KONTRAPUNKT

Šta nas čeka posle izbora

U fokusu / Reagovanja
Posted by shmrko Apr 21, 2008 - 07:25 PM

Verovatno ne mnogo novog, ali to nije ništa novo. I da vam pingvini ne bi pričali o tome kako su «sve vlasti iste» (jer su to od njih vrapci naučili odavno), voluharica će vam reći par stvari… nakon uvida u neka novija dokumenta Međunarodnog monetarnog fonda. Džejms Bond nas povremeno uputi na njihov sajt (http://www.imf.org), gde možemo da vidimo šta nas čeka.

Voluharice su pročitale sedam dokumenata:Statement by the IMF Article IV Mission to Serbia (Press Release No. 07/248, od 7.11.2007.), zatim IMF Executive Board Concludes 2007 Article IV Consultation with the Republic of Serbia (Public Information Notice (PIN) No. 08/11, od 5.02.2008.), i Republic of Serbia: Selected Issues (IMF Country Report No. 08/55, februar 2008.).

Od svih dokumenata, poslednji je najzanimljiviji, jer predstavlja detaljnu ekonomsku analizu ‘uspona i padova’ tzv. reformi u Srbiji poslednjih godina, sa projekcijama očekivanja za neredni period(čak i do 2019., mada sa opadajućom izvesnošću). Međutim, kao i inače kada su u pitanju ekonomska predviđanja i analize, i ovaj dokument naglašava u uvodu da njihova politika objavljivanja izveštaja i drugih dokumenata MMF-a dopušta brisanje informacija koje bi mogle da utiču na kretanja na tržištu. Blago nama. Ko zna šta bi bilo kada bismo mogli da utičemo na ta kretanja!

Voluharice su mi priznale da nisu baš ekspertkinje za ekonomiju (inače bi radile za vladu… neke države), ali neke stvari stoje crno na belo u dokumentu, i tu nema greške:

- ekonomske mere vlade ipak zaostaju za promenama u ‘ranjivosti’ ekonomije, odnosno nisu u stanju da izađu na kraj sa urgentnim problemima (Republic of Serbia: Selected Issues, str. 6.),

- od 2003. spoljni državni, privatni i javni dug povećao se u nekim slučajevima duplo (grafikoni i propratni tekst na str. 6, 7 i 8.),

- izveštaj MMF-a primećuje da je pozitivan momenat u zaduženosti to što je najviše kod ne-privatnih institucija (poput Pariskog kluba), a manji kod privatnih organizacija, ali da ta pogodnost nije praćena odgovarajućim reformama, te i dalje predstavlja ogroman problem (str. 7-8.),

- predviđa se da će deficit u budžetu i dalje rasti usled rasta uvoza i dotoka stranog kapitala koji u 50% slučajeva stvara zaduženja (str. 8.),

- iako javni dug može da se smatra održivim, usled jednokratnih pomoći, privatni dug raste i predstavlja ozbiljnu opasnost zato što se radi o ne-bankarskom sektoru koji je u mnogo većoj meri podložan negativnim efektima tržišnih potresa (str. 8.),

- što se tiče izvoza, Srbija je na najnižim granama u regionu (domah ispred Albanije, koja je najlošije kotirana): izvoz je samo oko 27% bruto nacionalnog proizvoda, i uglavnom ga čini izvoz metala i prehrambenih proizvoda (čak 40% ukupnog izvoza), a ta neraznovrsnost ga čini podložnim jednokratnim šokovima na tržištu (str. 8-9.),

- u bankarskom sektoru strane banke zauzimaju čak 70% tržišta (str. 10.),

- kad smo već kod banaka, po pitanju kredita za građane izveštaj procenjuje da je čak 20% bankarskih kredita klasifikovano kao ‘rizično’ (str. 12.),

- kompanije u Srbiji zadužuju se u inostranstvu po uslovima nepovoljnijim u odnosu na one pre 2004.: dok su do tada pozajmice uzimane sa rokom isplate od mahom 5 godina, nakon 2004. taj rok se smanjuje na 1-3 godine, uz povećani rizik od promene kamatne stope (str. 16.), i

- najzanimljivije: usled svega toga, usled tog skraćivanja rokova za isplatu dugova, već juna 2007. godine polovina ogromnog spoljnog duga (koji čini 11% BNP te godine) mora da bude isplaćena pre 2010. (str. 16.). Takođe, izveštaj u jednoj fusnoti (str. 18.) napominje da je učešće inostranih dugova u BNP istočnoazijskih zemalja 1995. bilo između 11 i 50%, što je dovelo do oštre recesije. Konačno, slab izvoz i loši uslovi pozajmica, dok je dug u 85% slučajevima u evrima, čine Srbiju jednom od najranjivijih ekonomija u regionu (str. 17.).

Kao što je i moglo da se očekuje, izveštaj MMF-a zaključuje da je potrebno osigurati i ubrzati «snažne strukturne reforme» kako bi se «povećao kapacitet ekonomije da efikasno apsorbuje strana ulaganja kapitala na održiv način» (str. 13.). Zanimljivo je da postoje ‘održive’ i ‘neodržive’ apsorpcije stranih ulaganja – nije poenta doći do ulaganja, kako nam govore naši sveti političari, već shvatiti da već ‘primamo’ (čitaj: trpimo) ulaganja čiju polovinu, kao što je ranije rečeno, otplaćujemo. S obzirom da detalji o stranim ulaganjima nisu dostupni javnosti, moćemo samo da se uzdamo u pamet i dobre namere naših svetaca. A s tim imamo iskustva, nažalost.

Voluharice kažu da je jasno šta znači «snažne strukturne reforme», naročito ako i sam MMF smatra da dosadašnje i nisu tako ’snažne’. Dvema rečima: još šokova! Ako se žalimo na ogromnu nezaposlenost, nizak BNP i slab izvoz, biće da nam je potrebno da u kratkom vremenskom periodu još jače stegnemo kaiš i žrtvujemo sve što možemo, prodamo sve što još nije prodano, eventualno bankarsko tržište u potpunosti predamo stranom kapitalu, skrešemo javne izdateke poput materijalne pomoći i penzija (MMF-u naročito draga mera) itd. MMF kaže: «To je dobro! To su snažne reforme!» Voluharice, međutim, misle drugačije. Kažu: «I sam izveštaj kaže da su ekonometrijske analize razvoja ekonomskih faktora u Srbiji problematične zato što nema dovoljno podataka, zato što se i ti dostupni podaci odnose na suviše kratak period (od 2000.), te tako i sam izveštaj ukazuje na neophodan oprez u pristupu iznetim predviđanjima, naročito kada se radi o kreiranju ekonomske politike (str. 46.). Zato je zanimljivo da MMF ipak nudi jedan, po njihovim rečima, ‘jednostavan makroekonomski okvir’ (str. 52.) za predviđanje i kreiranje ekonomske politike. Po tom modelu, u 2008. i 2009. nas očekuje slabiji rast BNP-a i borba sa uvećanom inflacijom (str. 62, tabela 3). I vi nam još kažete da bi trebalo raširenih ruku da prihvatamo pogoršavanje uslova života?»

Pravo da vam kažem, slažem se sa voluharicama. Ako nam zaduživanje pomaže u razvoju ekonomije radi vraćanja dugova, a uz to tržište nudi na tacni stranom kapitalu i domaćim moćnicima (iako sve vreme teče parodija zvana ‘promovisanje malih i srednjih preduzeća’), biće da nam se baš i ne smeši svetla budućnost, koja god politička opcija da je na vlasti. Ušli smo u reforme u smeru koji nas vrti u krug: radimo da bismo otplatili dugove koje smo uzeli da bismo radili… Suludo.

Imate li izbora na izborima?

Izvor: Zluradi Paradi



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=56042