KONTRAPUNKT

Bela kuća traži još 165 milijardi dolara za operacije u Iraku

Iz drugih izvora / Evil Empire
Posted by eloiza Feb 07, 2007 - 11:31 AM

Vašington, 5. februara – Situacija u svetu je sve rizičnija: posle upozorenja naučnika da se približava nuklearni „sudnji dan” i da nekontrolisane ljudske aktivnosti proizvode klimatske udare, to danas potvrđuje i – predlog za povećanje ratnih izdataka jedine supersile.

Spoljni izazovi su toliko veliki, po procenama Amerike, da joj je neophodan rekordno veliki vojni budžet. Samo trošak za oružane operacije SAD u Iraku i Avganistanu bi, po različitim računicama iz podataka debele budžetske knjige, trebalo da ove godine dostigne 165 milijardi dolara i da već sledeće ukupnim iznosom premaši izdatke mnogo dužeg Vijetnamskog rata. „Los Anđeles tajms” takođe ukazuje da je suma od 481 milijarde dolara – koliko je Bela kuća danas zatražila za godišnje finansiranje nacionalne odbrane – blizu najvišeg nivoa u istoriji, i kad se primene usklađivanja vrednosti prema inflacionim kretanjima.

Tim svotama, koje je predložio predsednik Džordž Buš, nisu zadovoljni, zasad, ni oni koji treba da ih izglasaju ni oni kojima su namenjene. Za kongresmene su prevelike, a za Pentagon premale.

Nova kongresna većina, koju čine pripadnici šefu države opozicione Demokratske partije, smatra da ratne operacije, pa i troškove, treba smanjivati. „Naši prioriteti su popravljanje zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite”, kaže Kent Konrad, predsedavajući u senatskom Komitetu za budžet. Ministarstvo odbrane tvrdi, pak, da situacija na spoljnim bojištima i novi međunarodni izazovi zahtevaju impozantnija ulaganja od ponuđenih.

Raskoli su toliko produbljeni da čak i finansije izgledaju relativno. Armijski vrh ističe – a na to ukazuje i „Vašington tajms” – da se sadašnja izdvajanja za vojsku, prema procentu u bruto nacionalnom proizvodu (BNP), smanjuju a ne povećavaju. Vojni budžet je 1953. godine, za vreme rata u Koreji, iznosio 416 milijardi dolara (prema ujednačenom obračunu vrednosti), što je činilo 14,2 procenta BNP-a. Godine 1968, u toku Vijetnamskog rata, vojni budžet je bio 420 milijardi ili 9,5 procenata BNP-a. Sadašnja svota od 481 milijarde je, preciziraju, samo 3,8 odsto BNP-a… „To nije dovoljno za naše strateške apetite u svetu kakav je danas”, prokomentarisao je admiral Majkl Malen. Pentagonu bi, čuje se, bilo potrebno 560 milijardi dolara godišnje, 80 više nego što Bela kuća predlaže. Pored neposrednih iskušenja u Iraku i Avganistanu, dodaje se, treba imati u vidu globalne izazove kao što su „ubrzana modernizacija Kine, nuklearno naoružavanje Severne Koreje, rastuće neprijateljsko angažovanje Irana”…

Kritičari smatraju da je i sama vojska doprinela sadašnjoj „oskudici”. Posle hladnog rata se „opustila”, kažu eksperti, i potrošila mnogo u razvoj nove tehnologije umesto da prilagodi postojeće naoružanje novim potrebama. „Nije bilo potrebne discipline”, tvrdi Vinslou Viler iz nepartijskog Centra za vojne informacije.

Za slanje 21.500 dodatnih vojnika u Irak, po Bušovom nalogu, potrebno je sada iz budžeta dati 5,6 milijardi dolara. Tu tvrdnju direktora Bele kuće za budžet Roba Portmana kongresmeni kritikuju kao „umanjivanje stvarnog iznosa”, a osporavaju i ceo taj projekat šefa države.

Danas počinje debata u Senatu za usvajanje rezolucije protiv slanja navedenih pojačanja u Irak. Taj akt ne bi mogao da obaveže Buša na promenu kursa, ali bi mu zadao težak politički udarac, pogotovu što otpor senatora uživa podršku ubedljive većine u mnogim anketama ispitanih Amerikanaca.

Nezadovoljstvo kursom u Iraku izrazilo se i na nedavnim izborima kada su većinu u parlamentu preuzeli demokrati, a pretrpljeni poraz izaziva pojačana raslojavanja među republikancima. Dok jedan od njihovih pretendenata za predsednički položaj senator Džon Mekejn nastoji da zbije partijske redove oko Bušovog plana, njegov takođe uticajni kolega Džon Vorner je podnosilac predloga rezolucije otpora projektu šefa Bele kuće za povećavanje trupa u Iraku.

Predsedniku lojalni republikanci najavljuju da će protiv takvog akta primeniti „filibuster”, opstrukciju, beskrajnim govorima koji odlažu izglasavanje. Predlagači rezolucije nastupaju pod geslom koje su na transparentima nosili i učesnici nedavnih antiratnih demonstracija: „Podržimo naše trupe, vratimo ih kući”.

Ne izveštava se, ali se može pretpostaviti – kako ovdašnja neslaganja oko ratnog budžeta i strategije utiču na američke vojnike u Iraku, tamošnje stanovništvo i na lokalne vlasti u Bagdadu. Niz novih tragedija potvrđuje da se situacija na tom frontu – dramatično pogoršava. Buš tvrdi da će je slanjem pojačanja popraviti, a njegovi oponenti smatraju da će se tako samo povećati i ljudski i materijalni gubici.

M. Pantelić
[objavljeno: 06.02.2007.]

Izvor: Politika



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55001