KONTRAPUNKT

Samo napred, mrzite ih, to je dobro za vas: Mrzeti bogate

U fokusu / Argumenti
Posted by shmrko Mar 24, 2007 - 03:28 PM

"Bogati nisu poput tebe i mene." "Siromašni će uvek biti uz nas." Kažu nam da budemo realni i prihvatimo to. Dajte milostinju i pomozite siromašnima, oporezujte bogate. Ustanovite privatne fondacije, budite odgovorni puni poverenja poput dece i dajte. Sve ste to već čuli, i možda čak verujete u to duboko u svom srcu. Ali, to je otrovna misao. Imam predlog kako da razbistrimo našu svest: naučite da mrzite bogate. Mrzite, da. Možete preobući jezik i nazvati to besom. Ali, mržnja je potcenjeni koncept. Svako to radi, ali niko to ne želi da prizna, obično mrzeći pogrešnu osobu. Mržnja je suprotno od ljubavi. Da li volite bogate? Sviđaju li vam se bogati? Ako ne, onda možda možete da naučite da mrzite bogate. Ne mislim da treba da ih postidite da biste dobili novac na osnovu njihove krivice, što je dugo bila praksa na levici i u ne-profitnom sektoru. Mislim da NE uzimate pare od bogatih, da izolujete bogate, da ih naterate da izgrade visoke zidove oko svojih imanja i korporativnih sedišta kao što su ih ljudi u Latinskoj Americi na to naterali. Kako se usuđuju da imaju prozore od pločastog stakla! Sputavaju nas i unižavaju tvrdeći da je mržnja loša za nas, loša za sve. Možete mrzeti delo ali ne možete mrzeti osobu. Možete mrzeti bogatstvo ili kapitalizam ali ne i bogate. To je smešna logika koja nas navodi da mrzimo i krivimo sebe zato što nismo bogati i moćni. U svakom slučaju, to nije konzistentno, u redu je mrzeti ropstvo i robovlsnike, fašizam i Hitlera, itd. Zašto onda ne bi mrzeli bogate, pojedine bogataše, a ne neki apstraktan koncept?

Ah, ali ko su bogataši? Moramo biti oprezni u vezi s tim, pošto živimo u zemlji koja ne priznaje klasne odnose, a klasa se slabo analizira čak i na levici. To nije pitanje prihoda per se. A u mržnji je suštinski važno da naciljate neprijatelja a ne nekakvu njegovu fasadu. Visoki prihod sigurno čini da osoba bude puna sebe, a većina građana SAD koji žive od visoko fiksiranih primanja ili primanjima po satu zahvaljujući okolnostima postojanja dobrog sindikata ili profesionalnog stepena obrazovanja nemaju pojma da oni nisu bogati. U anketama oni kažu da su među prvih pet na lestvici prihoda, a nisu. Većina građana SAD više ne želi da oporezuje bogate, zato što smatraju da će i sami biti bogati jednog dana. Neće. Bogati ne poseduju samo kuće pod hipotekama i kola, možda čamac i kućicu u šumi ili na plaži za početak, oni ustvari poseduju vas. Čak i novac i zabava natopljena luksuzom i sportske zvezde nisu bogati; oni sigurno zaslužuju prezir i gađenje, ali ne i mržnju. Nemojte tragati za žrtvenim jarčevima - poput Jevreja, Opre (Oprah), Marte Stjuart (Martha Stewart). Mržnja bi trebalo da bude rezervisana za one koji nas poseduju, to jest, one koji poseduju banke, naftne kompanije, ratnu industriju, zemlju (za korporativnu poljoprivredu), privatne univerzitete i privatne srednje škole, i one koji poseduju fondacije koje upravljaju vrednim projektima za siromašne, za javne institucije - njihovu operu, njihov balet, njihovu simfoniju, u koje vam je dopušteno da odete tek nakon premijere. Moj najstariji brat, koji je kao i ja odrastao u ekstremnom siromaštvu u ruralnoj Oklahomi, zemlji seljaka bezemljaša i radnika na farmama, pobija moje argumente govoreći da mu ni jedan siromašan čovek nikada nije dao posao. To vam svee govori. Bogati poseduju vas i mene.

U svim raspravama o zločinima Judeo-hrišćansko-muslimanskih religija, retko se ikada govori o njihovom najvećem zločinu - nivelisanju klasa, bogati i siromašni su isto u božijim očima. Kakva zgodna ideologija za bogate! Isto je i sa američkom demokratijom i njenim "jednakim mogućnostima" i "ravnim terenima", što su apsurdne tvrdnje pod kapitalizmom, ali veoma drage liberalima. Mrzeti bogate znači mrzeti državu, Sjedinjene Američke Države koje

Zašto smo toliko tihi u vezi s tim, gunđamo zbog povećanja dohodovnog jaza, pokušavajući da smislimo kako da ga suzimo? Šta to očekujemo, da će bogati osnažiti narod da bi ih on onda srušio kao što su to umalo učinili sa Ratom protiv siromaštva odgovarajući na radnički pokret 1930-ih ili Pokret za građanska prava? Neće oni ponovo napraviti takvu grešku. Ne kažem da ne bismo trebali da ukazujemo na to kao dokaze zločina bogatih, ali ne bismo trebali da se obmanjujemo da će bogati odustati od svojeg vlasništva nad nama. Pa, treba da prestanemo da čeznemo za povratkom Nju dila ili spasioca Ruzvelta. Strastvena, organizovana mržnja je element koji nedostaje u svemu onome što pokušavamo da bismo promenili svet. Sada je vreme da širimo mržnju, mržnju prema bogatima.

Roksen Danbar-Ortiz je dugogodišnja aktivistkinja, univerzitetska profesorka, i spisateljica. Pored brojnih akademskih knjiga i članaka ona je objavila dva istorijska memoara, "Red Dirt: Growing Up Okie" (Verso, 1997), i "Outlaw Woman: A Memoir of the War Years, 1960-­1975" (City Lights, 2002). Možete je kontaktirati na: rdunbaro@pacbell.net

http://www.counterpunch.org/dunbar03202007.html

Prevod: KONTRAPUNKT


Ovo je govor koji je održala Roksan Danbar-Ortiz 2007. na Bay Area anarhističkom sajmu knjiga, održanog prošlog vikenda u San Francisku, 17. i 18. marta.

This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55099