KONTRAPUNKT

Pinter: Buša i Blera pred haški sud

Iz drugih izvora / Evil Empire
Posted by ivan Dec 09, 2005 - 10:20 AM

Svetski mediji prekjuče su preneli, u najkraćem, akcente besede engleskog dramskog pisca Harolda Pintera, povodom dobijanja Nobelove nagrade za književnost. Harold Pinter, koji već godinama boluje od kancera i sve je slabiji pa je ovih dana i smešten u bolnicu, neće prisustvovati sutrašnjem uručenju Nobelove nagrade koju će, u njegovo ime, primiti njegov izdavač Stiven Pejdž.

Pinter: Buša i Blera pred haški sud

Amerika je izazvala gotovo kliničku manipulaciju moći diljem sveta maskirajući se kao snaga univerzalnog dobra

   
Harold Pinter je, međutim, svoju besedu pročitao pred kamerom, sedeći u bolničkim kolicima i obavijen ćebetom, u čemu je Majkl Bilington, pozorišni kritičar „Gardijana”, koji se već juče oglasio analizom piščeve besede, pronašao čak i nešto „beketovsko”. Dok je čitao, Pinter se, bilo je vidljivo, na momente osećao slabo ali njegov promukli glas (zbog bolesti, Pinteru su oštećene glasne žice) ipak je uspeo da dočara svu strastvenost snažnog moralističkog stava kojim se usprotivio spoljnoj politici SAD.

Traganje za istinom

– Ne postoji jasna distinkcija između onoga što je stvarno i nestvarno, niti između onoga šta je istina, a šta je laž. Neka stvar nije nužno ili istinita ili lažna; ona može biti istovremeno i jedno i drugo – prve su reči kojima je Harold Pinter brilijantno započeo prvi deo svoje besede koji je u potpunosti posvećen njegovom kredu dramskog pisca. Ovaj uvod, pokazaće se, slavnom piscu biće neophodan da i u drugom delu otvoreno secira američku poziciju u svetu i njen, više nimalo prikriveni, cilj da tim svetom vlada.

– Istina u drami je zauvek neuhvatljiva, objašnjava Pinter i zaključuje da je prava istina ta da u dramskoj umetnosti ne postoji jedna jedina istina koja treba da se traži. „Istina postoji više i one su izazov jedna drugoj, one se stapaju, ogledaju jedna u drugoj, ignorišu jedna drugu, izazivaju jedna drugu ili su slepe jedna prema drugoj. Taman pomislite da istinu držite u rukama, a ona vam izmakne iz prstiju i izgubljena je… Ali, kao što sam rekao traganje za istinom nikad ne sme da stane. U njemu ne sme da se kasni, niti može biti odgođeno, sa njom se mora suočiti, baš tu, na licu mesta”, zaključuje Harold Pinter prvi deo svoje besede o dramskoj umetnosti, i o političkom pozorištu koje ne trpi pridike, a onda, „baš tu, na licu mesta”, direktno kreće u političke vode.

– Politički jezik koji koriste političari ne zalazi ni u jednu od ovih teritorija jer većina političara, prema podacima koji su nama dostupni, nije zainteresovana za istinu, već za moć i njeno održavanje. Da bi ta moć opstala od suštinske važnosti je da ljudi ostanu u neznanju, da žive u neznanju o istini, čak i o istini koja se tiče njihovih života. Obavijeni smo velom laži, generalna je ocena koju je Pinter dao o savremenom čoveku celog sveta. A potom je krenuo da ređa primere koji su direktno vezani za spoljnopolitičko delovanje SAD. Tako je podsetio na laži koje su poslužile za invaziju na Irak: Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, Irak sarađuje sa Al kaidom i odgovoran je za teroristički napad na Njujork 11. septembra 2001. i Irak je pretnja sigurnosti sveta. „Ubeđivali su nas da je to istina, to nije bilo tačno. Istina je nešto potpuno drugačije. Istina ima veze sa tim kako SAD shvata svoju ulogu u svetu i kako bira da je nametne”, decidiran je Harold Pinter koji, potom, navodi, kako kaže, sve američke zločine, od Nikaragve pa nadalje.

Ubilačka ironija

Harold Pinter tvrdi: „Sjedinjene Države su po završetku Drugog svetskog rata podržavale i u mnogo slučajeva podsticale svaki desničarski vojni diktatorski režim. Pri tom mislim na Indoneziju, Urugvaj, Grčku, Brazil, Paragvaj, Haiti, Gvatemalu, Tursku, Filipine, El Salvador i, naravno, Čile. Užas koji su Sjedinjene Države učinile u Čileu 1973. ne može nikada biti izbrisan i ne može nikad biti zaboravljen.

U tim zemljama bilo je stotine hiljada smrti. Da li ih je bilo, i da li u svim slučajevima mogu da se pripišu američkoj spoljnoj politici? Odgovor je: Da. Bilo ih je i one se pripisuju američkoj spoljnoj politici ali vi za to nećete znati. To se nikad nije dogodilo, ništa se nikad nije dogodilo, čak i dok se događalo nije se događalo, nije bilo važno. Nije bilo od interesa. Zločini Sjedinjenih Država su sistematični, stalni, užasni, nemilosrdni, ali vrlo malo ljudi uistinu o njima govori… Amerika je izazvala gotovo kliničku manipulaciju moći diljem sveta maskirajući se kao snaga univerzalnog dobra. To je brilijantni, čak dovitljivi visokouspešni akt hipnoze.”

Pinter nije u svojoj besedi poštedeo ni engleskog premijera Tonija Blera koga je okarakterisao kao poslušnika Amerike i koji, zajedno sa Bušom, treba na sud zbog invazije na Irak.

Analizirajući sadržaj Pinterovog govora, Majkl Bilington u „Gardijanu” zaključuje da je to bila beseda čoveka koji odlično zna šta hoće da kaže, ali i shvata da je poruka efektnija ako je izrečena gotovo svešteničkom strašću i kombinovana sa smislom za dramsko i retoriku. Pinterove reči sadržavale su kontrolisani bes i ubilačku ironiju, dodaje Bilington.

A Harold Pinter je besedu završio sledećim rečima: „Kada se pogledamo u ogledalo, mi samo mislimo da je slika pred nama istinita. A na svaki milimetarski pomak ona se menja. Mi, u stvari, gledamo u beskrajni niz odraza. Ali, ponekad pisac mora da razbije ogledalo – jer iza njega istina nas netremice posmatra.” Još jednom podvlačeći da je krucijalna obaveza svakog od nas da definiše tu istinu naših života, i naših društava, Harold Pinter nam je u svojoj besedi poslednjom rečenicom poručio: „Ukoliko te odlučnosti nema u političkoj viziji svakog od nas, onda nema ni nade da ćemo ponovo uspostaviti ono što smo gotovo izgubili – ljudsko dostojanstvo.”

--------------------------------------

Napisao sam govor za Buša

„Znam da predsednik Buš ima mnoge, izuzetno sposobne, pisce govora ali ja bih se javio kao dobrovoljac za taj posao. Predlažem sledeći kratki govor kojim bi Buš mogao da se obrati naciji preko televizije:

Bog je dobar. Bog je veliki. Bog je dobar. Moj Bog je dobar. Bin Ladenov Bog je nevaljao. Njegov Bog je nevaljao. Sadamov Bog je bio nevaljao, osim što on nije ni imao Boga. On je bio varvarin. Mi nismo varvari. Mi ne sečemo ljudima glave. Mi verujemo u slobodu. To čini i Bog. Ja nisam varvarin. Ja sam demokratski izabran vođa demokratije koja voli slobodu. Mi smo saosećajno društvo. Mi dajemo saosećajne elektrošokove i saosećajne smrtonosne injekcije. Mi smo velika nacija. Ja nisam diktator. On je. Ja nisam varvarin. On je. I On je. Oni su svi. Ja imam moralni autoritet. Vidite ovu pesnicu? To je moj moralni autoritet. I ne zaboravite to”, rekao je u besedi Harold Pinter.

(Politika)


This story comes from KONTRAPUNKT
  http://old.kontra-punkt.info/

The URL for this story is:
  http://old.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=1008