Ponedeljak, Mart 21, 2005 - 07:40 AM NT -   2243 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Anarhistički sajam knjiga

Zagreb, 18-20. mart 2004. (iz ličnog, neformalnog, zakrivljenog ugla) Odmah na početku: sajam je bio odličan. Atmosfera, prostor, izlagači i izlagačice, posetioci i posetiteljke, nepriroda i društvo – sve zajedno dobro iskombinovano, što je, naravno, pohvala koja ide na račun svih učesnika i učesnica, sa obe strane štandova.

Atmosfera. Mislim da bi smo se svi složili/e da je okruženje u kojem se redovno pojavljuju smeh i izlivi prijateljskog raspoloženja više nego povoljno za svaki kolektivni rad. Nije nikakvo čudo što su se na ovom sajmu susreli/e oni/e koji/e se na razne načine znaju od ranije – razni pojedinci i razne pojedinke, grupe i organizacije itd. već se poznaju lično, formalno/neformalno, preko časopisa/izdanja, Internet sajtova i foruma itd. – a to je već dovoljno da se zamisli slika u kojoj se povremeno gubi granica između organizatora/ki i gostiju/učesnika/ca, u kojoj virtuelno (i «realno») razlika između strana štandova postaje problematična. U atmosferi opšteg zadovoljstva i iskorišćavanja svih mogućih trenutaka za druženje verovatno je moglo da se primeti i da su posetioci i posetiteljke redovno nailazili/e na štandove sa kojih ih samo izdanja merkaju, dok su izlagači i izlagačice negde drugde, družeći se sa ostalima. No, kao da se nikome nije žurilo – tri dana su sasvim sigurno bila dovoljna da se pronađe ono što se traži, a u dobroj atmosferi strpljenje više nije zlato, već najobičnija stvar. Sa druge strane, u onom «neformalnom» delu gostovanja u Zagrebu, tokom veselih žurki u skvotu, ova dobra atmosfera - praćena očigledno neizbežnim alkoholom – povremeno je prelazila u drugu krajnost. Prve večeri se žurka završila tučom i intervencijom policije, uz (čini mi se) jednu previjenu glavu. Od onoga što sam uspeo da saznam ujutru (jer sam taj predvidljivi deo žurke uspeo da koliko-toliko prespavam – ako se izuzme treštanje muzike), za eskalaciju nisu zaslužni/e «naši» i «naše», već momak koji je konstantni lokalni problem. Kako god, drugih i većih problema nije bilo (čak je i policija očigledno bila nezainteresovana za dešavanje, pa je brže-bolje otišla), a dečko koji je posle šetao sa povezima na glavi mogao bi da ispriča drugačiju, i sigurno dramatičniju priču.

Prostor, ljudi i ostala bića. Anarhistički sajam u centru Zagreba, galerija «Nova», koja deli dvorište sa kafićima - nije baš neko andergraund okruženje, zar ne? Pa ipak, nije bilo dileme: sijaset dredova, «drugačijih» frizura, (reklamnih?) majica, bedževa i prišivaka, zaokruženih «A» i nezaokruženih «n» - bilo je očigledno da se radi o nekoj fešti subkulture. Istini za volju, bilo je i nas običnih, pa smo koliko-toliko uspeli/e da izbalansiramo estetski doživljaj. Dvorište je redovno vrvelo od najrazličitijih ljudi, što po opisanoj estetici, što po godištu, okupljenih u druželjubivoj već opisanoj atmosferi. Sa malo zluradosti, moglo bi da se doda da su imali još jedan dobar razlog da vreme provode u dvorištu: galerija, u kojoj su grupe/organizacije/individue izlagale svoja izdanja, najčešće nije bila baš prijatnog mirisa. Sa stotinom ljudi koja je svakodnevno ordinirala prostorom od oko 30 metara kvadratnih uz samo jedna vrata i bez ikakvog sistema ventilacije – teško da bi i moglo da se očekuje da će mirisati k'o kraljevski apartman. Pored toga, uz rizik da me optuže za ne-znam-već-šta – u petak i subotu osećao se i miris «zdrave hrane» koja se spremala u prostoru pored galerije, za sve prisutne na sajmu. To ipak nije bio food not bombs projekat, ali za moj istančani njuh bilo je prilično bombastično. Galerija, mali zagušljivi pravougaonik, bila je ispunjena prezentacijama petnaestak izdavačkih projekata (učesnike i učesnice već znate sa obaveštenja koja je Kontrapunkt objavljivao, a koja se i nalaze na sajtu Anarhističkog sajma). Predstavnike i predstavnice izdavačkih projekata strpati uza zid (kraj subote i celu nedelju bez stolica...), ispred njih štandove sa izdanjima, a između štandova pustiti ljude «k'o loptice u fliperu» da se kreću od stola do stola, od jezika do jezika – to je dobitna kombinacija za sajam. Krećući od leve strane vrata (levica?) počinje «Što čitaš» izdavačka kuća, a na kraju – pred izlazak sa desne strane vrata (desnica?) - nalazio se štand Anarho-sindikalističke inicijative. Ili obrnuto – kad krenete sa desne strane (levica?) nalazi se ASI, a na kraju sa leve strane (desnica?) je «Što čitaš». A između početka i kraja bejahu alternativni umetnici i umetnice, revolucionarna kafa, oslobodioci/teljke životinja, zluradi prevodi, ukidači/ce granica odozdo, itd. itd. sve smućkano tako da primora posetioce i posetiteljke da se zadrže (neplanirano?) dugo ne bi li pregledali/e sve pažljivo. Naravno, raspored izdavača/ica bio je u najvećoj mogućoj meri stvar samih učesnika i učesnica, a izgleda da smo spontano napravili/e najzanimljiviju kombinaciju. Verovatno je bilo i zbunjenih. Pored ljudi koji su doputovali sa raznih strana, bilo je i krdo pasa – njuškajući po sendvičima nas koji manje preferiramo zdravu hranu – zatim sigurno po koje policijsko njuškalo u civilu (Da li su dobili i novac da kupe izdanja na sajmu kako ne bi izgledali sumnjivo? Da li bi to značilo da je neki izdavački projekat neplanirano bio podržan policijskim novcem? Ima li policajaca sa dredovima? Da li je neki pas bio policijsko njuškalo? Toliko pitanja, tako malo odgovora...), verovatno vrlo mali broj mašina, kiborga, patuljaka, itd. Pa ipak smo svi zajedno delili/e miris galerije. Nije li to solidarnost?

Prezentacije. Moram da priznam da me umetnost ne privlači, a ako me i privuče to je verovatno zato što se ponekad ipak desi da se suprotnosti privlače. Kako god, ta objektivno revolucionarna okolnost me je sprečila da propratim prezentaciju Doomsday Graphics-a. Za razliku od umetnosti koja me ne privlači, kafa me već odbija – tako da sam propustio i prezentaciju Cafe Libertad. Da bih zaokružio sveto trojstvo, propustio sam i prezentaciju No Border Camp-a iz Grčke, čime sam sam sebe osudio na duži boravak u galeriji. No, zato sam se naoštrio za prezentaciju anarho-sindikalističkih grupa koja se održavala u subotu u dvorani Zelene akcije. Redom, predstavljale su se organizacije iz Srbije (ASI), Hrvatske (ASK) i Slovenije (SiSD). Da ne ulazim preterano u pretežno dosadne detalje (npr. dužina transparenta na nekoj akciji...) reći ću samo da svi mi van ovih organizacija definitivno mlatimo praznu slamu. Da, čak i kafendžije iz Cafe Libertad. Naime, jedino anarho-sindikalizam predstavlja revolucionarnu teoriju i praksu, jedino anarho-sindikati predstavljaju ozbiljne organizacije i jedino anarho-sindikalisti imaju jasnu viziju. Četri noge dobre, dve noge loše - a po svemu sudeći teorija razvijena početkom XX veka predstavlja ono što s punim pravom stoji u programu sajma pod stavkom «Nove strategije antikapitalističkog pokreta». Pored Novih Fosila revolucionara, predstavljena nam je i ideja hacklabova i slobodnog softvera, sa sve video-zapisom intervjua sa Stalmanom. Koliko se insistiralo na tome da anarho-sindikalizam predstavlja revolucionarni koncept, toliko se ovde insistiralo na tome da je sloboda sinonim za slobodni softver. Prezentaciju Alternativnog ekonomskog sustava (LETS) sam propustio (narušio trojstvo), zarad dobrog pomfrita i čokoladnih napolitanki.

Za kraj. Sve vreme sam se čudio velikom broju ljudi koji dolaze na sajam i kupuju anarhistička izdanja. Imamo bar dve alternative: ili ćemo stvoriti zaista profitabilna preduzeća, ili ćemo proširiti ideju. U tom smislu, opet uz rizik da zvučim zlurado, mislim da bi bilo bolje da se okanemo primamljive estetike i da se više koncentrišemo na široko dostupni kvantitet kvaliteta: umesto predivnih, šarenih i tvrdo koričenih skupih izdanja starih tekstova i teorija, možda bi bilo bolje da se posvetimo umnožavanju jednostavnih i jeftinih tekstova savremenog anarhizma/antikapitalizma. Iskreno rečeno, kada anarhistički naslov košta isto koliko i bilo koja knjiga u knjižari, obično ne spuštam prste na nju, čak i ako ima primamjive korice. Unapred se radujem novom sajmu u Zagrebu, jer sam siguran da će svakako biti bolji i od ovog, odličnog, trodnevnog i uspešnog. Organizatorima i organizatorkama mnogo čestitki i pohvala – vidimo se ponovo!

Miša Mašina

 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]