KONTRAPUNKT

Rat isforsiran

Iz drugih izvora / Evil Empire
Posted by shmrko Feb 12, 2006 - 11:07 PM

Otkriće jednog od vrhunskih obaveštajaca SAD

Državni vrh bio unapred rešen da napadne Irak uprkos protivljenju CIA da se ne kreće u vojni pohod – tvrdi doskorašnji antiteroristički specijalista Pol Pilar

(Od našeg stalnog dopisnika)
VAŠINGTON, 11. februara – Da je Bela kuća uvažila analize CIA, rata u Iraku verovatno ne bi ni bilo, a ako bi do njega došlo, izbio bi kasnije i sa boljom pripremom za posleratne lomove. – Ovo tvrdi Pol Pilar, jedan od vrhunskih američkih obaveštajaca, koji je posle penzionisanja prošlog oktobra u Centralnoj informativnoj agenciji, postao profesor bezbednosti na prestižnom vašingtonskom Univerzitetu „Džordžtaun”.

Njegovo otkriće da političko rukovodstvo nije poštovalo savete špijunske mreže direktno protivreči zvaničnim verzijama državnog vrha da je odluku za rat donelo na osnovu izveštaja CIA da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje, a koji su se kasnije ispostavili kao pogrešni. – Odluka da se krene u rat je isforsirana, doneta je unapred, nezavisno od netačnih informacija CIA, koje su državni vođi samo politizovano naduvavali kako bi poduprli svoj već skovani plan za invaziju – sugeriše Pilar, člankom u novom broju uticajnog časopisa „Forin afers”.

To je prvi put, primećuju hroničari, da jedan viši obaveštajni funkcioner i „insajder” optužuje administraciju Džordža Buša za manipulisanje podacima špijunske službe kao i nepoštovanje bitnih preporuka njenih analitičara. Pilar je, kako precizira „Vašington post”, 28 godina radio u CIA gde je bio „uticajan igrač iza scene, cenjen kao vodeći antiteroristički analitičar”. Pri kraju te nedavno okončane karijere on je, dodaje se, bio „zadužen za koordinaciju ocena koje je obaveštajnih 15 agencija (SAD) davalo o Iraku”.

Sadašnja otkrića tako kvalifikovanog eksperta mogla bi da usijaju već rasplamsalu raspravu, ovde i u inostranstvu, o smislu pokretanja najvećeg rata današnjice. Mnoge ankete pokazuju da većina Amerikanaca smatra da u taj vojni pohod nije trebalo kretati, pa dobrim delom zbog toga iskazuju nezadovoljstvo vladajućim kursom, koji se ogleda i u niskom rejtingu predsednika, pa i političara uopšte.

Buš i njegovi saradnici istrajno ističu da samo „politikanti” mogu da ih terete za manipulisanje obaveštajnim podacima u političke svrhe. „Odluku o ratu doneli smo na osnovu obaveštajnih podataka” kažu, „takvih kakvi su nam ponuđeni a odgovornost za to što oni nisu tačni snose oni koji su nam ih dali”. Šef Bele kuće je, doduše, nedavno rekao da i sam oseća deo odgovornosti za ratni pohod ali je nastavio da ga opravdava rezultatom da je „svrgavanjem Sadama Huseina svet postao bolji i sigurniji”.

Pilar predočava, međutim, da je Bušova administracija neprestano vršila pritisak na obaveštajce da „pronalaze materijal koji bi doprineo kretanju u rat, uključujući i informacije o vezi, čije su postojanje analitičari poricali, između Huseina i Al kaide”. Pa kaže da su obaveštajci morali da „utroše ogromno vreme i pažnju kako bi utolili nezajažljivi apetit”(vlasti) za dokazivanje veze Bagdada sa organizacijom Osame bin Ladena. Takvo „zastranjivanje”, smatraju pojedini komentatori, udaljavalo je obaveštajce od glavnog posla – da utvrde realno stanje u Iraku.

Pritisak za dobijanje „zadovoljavajućeg odgovora” administracija je izvodila i „ponavljanjem istih pitanja” a kad su obaveštajni analitičari pružali otpor, „pojedini saveznici administracije su ih optuživali da „pokušavaju da sabotiraju predsednikovu politiku”.

U nastaloj diferencijaciji, donosioci političkih odluka su „ignorisali analitičare koji su dovodili u pitanje kretanje u rat, i favorizovali one koji su podržavali takvo rešenje” tvrdi Pilar. Uz napomenu da je odozgo „vetar duvao stalno u jednom pravcu”.

Autor oštre kritike, precizira i da je vlast zanemarivala analize koje su upozoravale da predstoje velike teškoće, kakve i danas postoje, posle okončanja glavnih ratnih operacija. Oglušila se, takođe, i o zaključke obaveštajaca da je „rašireno mišljenje i u SAD i u inostranstvu” da je Sadam već prilično pritešnjen embargom UN pa da je „najbolji način za delovanje – agresivna inspekcija uz dodatne sankcije”.

Iz takvih postavki Pilar zaključuje da rata nije moralo da bude, a ako se on već želeo, onda se trebalo bolje pripremiti za vreme posle, u kome je došlo do pojačanog gerilskog dejstva, atentata, diverzija. A sad, šta je tu je, pa on ističe da je cilj njegovog sadašnjeg kritičkog nastupa, kako ga danas citira „Njujork tajms” da se „obnove pokidane veze između izveštaja špijuna i načina na koji to koriste lideri” pri čemu kao problem vidi „podilaženje” obaveštajnih šefova predsedniku.

Stoga, poziva Belu kuću i Kongres (parlament) da donesu deklaraciju kojom bi obaveštajna služba bila „jasno odvojena” od politizacije. Pa predlaže da se osnuje posebno nezavisno telo za kontrolu regularnosti tih aktivnosti i odnosa.

Polemika povodom njegovih kritika i predloga sledi. Mogla bi i da se ispostavi kao jedan od ključnih usmerivača volje birača za predstojeće delimične izbore.

Momčilo Pantelić

http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=26756&r=10.htm

This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=1157