rizikuje da proizvede još veći talas nezadovoljstva. Bivši premijer De Vilpen je izjavio da se boji da ovog meseca ne izbije "revolucija u Francuskoj". Iako je ovaj strah preuveličan, pokazuje da se elita plaši! (Prošlog decembra je vlada povukla refome srednjeg školstva zbog rizika da većina škola ne stupi u štrajk.)

Najmanje borbeni sindikat univerzitetskih predavača, od 4 aktivna, je pristao da potpiše dogovor sa vladom, ali ostali, važniji sindikati, i na hiljade predavača koji nisu članovi sindikata, i dalje nisu zadovoljni ustupcima i ostaju pri svojoj odluci da se protest nastavi.

Štrajk nije jedini metod koji demonstranti koriste. Trebalo je da se napiše novi program obuke profesora, ali 90% univerzitetskih predavača odbija to da učini ili ga prosto nisu poslali ministru. A dalje sprovođenje novih reformi zavisi od tih programa. Vlada se nada da će se pokret ugasiti i da će se dokopati novih programa.
A ovome nema naznaka. Neka veća univerziteta su izglasala poziv vladi da povuče reforme. Kako protest odmiče, verovatno će se to i dogoditi. Nije izvesno da li će vlada uspeti da smiri pokret odlaganjem reformi i pravljenjem nebitnih ustupaka.

Iako nije sigurno da li će vlada povući reforme, pokret je transformisao na desetine hiljada predavača tako da su se suočili sa problemima kojih su drugi društveni pokreti bili svesni još ranije. Naročito je bitan problem medija i policijske brutalnosti nad demonstrantima. U ovom trenutku pokret je odlučan i jak, i ne isključuje se potpuna pobeda. Sarkozi će možda zažaliti što u ljute protivnike pretvorio više od 50 000 profesora i profesorki. 

Prevod:KONTRAPUNKT
Izvor: libcom.org [2]



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=56523

Links in this article
  [1] http://en.wikipedia.org/wiki/OECD
  [2] http://libcom.org/news/french-universities-revolt-over-education-reforms-26042009