Ponedeljak, April 11, 2005 - 08:02 PM NT -   1270 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

SAD i Evropa: Kvazisaveznici

SAD i Evropa: Kvazisaveznici Imanuel Volerstin Pošto Dž. V. Buš nije uspeo da zastraši Evropu za vreme svog prvog mandata, odlučio je da proba sa drugačijom taktikom. Najpre Kondoliza Rajs, zatim Donald Ramsfeld, i zatim i sam Buš, otputovali su u Evropu u ofanzivu šarma. Oni su svi u suštini rekli tri stvari. Hajde da zaboravimo naše sporove oko Iraka; SAD Evropu smatra saveznikom; i hajde da razgovaramo o tome šta SAD žele sada i šta možemo da uradimo zajedno. Ali svi su dodali i četvrtu stvar: SAD će i dalje činiti šta žele, čak ako im se Evropljani i ne pridruže. Na konferenciji za štampu u Evropi Buš je, o raspravi sa Evropljanima koja se tiče Irana, rekao: "Pretpostavka da se SAD spremaju da napadnu Iran je jednostavno smešna. Što se toga tiče sve opcije su na stolu". Lista pitanja o kojima se SAD i Evropa nisu složile na značajan način impresivno je duga: rat u Iraku i tekući odnosi sa iračkim režimom; tretman zarobljenika u Gvantanamu; politika koja se vodi o odnosu Izrael/Palestina; kako rukovoditi problemom nuklearnog umnožavanja u Iraku i Severnoj Koreji; da li staviti embargo na uvoz oružja u Kinu; embargo za Kubu; da li NATO treba da nastavi da bude primarna struktura, unutar koje se odvijaju odnosi SAD/Evropa, naspram postupanja SAD sa Evropskom unijom; Galileo nasuprot GPS kao satelitskih navigacionih sistema; nužnost klimatske promene i Kjoto protokol; podrška Međunarodnom krivičnom sudu; uzajamne optužbe (i pretnje i odmazde) koje se tiču industrijskih potpora; genetske modifikacije agrikulturnog semena, rivalitet Boinga i Erbasa; i, najzad, ali ne i najmanje važno, porast vrednosti evra, kao potencijalne svetske novčane rezerve.

Ima nešto što se primećuje u vezi sa ovom listom. Na njoj je skoro svaki neodložni geopolitički problem. Ona uključuje veliki broj centralnih problema svetske ekonomije. To su skoro svi problemi o kojima nema saglasnosti godinama unazad. To su skoro sva pitanja o kojima je neslaganje sasvim veliko. To su sve pitanja u vezi sa kojima se obe strane osećaju vrlo jakim, i u vezi sa kojima je teško videti dovoljno prostora za kompromis. I još nešto treba primetiti. Ako se pitamo koji je položaj Rusije u vezi sa ovim pitanjima, u većini slučajeva Rusija zauzima isti položaj kao i Evropa.

Dakle, u kom smislu se može reći da Evropa i SAD nastavljaju da budu saveznici? Doista, one dele neke značajne zajedničke interese. One su glavni centri akumulacije kapitala. Obe strane su zainteresovane za održavanje stabilnosti svetske ekonomije. Obe strane su zabrinute zbog rastućih zahteva zemalja juga u sever-jug pregovorima, unutar okvira Svetske trgovinske organizacije. Ukratko, nijedna strana ne želi da vidi bilo kakvu radikalnu transformaciju svetskog sistema u kojem živimo. Ove brige su bile osnova istorijskog savezništva između SAD i Evrope i one nisu nestale.

Tako, neko bi dokazivao da je neslaganje jedino argument u vezi sa strategijom u kojoj obe strane dele zajedničke ciljeve. I, u stanovitom smislu, ovo je ono na šta su se evropski lideri neko vreme i pozivali. Ali ne izgleda da su uverili SAD u ovo. SAD nisu raspravljale o strategiji sa svojim saveznicima. Uobičavale su da odlučuju o strategiji, a da jedino diskutuju o marginalnim taktičkim pitanjima sa saveznicima, koji nisu bili istinski saveznici, već radije lojalni sledbenici. Kombinacija ekonomskog propadanja SAD, kraj hladnog rata i fijasko u Iraku oslabili su čitavu pogodbenu snagu SAD.

Bušova administracija još ne može da veruje da se ovo stvarno dogodilo. Ofanziva šarma je bila upravo to - slatke reči. Jedan istaknuti posmatrač video je ovo jasno. Vilijem Koen, dugo republikanski senator iz Mejna i sekretar odbrane za vreme Klintona, pratio je jednu od mnogih prilika poslednjih dana u kojima su SAD propagirale i torbarile svoju novu liniju u Evropi. Rekao je "ton je bio različit, ali je melodija bila ista". Ni Evropljani nisu dangubili. Žak Širak se usiljeno smeškao Bušu, priznajući SAD jedan od njihovih najvažnijih zahteva - da vojni instruktori za iračke snage budu pod komandom NATO-a. Francuska je odredila jednog oficira za taj zadatak.

Vladimir Putin je na Bušovu grdnju potvrdio ruske isporuke obogaćenog nuklearnog materijala Iranu, kao i naprednih raketa zemlja-vazduh Siriji.

Septembra 2004. napisao sam komentar pod naslovom "Ni voljene, ni zastrašene", u kojem sam sugerisao da će SAD možda morati da postupaju realistično a da nemaju nikakvu korist. Srećan sam što je ovu temu sada preuzeo Tajm magazin, jedne od vodećih novina u SAD. Dvadeset prvog februara 2005. Toni Keron piše: "Stvarnost je da Bušova administracija nije ni voljena ni zastrašena u sve više sektora međunarodne zajednice - ona je, jednostavno, sve više ignorisana".

Ni Evropa ni Rusija, a ni Kina s tim u vezi, ne žele da se angažuju u otvorenim, krvavim borbama sa SAD. Ali niko od njih ne želi ni da ustupi značajan prostor za sve bizarnije položaje SAD. Evropa se postavlja u položaj kvazisaveznika, opraštajućeg rođaka koji udovoljava željama SAD kada mora, a ignoriše ih u većini ostatka vremena. A SAD sada moraju da odluče da li će reagovati hirovito (i opasno), demonstrirajući da još imaju moćne vojne igračke; ili će se povući u ljušturu, ili će zrelo razmotriti koje su njihove realne opcije u dvadeset prvom veku. Pod Bušem, ja se ne bih kladio u ovo poslednje.


Republika, Komentar br. 156, 1. mart 2005.
Prevela Borka Đurić

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]