KONTRAPUNKT

Anarhija bez mapa ili prideva

U fokusu / Argumenti
Posted by shmrko Mar 31, 2007 - 02:38 AM

Većina tendencija u anarhističkim krugovima ima skučenu koncepciju onoga što tačno čini anarhistu, šta je anarhistički projekt, i kako će izgledati transformacija u anarhistički svet. Bez obzira da li su Zeleni ili Crveni, komunisti ili individualisti, aktivisti ili kritički nastrojeni, anarhisti puno vremena troše na odbranu sopstvenih spekulativnih pozicija o ovim komplikovanim pitanjima prilikom upoznavanja sa onim šta drugi imaju da ponude - posebno drugi anarhisti.

Kao rezultat toga mnogi nalaze poželjnijim da rade na sopstvenim projektima, političkim i socijalnim, mimo anarhističkih krugova. Ili ne smatraju da je njihov određeni projekat interesantan za anarhiste verujući u njegovu važnost i pored toga (kao u slučaju većeine progresivnog aktivizma) ili ne uživaju posebno u društvu anarhista i onoj vrsti napetosti koju iziskuje rad sa anarhistima. Oba razloga snose gotovo potpunu odgovornost za duboko nepoverenje koje anarhisti gaje prema programima drugih anarhista.

Nekada davno postojao je anarhistički poziv na "Anarhizam bez prideva", što se odnosilo na doktrinu koja je tolerisala koegzistenciju različitih škola anarhističke misli. Umesto kvalifikovanja anarhizma kao kolektivističkog, komunističkog, ili individualističkog, anarhizam bez prideva je odbio da unapred koncipira ekonomska rešenja za post-revolucionarno vreme. Umesto toga, anarhizam bez prideva je zastupao mišljenje da je ukidanje vlasti, a ne prepiranje oko budućnosti, od primarne važnosti.

Danas postoji jednako mnogo (ako ne i više) podela u vezi s tim kako bi trebalo da izgleda ukidanje vlasti, kao što je pre sto dvadeset godina bilo podela po pitanju ekonomskog programa Nakon Revolucije. Anarhistički/e aktivisti/kinje ("organizatori/ke") veruju da će moć-odozdo ukinuti vlast. Anarhisti koji veruju u klasnu borbu smatraju da će radnička klasa okončati vladavinu kapitalističkog društva. "Kolapsisti" veruju da će ekonomski uslovi i stanje životne sredine neizbežno dovesti do socijalne transformacie i okončanja vlasti.

Sa druge strane, mnogi anarhisti uopšte ne veruju u to da je ukidanje vlasti od primarne važnosti za anarhiste. Njihovi argumenti su da vlast ne može biti tek tako shvaćena (nju ćini i kapitalizam i država i nijedno od toga). Da anarhisti nemaju (političku, socijalnu, narodnu ili materijalnu) moć da ostvare ovo ukidanje, i da se vlast transformisala u nešto daleko difuznije od kraljeva i monopolista iz 19. veka. Ako se vlast ponajbolje može shvatiti kao spektakl, danas, onda je ona i difuzna i koncentrisana. Ova fleksibilnost na strani spektakularnog društva je dovela do nastojanja da se ukine vlast (i praksi mnogih anarhista), zarad sopstvenog dobra, sa ciljem da budu viđena kao utopijska i (spektakularno) smešna.

Anarhisti svih fela se slažu da su revolucionarni programi iz prošlosti debelo omanuli u nastojanju da ostvare totalno oslobođenje ugnjetenih. Levičari veruju da su programi verovatno bili dobri ali su tajming i uslovi bili loši. Mnogi drugi anarhisti veruju da je vreme za Programe isteklo. Ove perspektive su reprezentovane u istoriji anarhizma i izvor su beskrajnih svađa tokom osnivanja i na sastancima anrhističkih grupa.

Istoriju treba koristiti za obezbeđivanje konteksta tih različite perspektive ali se ona, umesto toga, shvata kao [sredstvo za] pribavljanje dokaza u korist jednih ili drugih. Umesto da pokušamo da jedni druge razumemo, mi izgleda koristimo priliku izostanka našeg uspeha da bismo učvrstili svoje pozicije i produžili sa beskorisnim raspravama.

Ako anarhija nema mapu onda mi (kao anarhisti) možemo slobodno da radimo zajedno. Naši projekti možda ne bi bili razmera generalnog štrajka, ili čak blokiranja uobičajenog poslovanja u glavnoj metropolitenskoj zoni, ali to bi bili anarhistički projekti. Anarhija bez mape ili prideva bi mogla biti ona u kojoj će kontekst odluka koje donosimo zajedno biti naša sopstvena kreacija umesto da nam isti bude nametan. To bi mogla biti anarhija sadašnjice pre nego nada u neki drugi dan. To bi postavilo teret uspostavljanja poverenja na pleća onih koji zapravo imaju zajednički politički cilj (ukidanje države i kapitalizma) umesto na pleća onih koji uopšte nemaju cilj ili čiji je cilj u suprotnosti sa anarhističkim.

Anarhija bez mape ili prideva ne ignoriše različitost već je umesto toga postavlja u kontekst u kojem pripada. Kada smo suočeni sa trenutkom ekstremne tenzije, kada se čini da će sve što znamo biti promenjeno, tada bismo mogli da probamo izbor skretanja na neku drugu stranu prilikom račvanja puta. Ako verujemo da se svet može promeniti i da bi se mogao promeniti u radikalnom smeru u odnosu na onaj kojim smo putovali tokom proteklih nekoliko hiljada godina onda bismo trebali da imamo izvesnog poverenja u druge koji žele iste stvari.

Izvor: http://www.anarchymag.org/... [1]
Prevod: KONTRAPUNKT



piše: Aragorn!
uvodna reč za 63. broj magazina "Anarchy"

This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55116

Links in this article
  [1] http://www.anarchymag.org/index.php?option=com_content&task=view&id=164&Itemid=1