KONTRAPUNKT

Ratni ćorsokak

Iz drugih izvora / Evil Empire
Posted by shmrko Okt 31, 2006 - 10:36 PM

Ovaj oktobar postao je najsmrtonosniji mesec u poslednje gotovo dve godine po američke vojnike u Iraku – dosad ih je poginulo 98


Od našeg stalnog dopisnika

VAŠINGTON, 29. oktobra – Sve dramatičniji lomovi u Iraku otvorili su specifični unutrašnji front u SAD, gde se nekadašnje ratno jedinstvo raspalo i izazvalo duboke raskole na političkoj sceni i u ukupnom nacionalnom biću.

Ovdašnje podele su se dramatizovale do tačke ključanja na kojoj se ispostavlja saglasnost samo u jednom: ovako kako je sada – ne valja niti nagoveštava ostvarenje američkih ciljeva, pa hitno treba pronaći novi, vojni i diplomatski pristup tom najvećem bojištu današnjice.

Stručnjaci se još ne slažu da li je ovaj oktobar početak kraja američkog angažmana u Iraku, ali se uveliko slažu da predstavlja – važnu prekretnicu, ističe „Vašington post” u današnjoj opsežnoj analizi. „Zaista smo stigli do raskršća”, priznaje i senator Lindsi Grejam, izražavajući tako i rastuće trzavice unutar vladajuće Republikanske partije, kojoj se, zbog pogoršanja situacije u Iraku, osetno smanjuju šanse da zadrži dominaciju u Kongresu posle parlamentarnih izbora 7. novembra.

Najsmrtonosniji mesec

„Mislim da je eksperiment gotov”, dodaje Džejms Berk, vojni ekspert sa Univerziteta u Teksasu, pri čemu se pod „eksperimento” podrazumeva niz projekata za normalizaciju u Iraku. Iz Teksasa, odakle je Džordž Buš odskočio do Bele kuće, promenu bojne strategije traži i njegova stranačka koleginica Kej Bejli Hačison pa makar to vodilo i ka nekoj vrsti podele Iraka. Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju takođe da većina Amerikanaca nije zadovoljna strategijom primenjenom na frontu i da bi zbog toga ovdašnja glasačka većina mogla da se preokrene prema opozicionoj Demokratskoj partiji.

Opšta zabrinutost i stranački dueli povećani su naročito zbog činjenice da je ovaj oktobar postao najsmrtonosniji mesec u poslednje gotovo dve godine po američke vojnike u Iraku – dosad ih je poginulo 98. Još gore prolaze sami Iračani, jer je za vreme ramadanske ofanzive gerile ubijeno oko 300 pripadnika vladinih trupa, dok sukobi u proseku odnose gotovo 100 života dnevno.

Takva košmarizacija ovde rasplamsava slutnje da preti repriza Vijetnamskog rata, bojišta sa koga su Amerikanci pre više od tri decenije bili primorani da se povuku, dok su na njihovom tlu političke bure menjale i sam vrh vlasti. I sam predsednik Buš je nedavno priznao da ga sadašnje traume u Iraku podsećaju na prekretničku bitku indokineskog bojišta, ali je pozvao sunarodnike da ovoga puta „izdrže do konačne pobede”. Njemu se, pak, učestalo savetuje da „redefiniše značenje reči pobeda”, pa da je uskoro proglasi, prepuštanjem zadataka vlastima u Bagdadu, i da postepeno povlači američke snage odande.

Ako bi se trupe SAD povuke sada odjednom, to bi predstavljalo predavanje sudbine Iraka u ruke islamskih ekstremista – ocenjuju stratezi. Nove ideje su preko potrebne ali niko ne nudi gotovo rešenje, vajka se predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli. On kaže da „administracija ima tri prioriteta: postizanje političkog sporazuma među iračkim sektama, jačanje bezbednosti s tim da sve više vodeću ulogu preuzimaju Iračani, a da se ujedno poveća međunarodna pomoć”.

Sva ta tri cilja sada deluju više kao „pakleni trougao”. Šiiti i suniti se međusobno tamane, mestimično uz primenu etničkog čišćenja; više od 300.000 pripadnika vladinih snaga još nisu dovoljno borbeno spremne niti dovoljno distancirane od netrpeljivosti između dva islamska krila; a ionako mala spoljna podrška ratnom pohodu SAD se dodatno osipa.

Razmah krize je uzdrmao i odnose između Vašingtona i Bagdada. Iako su zajedničkim saopštenjem posle tele-video razgovora Buš i irački premijer Nuri al Maliki juče „potvrdili partnerstvo”, bagdadski lider učestao je sa prilično jakim javnim zamerkama Americi.

Nedavno je koalicionim trupama prebacio da s najodgovornije za nestabilnost u Iraku, a sada je američkom ambasadoru Zalmaju Kalilzadu zamerio da se ponaša više kao upravitelj nego kao diplomata. Ovdašnji krugovi tvrde, pak, da Al Maliki ne pokazuje dovoljno energičnosti u suzbijanju nelegalnih milicija šiita, islamskog krila kome i sam pripada.   

U tako sazdanom „partnerstvu” nije uspela ni operacija „Zajedno napred”, koju su preduzele američke i iračke trupe kako bi zavele red u Bagdadu.

Povećan nered

Umesto reda, povećao se nered. „Nisu ispunjena naša očekivanja”, saopštio je general Vilijam Koldvel.

Specijalna Studijska grupa, koju predvode veterani – republikanac Džejms Bejker i demokrata Li Hamilton – priprema nove predloge za izlaz iz ratnog ćorsokaka, ali će biti objavljeni tek posle predstojećih izbora. Jedna od sugestija je – davanje prioriteta stabilizaciji prilika u Iraku umesto demokratizaciji. U međuvremenu rastu pritisci da Buš i kadrovskim promenama pokaže da je za traženje novog puta, a naročito su izraženi zahtevi da uruči otkaz šefu Pentagona Donaldu Ramsfeldu.

Nov pristup ne može se očekivati od onih koji su već pokazali šta znaju, a ispostavilo se da je to nedovoljno – ukazuju kritičari. Među njima je i republikanski senator Džon Kornin, takođe iz Teksasa, koji uviđa kontradikciju u stavu Vašingtona koji „traži da Iračani preuzmu kontrolu nad sopstvenom budućnošću, dok tamo drži okupacione trupe”.

U celini gledano, ovde prevladavaju dve strateške prognoze. Prvo, da će se posle izbora promeniti pristup Vašingtona Iraku, a kako  – tek treba da se vidi. I drugo, da će se ta promena izvoditi uz veće učešće, možda i parlamentarnu prevlast, sadašnje opozicije.

M. Pantelić
[objavljeno: 30.10.2006.]

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=10707&lang=2


This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=54685