KONTRAPUNKT

Elitizam provincije

Iz drugih izvora / Reagovanja
Posted by devijant Feb 20, 2008 - 04:40 PM

Za života Vilijema Šekspira, njegove drame su igrane u pauzi između borbe petlova i borbi pasa sa vezanim bikom. Preko sveže krvi po daskama koje život znače posuto je nešto slame i piljevine, pa su na scenu izlazili Hamleti, Otela, Falstafi, Magbeti, Gonerile i Regane, Rozenkranci i Gildensterni. Ovo nije bio odviše kulturni događaj po kanonima ondašnje kulture. London je tada imao četiri takva pozorišta / borbene arene, i sva četiri su bila na južnoj obali Temze. Drugim rečima, tamo gde naročito pristojan svet ne ide. Državni pesnici opanjkavali su dramske pisce poput Šekspira kao stihoklepce koji podilaze "masi". Pozorište je bilo zabava i za najsiromašnije i najneukije društvene slojeve: stajaća karta koštala je jedan tadašnji peni (što je danas manje od pola evra). Crkveni oci i puritanci dizali su dreku na ova mesta bluda i nemorala, koja kvare mladež i one nešto starije. Naravno, svi društveni slojevi su tamo odlazili, i uživali u sapunicama poput "Mnogo vike ni oko čega" ili propagandnim komadima poput "Henrija V". Da li se zaista danas nešto promenilo, osim što je Šekspir u međuvremenu promovisan u visoku umetnost?

Jer, novosadska i nešto šira čaršija nedavno se neobično uzrujala zbog činjenice da je pevačica Jelena Karleuša za pojedine elemente svog muzičkog spota iskoristila salu Karlovačke gimnazije. Ovo je najstarija gimnazija u Srbiji i nekima se učinilo da u dotičnoj nema mesta za popularnu kulturu. Kao da je Srbima i ostalima popularna kultura ikada bila strana. Ili, kao da treba da im bude strana. Zbog čega, zaista, tolika buka?

Ako je stvar u muzičkom žanru, da li bi bilo bolje da su tamo spotove snimili Partibrejkers, Darkwood Dub ili 357 - sve "ugledni" i "urbani" beogradski bendovi - koji u slobodno vreme snimaju pesme na tekstove antisemitskog i antimodernog vladike Nikolaja Velimirovića? Ko je zaista veći "narodnjak": Jelena Karleuša ili aktivisti narodnjačke koalicije Bora Đorđević i Slađana Milošević? Ideali bunta i dekadencije - seksa, droge i rokenrola - danas u većoj meri obitavaju u pojavi Jelene Karleuše nego kod crkvenodržavnih rok muzičara koji "podižu Stupove" i po partijskim konvencijama podržavaju predsedničke kandidate.

Da li je onda stvar u erotskom i fetiškom karakteru tog spota? Jer, dotični je ubrzo okarakterisan kao "skaredan", suprotno školi koja je "ugledna" (kao da je sterilnost spram erotizma stvar od ugleda). Erotizovani spotovi poput ovog odavno su ništa novo i ništa naročito šokantno - i sjajno je što je tako. Kada se Karleušin spot uporedi sa veoma popularnim video-radovima poput "Justify My Love" ili "Erotica" (Madonna, 1990 i 1992), "Smack My Bitch Up" (Prodigy, 1997), "(s)AINT" (Marilyn Manson, 2004) ili "Happiness in Slavery" (NIN, 1992) - dotični deluje kao porodična TV serija ili dečji program. A ako iz ove jezičke gimnazije (još?) nisu proterane Pjesma nad pjesmama, Dekameron, spomenuti Šekspir, te Bodler, Verlen i Rembo, biće da tu ima nečeg više od demonstracije puritanskog "morala".

Uzgred, Jelena Karleuša slovi za ikonu homoseksualaca, karakterišu je zavidno liberalni stavovi o seksualnosti, i jednako zavidno kritički stavovi prema klerikalizaciji i ulozi crkve u srbijanskom društvu. Ona u svojim intervjuima ne propušta da istakne kako su Arkan i Legija ratni zločinci i kako je pogrešno što se dotičnima pripisuju atributi heroja - što su verovatno progresivniji stavovi od onih kod većine gimnazijske populacije. Ali, nije uopšte reč o tome.

Situacija oko spota Jelene Karleuše postala je poligon za provincijalne elitiste koji visoko mišljenje o samima sebi grade kroz sukob s masovnom kulturom, bilo "narodnom muzikom" bilo "bludom i nemoralom". Kao i u vreme Šekspira, mnoštvo je onih koji napadaju masovnu kulturu sa sterilnih moralističkih pozicija. Koji negiraju popularno, demokratsko i telesno, zarad elitnog, nametnutog i duhovnog. Koji bi da uređuju ("uzdižu") ljude po sopstvenim merilima, umesto da imaju poverenja u njihov izbor čak i onda kada im se isti ne dopada.

Uz to, Sremski Karlovci su u mnogo čemu simbol pravoslavlja i srpskog nacionalizma u Vojvodini. Pojava Jelene Karleuše u čipkastom vešu i halterima u samom središtu takvog nacionalno-bogomoljačkog konteksta moguće je okarakterisati i kao jedan buntovni čin. Iako najverovatnije nenameravana, ova subverzija sasvim je u tradiciji protestnih pesama Boba Dilana ili "God Save the Queen" singla Seks Pistols tokom kraljičinog jubileja.

Demokratska i progresivna javnost uvek se stavljala na stranu muzikalnih buntovnika, dok su zgroženi moralisti zabrinuti nad omladinom delovali komično i žalosno odjednom. Danas kao da nije tako. Ostarilo se ili, kako bi rekao spomenuti Dilan "The Times They Are a-Changin’", šta već. Jednom prilikom, Jelena Karleuša je izjavila kako svom suprugu ručak priprema u erotskom donjem vešu. I da mu se ručak uvek svidi. Biće da mnogi imaju problem s tim što im nedostaju takvi ručkovi, a ne s Jelenom Karleušom u Karlovačkoj. A umesto moralističkog pridikovanja, jednostavno pažljivo odslušati reči čuvenog songa "So What?" (Anti-Nowhere League), sa "Live in Yugoslavia" (1983) albuma.

Autor: Aleksej Kišjuhas

Izvor: Danas


This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55916