KONTRAPUNKT

Hauard Zin: Odložite zastave

U fokusu / Evil Empire
Posted by shmrko Jul 04, 2006 - 08:17 PM

Na današnji dan 4. jula, bilo bi dobro da odbacimo nacionalizam i sve njegove simbole: njegove zastave, njegove zakletve vernosti, njegove himne, njegovo insistiranje u pesmi da Bog mora da izdvoji Ameriku da bi je blagoslovio.

Nije li nacionalizam - ta posvećenost zastavi, himni, granici tako žestoka da dovodi do masovnih ubistava - jedno od velikih zala našeg doba, zajedno sa rasizmom, zajedno sa religijskom mržnjom?

Ovakav način razmišljanja - kultivisan, odgajan, indoktriniran od detinjstva pa na dalje -  bio je koristan za one koji su na vlasti, i smrtonosan za one koji su van nje.

Nacionalni duh može da bude bezopasan u zemlji koja je mala i kojoj nedostaju i vojna sila i glad za ekspanzijom (Švajcarska, Norveška, Kosta Rika i mnoge druge). Ali u naciji poput naše - koja je ogromna, sa hiljadama komada oružja za masovno uništenje - ono što je mogao da bude bezopasni ponos postaje arogantni nacionalizam koji ugrožava druge i nas same.

Naše stanovništvo je vaspitavano da svoju naciju vidi različitom od drugih, kao izuzetak u svetu, jedinstvenog morala, koja se širi na druge zemlje da bi im donela civilizaciju, slobodu, demokratiju.

Ta samo-obmana je rano zaopčela.

Kada su engleski doseljenici došli na indijansku zemlju u Masačusetskom zalivu i kada im je pružen otpor, nasilje je eskaliralo u rat sa Pekvot Indijancima. Ubijanje Indijanaca je smatrano odobrenim od strane Boga, zauzimanje zemlje kao ispunjenje biblijske zapovesti. Puritanci su citirali jedan od psalama, koji kaže: "Pitaj me, i ja ću ti dati, pagane u tvoje nasleđe, najudeljenije delove Zemlje u tvoj posed."

Kada su Englezi zapalili selo Pekvota i masakrirali muškarce, žene, i decu, puritanski teolog Koton Mater (Cottton Mather) je rekao: "Bilo je predviđeno da ne manje od 600 pekvotskih duša toga dana bude poslato u pakao."

U predvečerje Meksičkog rata, američki novinar je objavio da je naša "neizbežna sudbina da se raširimo po kontinentu koji nam je dodeljen Proviđenjem." Nakon što je počela invazija na Meksiko, Njujork Herald je objavio: "Mi verujemo da je deo naše sudbine da civilizujemo tu prelepu zemlju."

Uvek je navodno zbog benignih razloga naša zemlja odlazila u rat.

Mi smo izvršili invaziju na Kubu 1898. da bismo oslobodili Kubance, i ubzo potom smo otišli u rat na Filipinima, rečima predsednika Mekinlija, "da civilizujemo i hristijanizujemo" filipinski narod.

Dok su naše jedinice činile masakre po Filipinima (najmanje 600.000 Filipinaca je nastradalo tokom sukoba koji je trajao par godina), Elihu Rut (Elihu Root), naš sekretar rata, je govorio: "Američki vojnik se razlikuje od svih drugih vojnika iz svih drugih zemalja od kako je počeo rat. On je predstraža slobode i pravde, zakone i reda, mira i sreće."

Vidimo da se u Iraku naši vojnici ništa ne razlikuju. Oni su, možda uprkos svojoj boljoj prirodi, pobili hiljade iračkih civila. A neki vojnici su sami pokazali da su sposobni da počine brutalnosti, torturu.

Pa ipak oni su žrtve, takođe, laži naše vlade.

Koliko smo puta čuli predsednika Buša (Bush) i sekretara odbrane Donalda Ramsfelda (Rumsfeld) kako govore vojnicima da ukoliko poginu, ako se vrate bez ruku ili nogu, ili slepi, da je to za "slobodu", za "demokratiju"?

Jedan od efekata nacionalističkog razmišljanja je gubitak osećaja za proporciju. Ubijanje 2.300 ljudi u Perl Harboru postaje opravdanje za ubijanje 240.000 ljudi u Hirošimi i Nagasakiju. Ubistvo 3.000 ljudi 11. septembra postaje opravdanje za ubijanje desetina hiljada ljudi u Avganistanu i Iraku.

A nacionalizmu je dodeljena posebna malignost onda kada je rečeno da je blagosloven proviđenjem. Danas imamo predsednika, koji je izvršio invaziju na dve zemlje u četiri godine, koji je prošle godine tokom kampanje objavio da Bog govori kroz njega.

Mi treba da opovrgnemo ideju o razlikovanju naše nacije i njenoj moralnoj superiornosti u odnosu na druge imperijalne sile u istoriji sveta.

Mi treba da potvrdimo našu posvećenost ljudskoj rasi, a ne bilo kojoj naciji zasebno.

Hauard Zin (Howard Zinn)
3. jul, 2006.
the Progressive
------------------------------------
Hauard Zin, pilot bombarder iz Drugog svetskog rata, autor je best-selera "A People's History of the United States" (Perennial Classics, 2003, poslednje izdanje).
Email: pmproj@progressive.org

© 2006 The Progressive

Prevod: KONTRAPUNKT
Izvor: http://www.infoshop.org/inews/article.php?story=2006zinn_flags

This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=1421