KONTRAPUNKT

Ženski rod za žene

Iz drugih izvora / Reagovanja
Posted by eloiza Sep 20, 2006 - 06:57 PM

Niko se ne buni protiv upotrebe reči spremačica, kuvarica. Lingvisti prave probleme za titule i zanimanja koja su visoko na lestvici moći

Pitanje upotrebe titula i zanimanja žena nije pitanje sufiksa, nego podele moći u društvu preko sufiksa. Kada govorimo o tom segmentu feminističke lingvistike onda ne govorimo o načinu na koji se „na imenicu muškog roda nakalemi neki ženski agentivni sufiks (-ka, -ica, -kinja)“ (moj voćaru!). Govorimo o moći koju patrijarhalni lingvisti u Srbiji žele da zadrže u nauci afirmisanjem sopstvenog, inače preživelog uverenja, tačnije sada već neznanja o onome što je znanje drugih. Naravno da borkinja iz feminističke lingvistike njima ne odgovara, i treba je proglasiti nekompetentnom, što je samo jedan od mnogih načina diskvalifikacije žene u struci, nauci posebno. Kritičko promišljanje moći lingvista u jeziku predmet je istraživanja feminističke lingvistike podjednako koliko i strukture samog jezika.

A kad smo već kod strukture srpskog jezika, onda je pravilo za upotrebu titula i zanimanja žena da se koristi forma ženskog roda uvek kada se odnosi na žene. Ovo pravilo se temelji na pravilu o formiranju rečenice srpskog jezika prema kojem se subjekat i predikat moraju slagati u rodu i broju. Svi znaju da je nepravilan oblik rečenice: On je rekla, kao što je i Predsednik je rekla. Upotrebom formi muškog roda za zanimanja i titule žena u srpskom jeziku razara se rečenična struktura.

Drugo, srpski jezik, kao i neki drugi slovenski jezici, ima dosledno utkanu rodnu perspektivu, tj. svaka imenica ima rod (mada postoje i dvorodne imenice tipa sudija i sl.). Upravo dato pravilo upotrebe ženskog roda za zanimanja žene je u duhu srpskog jezika. I tu nema problema dok je zanimanje na nižim nivoima društvene lestvice (niko se ne buni protiv upotrebe reči spremačica, kuvarica). Lingvisti prave probleme za titule i zanimanja koja su visoko na lestvici moći u društvu gde žene ne smeju biti vidljive u jezičkoj formi! Zalažem se za to da se u jeziku vidi ženska osoba koja već obavlja političku, naučnu i drugu funkciju i ima status u društvu. Njihov broj nije zanemarljiv. Mnogo je filozofkinja, psihološkinja, borkinja za razna prava, a pre svega ljudska – pa i za pravo na drugačije mišljenje.

O ovoj temi nije ni dosta ni dobro pisano, kako netačno u „Politici“ (4. septembra) tvrdi Bogdan Terzić. „Rečnik titula i zanimanja žena u srpskom jeziku” (koji je u štampi) pokazuje bogatstvo formi, već upotrebljavanih u medijima, spontanom razgovoru ili u naučnim radovima. To je materijal na osnovu kojeg možemo voditi naučne rasprave u pravcu kodifikacije. Jer, danas se i u nauci o jeziku moramo navići na to da nije samo jedna jezička teorija ispravna. To je kao kad bi fudbaleri podučavali balerine igri, jer, eto, sjedinjuje ih igra!

Postoji mnogo poluistina o jeziku danas kojih se i predstavnici strukturalne lingvistike kod nas danas drže u raspravama o jeziku. Na primer, insistiranje na tome da je jezik konzervativan, da se promena prvo događa u društvu, a onda u jeziku (prvo treba da bude mnogo rektorki univerziteta da bi se upotrebljavao ovaj termin...). Zanimljivo je da to važi samo za titule i zanimanja žena, a ne za gomilu reči i izraza koji su već u upotrebi (lingvisti ne komentarišu pojavu zanimanja menjač u bankama, iako je ista reč rezervisana za deo automobila). Dakle, jezik može brzo da se menja kad moćnicima nad jezikom to odgovara.

Strukturalni lingvisti insistiraju na tome da se jezik sam od sebe menja i da ima svoja pravila, pa proglašavaju za nasilje nad jezikom svako predlaganje promene koje je u duhu rodne ravnopravnosti i jezika samog. A korišćenje formi muškog roda za zanimanja žene smatraju prirodom srpskog jezika! A to je u stvari nasilje!

Šta znači rodno osetljiv jezik? To je onaj domen u srpskom jeziku u kojem se afirmišu ljudska prava, pre svega ženska ljudska prava. Seksizam u jeziku je termin za nesprovođenje ovih načela. Seksizam je kad novinar uglednog dnevnog lista opisuje članice ženske vlade kao lepe, doterane i namirisane. Da li je iko u novinama komentarisao ovu našu mušku vladu kao namirisane lepotane? Novinari su takođe jedan od stubova održavanja patrijarhata i mačo jezičke kulture u srpskom jeziku danas.

Šta nam je činiti u ovom trenutku? Podučavati – i novinare, i političare, i prosvetne radnike i lingviste da je feministički pristup legitiman u istraživanju upotrebe jezika. Zato bismo mogli kroz duge i dobronamerne rasprave doći do kodeksa upotrebe neseksističkog jezika i govora, pre svega u javnoj sferi, a prestati s postojećom praksom isključivanja drugog mišljenja kao neispravnog (na primer, nastojanja nekih pojedinki, borkinja za ženska prava).

Ukratko, na primeru afirmacije titula i zanimanja žena u ženskom rodu mi zapravo vodimo raspravu o tome ko proglašava da je nešto dobro ili loše, odnosno da jeste ili nije priroda jezika. Osporava se to pravo borkinjama za ženska prava, i pored svih titula koje su kroz nauku stekle i u svetu potvrdile. Ali, borkinje za ljudska i ženska prava hoće da afirmišu drugi način razmišljanja, iz uverenja da jezičkom upotrebom u srpskom jeziku oblikujemo svest humaniju nego što je ova danas. Naravno da nam to pravo neće niko dati, ali će ga borkinje steći, za sebe i za druge.

Redovna profesorka psiholingvistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Svenka Savić
[objavljeno: 09.09.2006.]

Izvor: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=6147


 



This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=54550