KONTRAPUNKT

Diktator kojeg je kreirala pa uništila Amerika

U fokusu / Evil Empire
Posted by shmrko Dec 31, 2006 - 06:00 PM

Robert Fisk

Sadama na vešala. Bila je to jednostavna računica. Ko je više zaslužio taj poslednji hod ka gubilištu - to lomljenje vrata na kraju konopca - od Zveri Bagdada, Hitlera Tigra, čoveka koji je ubio neizrecive stotine hiljada nevinih Iračana dok je prskao hemijsko oružje po svojim neprijateljima? Naši gospodari će nam reći za nekoliko sati da je to "veliki dan" za Iračane i da se nadaju da će muslimanski svet zaboraviti da je njegova smrtna presuda potpisana - od strane iračke "vlade", ali u interesu Amerikanaca - u samo predvečerje Eid al-Adhe, žrtvene gozbe, trenutka najvećeg opraštanja u arapskom svetu.



Ali istorija će zabeležiti da će Arapi i drugi muslimani i, naravno, mnogi milioni na Zapadu, postaviti pitanje ovog vikenda, pitanje koje se neće pojaviti u drugim Zapadnim novinama zato što to nije narativ koji su nam prepisali naši predsednici i premijeri - šta je sa ostalim ljudima koji su krivi?

Ne, Toni Bler nije Sadam. Mi ne bacamo gas na naše neprijatelje. Džordž V. Buš nije Sadam. On nije napao Iran ili Kuvajt. On je napao samo Irak. Ali stotine hiljada iračkih civila je mrtvo - i hiljade vojnika iz Zapadnih trupa su mrtve - zato što su gospoda Buš i Bler i španki premijer i italijanski premijer i australijanski premijer krenuli u rat 2003. na zakuvanoj čorbi laži i prevara i, s obzirom na oružje koje smo upotrebili, sa velikom brutalnošću.

Nakon međunarodnih zločina protiv čovečnosti koji su počinjeni 2001. mi smo mučili, mi smo ubijali, mi smo brutalizovali i ubijali nevine - mi smo čak na Sadamovu sramotu zbog Abu Graiba dodali svoju sramotu za Abu Graib - pa ipak bismo navodno trebali da zaboravimo ove strahovite zločine dok aplaudiramo njišućem lešu diktatora kojeg smo sami stvorili.

Ko je podsticao Sadama da napadne Iran 1980, što je bio najveći ratni zločin koji je počinio jer je to dovelo do smrti milion i po duša? I ko mu je prodao komponente za hemijsko oružje sa kojim je natopio Iran i Kurde? Mi smo. Nije čudo što su Amerikanci, koji su kontrolisali čudno Sadamovo suđenje, zabranili bilo kakvo pominjanje ovoga, njegovog najodvratnijeg zločina, u optužbama protiv njega. Nije li mogao biti predat Irancima da ga oni kazne zbog ovog ogromnog ratnog zločina? Naravno ne. Zato što bi to takođe razotkrilo našu krivicu.

I masovna ubistva koja smo počinili 2003. sa našom municijom sa osiromašenim uranijumom i našim "bunker baster" bombama i našim fosfornim, ubilačkim post-invazionim opsadama Faludže i Nadžafa, paklene katastrofe haosa koji smo pustili na Iračku populaciju nakon naše "pobede" - naše "ispunjene misije" - ko će biti kriv zbog ovoga? Takvo zadovoljstvo kao što možemo očekivati će doći, nema sumnje, u samoživim memoarima Blera i Buša, napisanim u udobnoj i bogatoj penziji.

Satima pre Sadamove smrtne kazne, njegova porodica - njegova prva žena, Sadžida, i Sadamova kćerka i njihovi drugi rođaci - izgubili su nadu.

"Štagod da se moglo učiniti učinjeno je - sada samo možemo da čekamo da vreme ide svojim tokom", neko od njih je rekao sinoć. Ali Sadam je znao, i već je objavio svoje "mučeništvo": on je još uvek bio predsednik Iraka i on će umreti za Irak. Svi osuđenici se suočavaju sa odlukom: da umru na kolenima sa poslednjom molbom za pomilovanje ili da umru sa bilo kakvim dostojanstvom kojim se mogu zaogrnuti tokom poslednjih sati koje će provesti na zemlji. Njegovo poslednje pojavljivanje na sudu - taj bledi osmeh koji se razvukao preko lica masovnog ubice - pokazao nam je kojim putem je Sadam odlučio da krene do omče.

Popisao sam sve monstruozne zločine počinjene tokom godina. Razgovarao sam sa preživelim Kurdima iz Halabdže i šiitima koji su ustali protiv diktatora na osnovu našeg zahteva 1991. i koje smo izdali - i čiji drugovi, desetine hiljada njih, zajedno sa njihovim ženama, su podavljeni ko mačići od strane Sadamovih dželata.

Prošetao sam se po odaji za pogubljenje u Abu Graibu - samo nekoliko meseci, kasnije je se saznalo, nakon što smo koristili isti zatvor za neka od svojih mučenja i ubijanja - i gledao kako Iračani izvlače hiljade svojih mrtvih rođaka iz masovnih grobnica u Hili. Jedan od njih ima tek ubačeni veštački kuk i medicinski identifikacioni broj na svojoj ruci. On je odveden direktno iz bolnice na mesto svoje egzekucije. Poput Donalda Ramsfelda, čak sam stegao diktatorovu meku, vlažnu ruku. Pa ipak stari razni zločinac je svoje poslednje dane na vlasti proveo pišući romantične romane.

Moj je kolega, Tom Fridman - sadašnji mesijanski kolumnista Njujork Tajmsa - bio taj koji je perfektno uhvatio Sadamov karakter neposredno pred invaziju 2003.: Sadam je bio, napisao je, "delom Don Korleone, delom Patak Dača". I, ovom jedinstvenom definicijom, Fridman je razotkrio sav užas svih diktatora; njihov sadistički afinitet i grotesknu, neverovatnu prirodu njihovog varvarstva.

Ali arapski svet na njega ne gleda tako. Najpre, oni koji su propatili zbog Sadamove okrutnosti će sa dobrodošlicom dočekati njegovo pogubljenje. Stotine su želele da povuku polugu na vešalima. Mnogi drugi Kurdi i šiiti izvan Iraka će sa dobrodošlicom dočekati njegov kraj. Ali oni - i milioni drugih muslimana - sećaće se kako je upoznat sa svojom smrtnom kaznom u svitanje gozbe Eid al Adha, koja podseća na željeno žrtvovanje Avrama, njegovog sina, komemoraciju koju je čak i sablasni Sadam cinično iskoristio za proslave puštanjem na slobodu zatvorenika iz zatvora. "Predat iračkim vlastima", možda je bio pred svoju smrt. Ali njegova egzekucija će biti upamćena - ispravno - kao američka stvar i vreme će dodati svoj lažni ali trajni sjaj na sve ovo - da je Zapad uništio arapskog lidera koji više nije slušao naređenja iz Vašingtona, da je, zbog svih svojih zločina (i arapski istoričari će se taško izvući iz ovoga, tog kresanja njegovih zločina) Sadam umro kao "mučenik" po volji novih "Krstaša".

Kada je uhvaćen u novembru 2003, ustanak protiv američkih trupa je dobio na žestini. Nakon njegove smrti, on će se ponovo udvostručiti. Oslobođen i najmanje mogućnosti Sadamovog povratka zahvaljujući njegovom pogubljenju, neprijatleji Zapada u Iraku nemaju razloga da se boje povratka baatističkog režima. Osama bin Laden će se sigurno obradovati, zajedno sa Bušom i Blerom. I eto povoda za razmišljanje. Tako puno zločina je osvećeno.

Ali izvućićemo se mi s tim.

Izvor: http://news.independent.co.uk/... [1]
Prevod: KONTRAPUNKT


This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=54889

Links in this article
  [1] http://news.independent.co.uk/world/fisk/article2112555.ece