KONTRAPUNKT

(Samo)destrukcija je stvaranje

Bilbord / Protest & Survive
Posted by admin Dec 20, 2008 - 04:32 PM

atina(kolektivni prevod letka koji je kružio po okupiranoj atinskoj ekonomskoj školi i drugim mestima, napisan od strane "pobunjenih devojaka")

Nećemo tako lako zaboraviti noć 6. decembra. Ne zato što je ubistvo Aleksisa bilo tako nezamislivo. Državno nasilje, u meri u kojoj bi moglo pokušati da se trasformiše u produktivnije oblike suvereniteta, večito će se vraćati sebi dragim i arhetipskim oblicima nasilja. Ono će uvek držati državu unutar sopstvene strukture koja se opire modernističkom imperativu discipline, nadziranja i kontrole tela - birajući, radije, likvidaciju neposlušnog tela i birajući da plati političku cenu koja ide uz tu odluku.

Kada pandur vikne: "Hej, ti", subjekt na kojeg je usmerena ta naredba i koji okreće sopstveno telo u pravcu autoriteta (u pravcu pandurovog poziva) automatski je nevin pošto odgovara na taj glas prezirući ga jer je proizvod vlasti. Trenutak kada subjekt odbije da posluša taj poziv i suprotstavi mu se, bez obzira koliko kratak taj trenutak neposlušnosti bio (čak iako nije bacio molotovljev koktel na pandurska kola već plastičnu flašu za vodu), trenutak je kada autoritet gubi svoje značenje i postaje nešto drugo: prekršaj koji mora biti popravljen. Kada je uvređena muška čast pandura-fašiste on čak može ubiti da bi zaštitio (kako će sam tvrditi) svoju decu i svoju porodicu. Moralni poredak i muški suverenitet - ili drugim rečima najtipičniji oblik simboličkog i materijalnog nasilja - omogućili su Aleksisovo ubistvo; oni su poduprli ubistvo, proizveli njegovu "istinu" i od nje stvorili realnost.

samodestrukcija_01_400

Pored toga, na tragičnoj granici smrti koja daje smisao životima oblikovanim njenom senom, revolt postaje realnost: ta nezamisliva, nepredvidiva konvulzija društvenh ritmova, raspuklog vremena/prostora, struktura koje više nisu strukturisane, granice između onoga što jeste i što će doći.

Trenutak radosti, straha, strasti i besa, zbunjenost i izvesna doza svesti koja je strašna, dinamična i puna obećanja. Trenutak koji će, uprkos svemu, sam sebe uplašiti i očuvati mehanizme koji su ga stvorili ili će konstantno poricati sebe da bi u svakom trenutku postao nešto drugo, različito od onoga što je bio pre: sve sa ciljem da izbegne da završi u uzročnom nizu pobuna koje su ugušene u normalnosti, pobunama koje se pretvaraju u još jedan oblik vlasti dok brane sami sebe.

samodestrukcija_02_400

Kako je ovaj revolt postao moguć? Koje pravo ustanika/ca je branjeno, u kom trenutku, za koje ubijeno telo? Na koji način je to bio simbol socijalizovanog? Aleksis je bio "naš Aleksis", on nije bio "drugi", nije bio stranac, ni migrant. Srednjoškolci bi mogli da se identifikuju s njim; majke su strahovale da ne izgube sopstveno dete; predstavnici  establišmenta bi ga pretvorili u nacionalnog heroja. Telo 15-godišnjaka je bilo važno, njegov život je bio vredan življenja, a njegovo okončanje je bilo napad na javnu sferu - i otuda je žal za Aleksom bila moguća i gotovo neizbežna. Ova sfera je okrenula zajednicu protiv nas koji/e smo se pobunili/e i sa kojom se mi ne identifikujemo, baš kao što se ni Aleksis nije identifikovao. Ovo je zajednica, uprkos svemu, kojoj mnogi od nas imaju privilegiju da pripadaju pošto nas drugi priznaju za svoje. Priča o Aleksisu će biti ispisana od svog kraja. On je bio dobro dete, rekli su. Revolt, koji nismo mogli da predvidimo, postao je moguć zahvaljujući pukotinama unutar same vlasti: vlasti koja odlučuje koja su tela važna u društvenoj mreži odnosa moći. Revolt, ta himna društvene neregularnosti, proizvod je regularnosti... To je revolt zbog "našeg" tela koje je likvidirano, zbog našeg društvenog tela. Metak je ispaljen u društvo kao celinu. Bila je to povreda naneta svakom buržuaskom demokrati koji želi da njegova lična bezbednost bude preslikana u državi i njenim organima. Metak je bio objava rata društvu. Društveni ugovor je prekršen - konsenzusa nema. Moralni i politički čin otpora je postao moguć, razumljiv, pravedan, vidljiv u trenutku kada se našao pod okriljem ograničenja pravde dominantnog simboličkog poretka koji prožima društveno tkivo.

samodestrukcija_03_400

Ova početna tačka ne ukida pravičnost ustanka. Zato što dominantnim Govorom, autoritetom koji imenuje, oblikuje i daje značenja stvarima, u rasponu dominantnih ideja iz kojih potiče koncept društvene segmentacije i to na način koji mu omogućava kontrolu nad hijearhijskim društvenim odnosima, svi su već isključili "mlade sa kapuljačama" iz ove zajednice. Oni su ih potisnuli na opasnu granicu zajednice sa ciljem da odrede limite neposlušnosti.

Kažu nam da pružimo otpor ali ne na ovakav način, kažu, zato što je to opasno. Ono što društvena legitimacija s kojom smo se susreli na početku svega ovoga  ima da nam kaže jeste da čak iako smo uhvaćeni u mrežu vlasti, čak iako smo njene kreacije, mi smo unutar i protiv nje; mi smo ono što radimo da bismo promenili to ko smo. Mi želimo da ovaj istorijski trenutak prihvati temu koju smo sami odredili a ne značenja iz kojih može pobeći preko noći.

samodestrukcija_04_400

Nemoguće je da bez krvi ova vlast pređe granicu između poslušnosti i autonomne akcije, jer ukoliko bunotvnici treba da podažu svoju muškost da bi se suprotstavili panduru, oni treba istovremeno i da je preispituju zato što ona konstituiše autoritet kojim se služe da bi se suprotstavili panduru. I ta ambivalencija leži u srcu naše subjektivnosti, to je kontradikcija koja nas razdire i oblikuje moralnu veličanstvenost na marginama pobune, izvan i unutar nas, tokom mirnih noći kada se pitamo šta se sada dešava, šta nije u redu, a jedino što možemo čuti je tišina.

Ništa ne postoji bez značenja koje mu je dodeljeno. Strategije otpora se mogu pretvoriti u strategije autoriteta: Haos će ponovo stvoriti hijearhiju u društvenim odnosima sem ukoliko se borimo sa samima sobom dok se borimo sa svetom, nekim sopstvima koje smo formirale/i kao neko ko je deo ovog sveta: mi smo odrasle/i unutar moralnih i političkih granica koje određuje ovaj svet, unutar moralno-politčkih veza u kojima se formira ego... Ponovo će se pretvoriti u hijerarhiju, ukoliko ne odbacimo muško mačo ponašanje koje podivlja i bude ponešeno emocijama, ukoliko prihvatimo pozicije koje se sažimaju u pozicijama vlasti.

Pobunjene devojke

Izvor: On Greek Riots [1]
Prevod: KONTRAPUNKT



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=56342

Links in this article
  [1] http://www.occupiedlondon.org/blog/2008/12/19/self-destruction-is-creation/#comment-737