Nedelja, Jul 03, 2011 - 11:21 PM NT -   3710 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Parada ponosa: Između komercijalizacije i krvoprolića

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je proslavljeno tokom 42. proslave gay parade u ovom gradu, u Berlinu su održane dve parade posvećene LGBT populaciji. Organizatori "nove" zameraju organizatorima "stare" parade u Berlinu da su je učinili previše komercijalnom i zaboravili na osnovne, aktivističke ideje ovog događaja. Za to vreme u Moskvi, Istanbulu, Splitu i drugim gradovima u kojima je parada manifestacija novijeg datuma ovaj događa je praćen nasiljem ili pretnjama nasiljem pojedinih grupa ili šire populacije, kao i odsustvom zaštite državnih organa, pa čak i njihovog sudelovanja u nasilju.

Pogled unazad

Sve je počelo u junu davne 1969. godine, u Njujorku. Život u strepnji od učestalih policijskih racija i hapšenja u njujorškim gay barovima i klubovima, fizičko i psihičko nasilje koje su, kako policija tako i građani konzervativne Amerike, ispoljavali prema pripadnicima gay i transseksualne zajednice bio je deo svakodnevnice svakoga ko se nije uklapao u nametnuti vrednosni kalup. Diskriminacija nad pripadnicima gay i transseksualne populacije nije predstavljala novi fenomen: tokom 19. veka homoseksualnost je svrstana u krivične kodekse širom Evrope, sa najpoznatijim primerom u Nemačkoj i čuvenim paragrafom 175.

Na osnovu ovog paragrafa, uvedenog u nemačko zakonodavstvo četiri meseca nakon ujedinjenja ove države u januaru 1871. godine, homoseksualnost je proglašena za zločin. Do 1994. godine, kada je paragraf zvanično prestao da važi, oko 140.000 homoseksualaca je bilo osuđeno u Nemačkoj na kazne različitog stepena. Takođe, gotovo svi lekari i psiholozi s kraja 19. veka i početka 20. veka su tvrdili da je homoseksualnost bolest ili psihički poremećaj i predlagali različite, često veoma okrutne metode, poput elektro-šokova, za njeno lečenje.

Uprkos tome, Pariz na prelazu vekova, a kasnije i Berlin između dva svetska rata, predstavljali su svetske gay centre sa svojim mnogobrojnim kabareima i noćnim barovima. Nakon kratkog perioda "procvata" gay zajednice, u Nemačku je stigao nacizam. Ovaj prelaz je odlično prikazan u filmu "Kabare", koji prikazuje Berlin 30-ih, pred i nakon samog dolaska Hitlera na čelo Nemačke. Usledio je Holokaust u kojem je život izgubilo na hiljade osoba koje su stupale u emotivne i seksualne odnose sa osobama istog pola ili se, pak, pojavljivale u kabareima obučeni u odeću suprotnog pola.

Stonewall

Različiti oblici diskriminacije pratili su pripadnike seksualnih manjina do kraja 60-ih, kada je tokom jačanja hipi pokreta, drugog talasa feminizma, anti-ratnih demonstracija i jačanja afroameričkog pokreta, gay zajednica iskoristila priliku da izađe na ulice i zatraži svoja prava. 28. juna 1969. godine, grupa pripadnika LGBT (lesbian-gay-bisexual-transsexual) populacije koje se našla u klubu Stonewall Inn u Cristopher Street-u u Greenwich Village-u, u Njujorku, suprotstavila se policiji koja je upala u bar i počela, po običaju, fizički da maltretira prisutne.

Demonstracije, praćene nasiljem, odvijale su se u etapama tokom leta iste godine. U roku od šest meseci, formirane su dve aktivističke organizacije i tri časopisa koja su promovisala prava seksualnih manjina u Njujorku. Ovaj događaj se uzima kao okidač za pokretanje gay pokreta, ne samo u Njujorku, već i širom Amerike i zatim širenja van njenih granica. Godinu dana nakon sukoba u Stonewall Inn-u, aktivisti su organizovali obeležavanje pobune u Njujorku, Los Anđelesu i Čikagu, pod nazivom Cristopher Street Day (CSD). Od tog dana, gay parada je počela da se proslavlja pod imenom "Gay Pride" ili "Parada ponosa" širom planete, dok se u nekim zemljama, na primer u Švajcarskoj, Španiji i Nemačkoj i dalje obeležava pod imenom "Cristopher Street Day". Ubrzo nakon proslave CSD-a u Americi 1970. godine, gay pokreti širom Evrope počeli su sa organizovanjem gay parada i promocije ljudskih prava u svojim društvima, sa manje ili više uspeha.

A danas?

Kada je u pitanju sama proslava gay parade, slike koje se mogu videti sa proslava u velikim svetskim prestonicama, mogu uticati na kreiranje negativnih asocijacija kada je u pitanju gay parada i njena svrha. Osnovna ideja ove proslave jeste borba za izjednačavanje ljudskih prava LGBT populacije sa većinskom heteroseksualnom populacijom.

Međutim, poslednjih godina teoretičarke i teoretičari iz područja queer teorije sve više osuđuju komercijalizaciju parada u zapadnim društvima. Glavna zamerka jeste da su organizatori gurnuli u stranu osnovni motiv parade i stavili akcenat na zabavu i zaradu. Najbolji primer jeste prošlogodišnji CSD u Berlinu. Jedna od najpoznatijih queer teoretičarki, Džudit Batler (Judith Buttler), odbila je nagradu za građansku hrabrost koju su joj namenili organizatori berlinskog CSD-a. Njeno obrazloženje je završeno otvorenom kritikom komercijalizacije možda najveće parade na svetu i podrškom alternativne parade pod nazivom "Kreuzberger" ili "Transgenialer CSD", koji se bori za izjednačavanje prava svih građana Berlina, bez obzira na etničku ili versku pripadnost.

Kada se zapitamo šta gay parada predstavlja danas, u svetu u kom globalizacija utiče na transformaciju mnogih vrednosti i normi, možemo primetiti koliko su kulturno-istorijski i socio-ekonomski faktori različitih društava uticali na poimanje ovog fenomena. Od višednevne proslave karnevalskog tipa, preko policijskih kordona koji štite učesnike parade, do krvoprolića na ulicama prestonica zemalja koje pokušavaju da pokrenu održavanje ove manifestacije – različiti oblici proslave svedoče o evoluciji ljudskog prava na slobodno izražavanje svoje seksualnosti. Obeležavanje te slobode koje treba da zaustavi ili, pak, spreči povratak homofobije u društva u kojima je tokom dugog vremena stavljena van zakona predstavlja jednu od osnovnih ideja organizacija u društvima u tranziciji.

Ono što je bitno u vezi održavanja parade jeste upravo njena prisutnost u javnosti. Eksplozija boja, baloni i delimično karnevalski karakter koji nosi sa sobom, ima za cilj da pozove ne samo pripadnike LGBT zajednice, već i ostale građane da se pridruže proslavi i prenesu neke od osnovnih ideja parade svojoj okolini. Međutim, nisu retke kritike na račun organizatora parade ponosa. U konzervativnim društvima kakvo je naše ili hrvatsko, u kojima se održavanje parade smatra visoko rizičnim događajem sa scenarijom kakav su imale parade u Beogradu 2001. ili u Splitu tekuće godine, nisu samo crkva i desničarske organizacije te koji kritikuju ovu manifestaciju.

Veliki broj je i onih koji sebe definišu kao pokretačke snage demokratije, a koji javno kritikuju održavanje gay parade pod izgovorom da se radi o događaju visokog rizika. Mnogi gay paradu porede sa trnom u oku našeg društva, dok organizatore smatraju lakomislenim ljudima koji paradu organizuju iz inata netrpeljivom društvu uz, navodno plansku, podršku najviših političkih i kulturnih krugova. Ovakvim zalaganjima se, bez sumnje, kreira većinsko javno mnjenje koje takvim stavom prećutno opravdava, pa čak i podstiče nasilje nad pripadnicima LGBT populacije.

I posebno je interesantna i pojava velikog broja mladih građana i građanki često sa univerzitetskim obrazovanjem koji smatraju da je poslednjih godina postalo "IN" deklarisati se kao gay. Ovakvim tvrdnjama se direktno zagovara teza o homoseksualnosti kao pitanju ličnog izbora, što je potpuno apsurdno. Jer, zapitajmo se za trenutak, zašto bi iko izabrao da bude gay i samim tim bio odbačen od porodice i prijatelja, izložen fizičkom ili psihičkom zlostavljanju na ulici, otpušten sa posla ili obešen u Iranu, ako može da izabere da bude "strejt" i uživa sve privilegije heteroseksualnog sveta?

Pitanje koje se postavlja jeste šta je toliko sporno u organizaciji gay parade u gradu kakav je Beograd, kao i šta to domaće LGBT organizacije rade što njihove preteče iz Njujorka nisu radile krajem 60-ih i tokom 70-ih godina? I šta je to što u našem društvu treba da se desi da bi gay parada dobila oblik i veličinu srazmernu slici koju Beograd pokušava da formira o sebi u svetu?

Za početak, neophodno je prihvatanje činjenice da je homoseksualnost još 1973. godine Američka psihijatrijska asocijacija izbrisala iz registra bolesti, što je učinila i Svetska zdravstvena organizacija 17. maja 1990. godine. Takođe, neophodno je prihvatiti i to da seksualna orijentacija ne predstavlja izbor ili vaspitanjem utvrđeno ponašanje, već biološku, socijalnu i psihološku nužnost. Prihvatanjem ovih činjenica ujedno bi se postavili zdraviji temelji za uspostavljanje jednakih ljudskih prava u društvima kakvo je naše, hrvatsko ili bilo koje drugo u kojem većinsko stanovništvo pokazuje visok stepen homofobije.

Izvor: WANNABE



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]