KONTRAPUNKT

Tribina „Strategije političke borbe - nasilje ili nenasilje“, 9. maja u DOBu

Vesti sa fronta / Reagovanja
Posted by Milenko_FF Maj 24, 2007 - 09:57 PM

Zvezda večeri bila je Silke Majer – Vit, bivša članica lenjinističke urbano-gerilske organizacije „Frakcija Crvene Armije“ (RAF) iz tadašnje Zapadne Nemačke.

Objasnila je da je postala levičarka, između ostalog i zato jer je njen otac, koji je tokom drugog svetskog rata bio pripadnik zloglasnog SS-a, odbijao da priča o tome šta je radio za vreme rata. Kada je stigla na fakultet 1968. pridružila se studentskim protestima, potom i grupama za pomoć političkim zatvorenicima, a zatim je 1975. postala član RAF iz koga je izašla 1979. Uhapšena je 1990. i osuđena na deset godina, ali je puštena nakon izdržavanja samo polovine kazne – što izaziva podozrenje jer je poznato da su ostali osuđeni bili primorani da izdrže dve trećine kazne da bi bili pušteni. Sada je postala mirovna aktivistkinja, pere ruke od svega i prodaje nam najgore liberalne i defetističke gluposti. Tvrdi da je svako ubijanje pogrešno, bez obzira na situaciju ili povod, i dodaje da tih godina nije imala kontrolu nad svojim životom, da je žrtva nesrećnih okolnosti i zle ideologije. Kaže da sada razume kako je njen otac mogao da bude u SS. Ona i njen otac nacista, žrtve nesrećnih okolnosti! Iz publike je postavljeno pitanje da li je njoj isto kada nacista ubije jevreja ili slovena u logoru i kad partizan ubije nacistu. Ona je izbegla da odgovori na to pitanje, a svima nam je bilo jasno zašto.
 
Publici nije bila baš najjasnija osuda svakog ubistva i propovedanje pasivnog otpora neprijatelju i osvajaču, te ideologije namenjene večitim žrtvama, koji život provode na kolenima, pravdajući se time da se na taj način ne koriste istim sredstvom kao neprijatelj – a to je nasilje. To je samo jedna lukava racionalizacija, koja skriva običan kukavičluk. Mnogo veće su šanse da ćete, u slučaju pobede neprijatelja, proći bez ikakvih posledica ukoliko propovedate protivljenje osvajaču nekorišćenjem nasilja(?!). Oni hrabri, koji su se usprotivili, biće streljani. Vi ćete ostati živi i, uz to, 'čistih ruku'. Međutim, smatramo da nas neprotivljenje dželatu izjednačava s njim, jer mu dozvoljavamo da neometano pokorava sve oko sebe. Nema 'čistih ruku' ukoliko smo pasivni posmatrači nasilja i ne suprotstavljamo mu se, a kako drugačije, nego nasiljem. Samo radi se o nasilju potpuno drugačije vrste, koje je suludo osuđivati. Radi se o akciji onih koji ne mogu da podnesu da moćnici terorišu slabije od sebe, koji ne mogu da gledaju kako se ubijaju nedužni ljudi a da ne urade ništa da bi to sprečili. Zahtevati od ljudi da slede neka metafizička pravila, bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze, nije ništa drugo do ideološko slepilo.

Postoji još jedna štetna posledica nastupa Silke Majer na tribini u Domu Omladine, a to je podsvesna, skoro neprimetna težnja ka romantizaciji borbe RAF-ovaca. Naime, veći deo tribine, na jedan neukusan način, Silke Majer svoju pripadnost RAF-ovcima predstavljala je kao fascinantnu avanturu, govorila je o tome kako su je neki smatrali herojem, dok su je drugi osuđivali. Govorila je o svojoj hrabrosti pred licem opasnosti. A onda bi iz nje progovorao glas osobe koja je navodno odjednom doživela prosvetljenje i shvatila kako joj je život išao u krivom smeru, te sada smatra da je dužna da nam predstavi bajku o 'pravilnom' (nenasilnom) društvenom angažovanju, koju je, po svemu sudeći, odlučna da proživi, kao u svakoj bajci, srećno i zadovoljno sve do kraja života.

Nema ničeg romantičnog u oružanoj borbi, kao što misli većina onih koja u životu nije učestvovala ni u jednoj borbi. Odgovori koje je Silke Majer davala na pitanja iz publike nisu dovoljno razjasnila koliko je bilo njeno stvarno učešće u borbama RAF-ovaca. Moglo bi se reći da je ona bila nedovoljno upućen, marginalan pripadnik te organizacije, koja je, kada je vođstvo RAF-a pohapšeno, postala 'obezglavljena' i bez ikakve sposobnosti za dalje akcije. Razumljivo je što osoba koja bespogovorno prihvata da bude potčinjena u jednoj hijerarhijskoj organizaciji, koja nema nikakvo pravo odlučivanja, već samo sledi naredbe vođa, nakon odlaska u zatvor lako usvaja ideologiju onih protiv kojih se borila i postaje njen, najverovatnije nesvesni propovednik. Silke Majer danas želi da se predstavi kao osoba koju više ne može da zavede nijedna ideologija, kao što ju je nekada zavela lenjinistička. Međutim, u njenom nastupu i delovanju mi uviđamo stavove koji su pod velikim uticajem vladajuće, represivne ideologije, stavove koji se tolerantno, 'nenasilno' odnose prema današnjim osvajačima i eksploatatorima, i time im idu na ruku. Moglo bi se reći da je Silke Majer proživela dva različita, ali oba podjednako promašena života.

Šta ona radi na tribini koja ima anarhistički predznak? RAF, lenjinistička organizacija u kojoj je njena jedina uloga bila da bez pitanja izvršava naređenja, nema nikakve veze sa anarhizmom. Anarhistkinja ne bi pristala na takve odnose u organizaciji. Mi smo anarhisti baš zato što smo prevazišli hijerarhijsko organizovanje po kome jedni naređuju, a drugi izvršavaju. Zašto su organizatori doveli bivšeg hipika koji nije razmišljao o tome šta radi, nego je srljala kao muva bez glave? I kakve to ima veze sa odabirom strategije političke borbe? Bilo bi interesantno čuti neku grčku anarhistkinju koja bi pričala o svom učešću u nedavnim sukobima policije i studenata; neku špansku radnicu, anarho-sindikalistkinju, koja bi pričala o sukobima radnika i policije u brodogradilištima. Ali, ova žena je potpuno promašena, a ovakva tribina je čisto gubljenje vremena. Očigledno je da tribine koje se u Domu omladine Beograda održavaju pod etiketom „anarhizma“ nemaju baš stvarne veze sa anarhizmom.

Tadej (ASI), Milenko (FF)



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55297