KONTRAPUNKT

Zelena mitologija

Iz drugih izvora / Argumenti
Posted by shmrko Apr 26, 2007 - 04:07 PM

Mnogi su upoznati sa emotivnim (od)govorom indijanskog poglavice Sijetla iz 1854. godine na ponudu evropskih doseljenika za kupovinu određenog komada zemlje Novog sveta. On je govorio o tome kako se zemlja ne može kupiti i prodati, pa kako je sve u prirodi povezano i tome slično. Ovaj govor je postao često citirani dogmatski kredo mnogih tzv. ekoloških organizacija i aktivista. Šta je od svega toga istina? Malo šta. Jer, ovaj "govor" napisao je izvesni Ted Peri, profesor i scenarista, i to 1971. godine za jednu TV-dramu u produkciji američkog kanala ABC. Onaj "pravi" poglavica bio je okrutni robovlasnik i zapravo se iskreno zahvaljivao Evropljanima na velikodušnoj ponudi.

Ova storija simptomatična je za situaciju u glasnijem delu "ekološkog" odnosno envajormentalističkog pokreta. Naime, uprkos plemenitim ciljevima, najčešće se operiše neproverenim informacijama, senzacionalizmom, katastrofizmom i mitologijama. Govoriti pohvalno o fabrikama koje zagađuju čovekovu okolinu u 21. veku gotovo da je isto kao i hvaliti Satanu u 13. veku. Medijski diskreditujuća javna reč kao svojevrsni ekvivalent nekdašnjim javnim spaljivanjima veštica kulminira na datume poput skorašnjeg Dana planete Zemlje (22. aprila). Mogu se izdvojiti najmanje tri uzajamno povezana problema u ovakvim diskursima: mitologiziranje prirode, izdvajanje čoveka iz sfere "prirodnog" i antimodernizam.
Prvo, na delu je dogmatska fetišizacija "prirode". Ljudi su skloni romantičarskom pogledu na živi svet oko sebe, kao i naglašavanju sklada i harmonije. Međutim, "priroda" nisu (samo) zeleni pašnjaci, travnjaci oko vikendice ili cveće na terasi. Pored delfina, meda i zeka, prirodu čine i virusi i pantljičare i bubašvabe. Kako ističe biolog Met Ridli, ubistvo, silovanje, kanibalizam, infanticid, obmana, krađa, mučenje i genocid nisu tek nešto što životinje čine - već su gotovo način života životinjskog carstva. Mužjaci divlje patke rutinski dave ženke tokom kolektivnih silovanja, veverice jedu bebe veverice, šimpanze učestvuju u mini ratovima, bogomoljke tokom parenja svojim ljubavnicima odgrizaju glave, a parazitske ose iznutra izjedaju meso domaćinima. I sve je vrlo daleko od sentimentalno harmoničnog. Kada kažu "priroda", envajormentalisti i svi koji nisu profesionalni biolozi zapravo misle samo na onaj deo "prirode" koji je vidljiv, relativno neškodljiv, pruža nam neki čulni ugođaj ili liči na nas same.

Drugi mit envajormentalista čoveka izdvaja iz prirode i smatra ga njenim opozitom, antipodom. Čovek u prirodu "odlazi" ili joj se "vraća", uništava je ili je čuva - kao da joj sam ne pripada. Međutim, čovek nije neprirodno, niti natprirodno biće. Ljudske rukotvorine i umotvorine jednako su "prirodne" kao i mravinjak ili med - ne poseduju nikakvu natprirodnu esenciju, niti su pale s Marsa. Smatrati ih boljim od "prirode" jednako je pogrešno kao i smatrati ih gorim. Buva može puno da skoči, orao da vidi, a čovek može puno da misli - ali ništa od toga niti je manje niti više "prirodno". Ipak, čovek ne (voli da) misli o samom sebi kao o delu prirode. Radije će se iz prirode verbalistički izdvajati i potom joj se aktivistički vraćati. Par ćelija u čovečjoj materici ima više prava od odraslog šimpanze. A od komaraca i bubašvaba pogotovo.

Treće, antimodernizam je ključni konstituent envajormentalističkih diskursa, pošto dotični sadrže eksplicitnu kritiku modernih društava i/ili pohvalu predmodernih društava koja su, navodno, živela "u skladu" sa prirodom. Posredi je novi mit nešto starijeg porekla: onaj o plemenitom divljaku. Ali, dokazi kazuju da je upravo čovek kao lovac-skupljač - čovek koji ne zna ni za poljoprivredu, a kamoli industriju - istrebio sve krupne sisare po Americi i Australiji, kontinentima koje je naselio pre više hiljada godina. Upravo su modernizacija, nauka i tehnologija, donele konzervaciju biljnih i životinjskih vrsta. Kao i pijaću vodu, obilnije useve, vakcine i ambulantna kola jednom delu čovečanstva. Kada se sve to ima, lako je - ali i bezobrazno - anatemisati to punog stomaka, iz tople sobe i mekane fotelje. I to internetom. Vodeći proponenti envajormentalizma dolaze iz bogatih zapadnih društava i sami su pripadnici više ili srednje klase. Drugim rečima, sami nisu živeli u realno oskudnim uslovima, te mogu olako zboriti o bauku moderne civilizacije i snobovski razmaženo je otpisati kao bezobzirnu spram romantično zamišljene "prirode". Lako je spasavati kišne šume iz univerzitetskog kampusa u Njujorku ili Novom Sadu - nešto je teže činiti to pred latinoameričkim seljakom koji krči ovu šumu kako bi posadio krompir kojim će prehraniti porodicu.

Nagovor na individualnu i sveopštu - lokalnu i globalnu - promenu životnog stila ukoliko se želi izbeći sudnji dan karakteristika je religioznih društvenih pokreta. I još nečeg. Spomenuta tri mita - fokus na onaj deo prirode koji liči na nas same, potom izdvajanje samih sebe iz iste te prirode, i mitologija plemenitog divljaka - zapravo su radikalni antropocentrizmi. Ironično, jer envajormentalisti verbalno nastoje poniziti (modernog) čoveka, a glorifikovati svet ("prirodu") oko njega. Međutim, premise na kojima počivaju ovi razgovorčići temeljno su antropocentričke i isti su tip mišljenja kao i rasizam i nacionalizam. Uprkos, najverovatnije, dobrim namerama valjalo bi utišati ton: umanjiti na katastrofizmu i posvetiti se manje senzacionalnim i manje erotičnim pitanjima od spasavanja sveta koji je na ivici destrukcije. Odbaciti mitologije o prirodi i svom mestu u dotičnoj, a tragati za realnim znanjem o tome. I pogledati 13. epizodu prvog serijala emisije "Bullshit!" Pena i Telera.

Aleksej Kišjuhas

Izvor: http://www.danas.co.yu/... [1]

This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55191

Links in this article
  [1] http://www.danas.co.yu/20070426/dijalog1.html#2