Subota, Jun 18, 2011 - 03:44 PM NT -   2172 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Biopolitička umetnost Zorana Todorovića

Piše: Goran Milosavljević aka Milogor

„N2O. NITROUS OXIDE.

THIS BOTTLE CONTAINS 11L OF N2O.

The nitrous oxide (N2O) is also called LAUGHING GAS.

When inhaled is a pain reliever with relaxing effects, inducing good humor, euphoria, mild hysteria and sometimes laughter. The principal use of nitrous oxide is as an anesthetic in surgical operations of short duration: prolonged inhalation causes death. If any of the premonitory symptoms of suffocation occur (dizziness or loss of consciousness) please advise the medical personnel on duty. If you are reading this warning, you are inside the contaminated area“.

Gornje upozorenje odnosi se na delovanje gasa, Azot(I)oksida, kojeg ćete nekoliko puta udahnuti kroz ventil anesteziloške maske, pre utonuća u besvesno stanje opšte anestezije, koja je neophodna kako bi estetski hirurg mogao načiniti prvi rez na vašem telu, sa ciljem da odeljenje estetske hirurgije napustite otečeni, sa krvnim podlivima i nesnosnim bolovima, ali izmenjeni/zadovoljni. Ostale hirurgije za ovaj tekst nisu relevantne.

Ostale hirurgije su, mahom neophodne, retko željene. Plastična hirurgija je mahom željena, retko neophodna.

Druge hirurgije vas ne čine srećnima, ali potencijalno spasavaju vaš život. Plastična hirurgija vas čini srećnima i potencijalno ugrožava vaš život.

Goli život.

Paradoks svih paradoksa. Kontraverza svih kontraverzi. Minimum svih minimuma i maksimum svih maksimuma[1]. Maksimum, onda kada su vam egzistencijalni minimumi uskraćeni. Minimum kada su vam egzistencijalni maksimumi dostupni/nedovoljni.

Minimum, u slučaju, na primer, Majkla Džeksona, čiji su egzistencijalni maksimumi bili golijatskih razmera. U nebrojivom nizu Džeksonovih estetskih hirurških intervencija, svaka naredna samo je bila još jedna nadogradnja maksimuma (za neke, to je odbacivanje viška). Superpolitička hirurgija – postati i biti beo, u onom obliku u kome može biti bela jedino, metafora belog, američkog građanina, Elizabet Tejlor.

Maksimum, za svaku jevrejsku žrtvu Aušvica, pogubljenu nakon depolitizacije, kroz Nirnberške zakone, lišavanjem pravne i političke subjektivnosti. Raspolitizovani život (kao i razodeveni čovek), život lišen političkog i juridičkog omota, naprosto je go[2]. Kao takav, go, kao organska datost, život predstavlja vrednost svih vrednosti, dakle „humanu“ vrednost[3]. Ali, goli život je, rekosmo, poput razodenutog čoveka. Potrebno je „zaodenuti ga“ novim, boljim telom, makar i po cenu njega samog.

Život može izgledati(!) i manje golim. Među omiljenim kategorijama života većine pojedinaca nalazi se, takozvani, društveni život, često praćen kulturnim životom. Zaodenuti novijim, lepšim telom, otići ćete na najavljeno kulturno dešavanje, projekat „Smeh“, u jednu od gradskih galerija.

Afekt broj 1


Na vratima galerije čitate informaciju upozorenja s početka ovog teksta. Tek oporavljeni, od brutalnog hirurškog zahvata, teško se oslobađate frustracije. Opet ćete udisati opasni gas. Zašto, postavićete sebi pitanje, ali hrabro ulazite. Galerijom se širi neobičan, pomalo frenetičan smeh. Bez emocija. Mehanički. Začuđeni, počinjete shvatati da se i vi smejete, bez nekog razumljivog razloga. Efekat gasa. Vaš um se buni. Neugodno vam je, mada interesantno. Vaše telo afektira, bez emocionalnog sadržaja, odnosno bez kulturnog preduslova. Azot oksid dovodi telo u stanje smeha, ali smeh nije emocionalan već hemijski i fiziološki afektiran.

Nikako bez osnova ili smisla, umetnik, Zoran Todorović podvrgao je, zaista, celokupnu publiku delovanju azot oksida. Čist umetnički čin. Biopolitički akt umetnosti. Afekt[4] koji doživljavate nije nimalo slučajan ili neočekivan. Naprotiv, ciljano je izazvan jer umetnički rad ovog umetnika koristi se upravo afektom njegove publike, kao generatorom efekta njegovog umetničkog rada. Tačnije, intenzitet afekta izvedenog događaja na pojedinačno telo izvođača, saučesnika ili publike, odnosno na neizvesno javno mnjenje mikrodruštva ili makrodruštva[5]. Vas, kao deo jednog i drugog.

Afekt broj 2

Odlučno, posećujete naredni performans Zorana Todorovića. Ovaj put, na vratima galerije zatičete obaveštenje koje, u vaše biće unosi još veći nemir od prethodnog. Ono glasi:

„PAŽNJA, OPASNOST! POSETIOCI IZLOŽBE NE BI SMELI DA SE ZADRŽAVAJU U GALERIJI DUŽE OD POLA SATA!“

Sa nevericom, ulazite unutra, uvereni da je u pitanju nečije šaljivo poigravanje vašim nervima. Ubrzo, usred mase ljudi ozbiljnih lica, shvatate da je izloženi eksponat, jedna jedina, gvozdena cev, dužine 10 metara. Upravo pomišljate da je u pitanju šala, ali čitajući katalog izložbe, saznajete da je na kraju ove cevi postavljen generator zvuka, ispod ljudskog praga čujnosti, jačine 130 decibela i frekvencije 10 herca. Nečujno, prostorijom se šire opasni zvučni talasi koji, dužim delovanjem na organizam, razaraju sve vitalne organe u vašem abdomenu. Posledice mogu biti fatalne po vaš život. Ovo shvatate još mnogo ozbiljnije tek pošto uočite da neki posetioci ubrzano odlaze. Uplašeni za svoj život, odlazite i vi, žurnim korakom. Više nećete ni pomisliti da se upuštate u avanture ovog tipa.

Možda je ova vaša odluka bila dobra, jer već na sledećem performansu umetnik je goste poslužio pihtijama, ali ne običnim, kakve vi pripremate sopstvenoj porodici. Ovaj put na meniju su bile pihtije načinjene od ljudske kože i masnih tkiva koja su, kao višak, iz nečijeg tela izvađene u toku plastične operacije. Možda su to pihtije načinjene upravo od vašeg sala. Moglo se desiti da ih probate. Zapravo, sasvim dovoljno bi bilo da svesno posmatrate kako publika, viljuškom konzumira jelo načinjeno od vašeg tela. Previše!

Zoran Todorović sistematski, promišljeno, dovodi svoju publiku do potencijalnih situacija visokog životnog rizika, kroz njeno participiranje u jedinstvenim događanjima, čiji je proizvod singularizovani doživljaj pojedinca, kao posmatrača/čitaoca, svedoka ili (sa)učesnika u samom događaju. Drugim rečima, upotrebljavajući nove medije, tehno-naprave, efekte ili procedure starih ili novih masovnih društvenih tehlonogija, na sopstvenom telu ili telima drugih, kroz društveni kontekst privatno/javno, singularni ili univerzalni kontekst, Todorović sačinjava dokumentaciju u funkciji zastupnika događaja[6]. Kada je o projektu „Asimilacija“ reč, Todorović nas, kao i sebe prethodno, nizom izloženih fotografija plastične operacije, podvrgava nelagodi posmatranja bolnog hirurškog postupka nad nepoznatom ženom, voajerskom upoznavanju sa njenom patnjom, i trpljenjem. Voajerizam se, sam, pretvara u patnju ili barem duboku neprijatnost. Nezaobilazno suočenje sa ogromnim rizikom – rizikom od gubljenja života zarad simboličkog produženja mladalačke vitalnosti. Pred fotografijama, naizgled beživotnog, tela žene, pod interventnim potezom hirurškog sečiva, sa otvorenim tkivom, ne možemo a da ne pomislimo na sopstvenu ranjivost i podložnost propadanju. Neminovnost/potencijalnost gubitka života, u ovakvim situacijama izgleda mnogo drastičnije nego u svakodnevnom, rutinskom bivstvovanju. Ovo je svojevrsno ispitivanje granica naše psihičke izdržljivosti. Ali, ovde nije kraj. Todorović se i sam podvrgava hirurškom zahvatu, kako bi mu, nakon kontrolisanog gojenja, bio odstranjen višak masnog tkiva, što, takođe, biva fotografski dokumentovano. Od sopstvenog sala, Todorović, tradicionalnim, primitivnim metodom, kuva sapun, koji kasnije biva aukcijski prodavan („Agalma“). U apartmanu luksuznog hotela, u više navrata biva organizovano dešavanje na kome su prisutni mogli da, na željeni način upotrebe sapun: da operu ruke, okupaju se ili budu okupani… ili okupaju nekoga. Izvesnom broju gostiju je posmatranje bilo dovoljno.

Zoran Todorović  „se bavi kritičnim odnosima umetnosti, nauke i mikropolitika, jer provocira otvorene, nestabilne i često, opasne, zazorne, povređujuće, smrtonosne simptome uređenja individualnog i društvenog polja egzistencije i bihevioralnosti. Reč je o otvorenim simptomima jer uključuju potencijalnosti i nepredvidivosti… on u prividnoj izvesnosti naučnih koraka obećava neizvesnost egzistencijalnog suočenja konkretnog tela sa obuhvatajućim i nevidljivim sistemom[7].“ Služeći se intervencijom na tuđem i sopstvenom mesu, Todorović, kroz svoj rad, na vešt način provlači pitanje, ne samo telesnih granica društvenog subjekta/pojedinca i društva, već i granica društvene prihvatljivosti/neprihvatljivosti, podnošljivosti onih društvenih pojava koje se karakterišu kao tabu.

Njegova instalacija „Nedodirivi“ još jedan je primer provokativnog, opasnog i potencijalno letalnog artefakta. Niz od više metalnih ploča, priključenih na visokonaponsku struju od 6000 volti, između kojih dolazi do kontinuiranog varničenja i uspostavljanja električnog luka, primer je umetničkog dela izuzetne estetske vrednosti. Nepredvidivost promena električnih lukova čini ovo delo dinamičnim, konstantno promenljivim – živim. Ova instalacija je istovremeno privlačna i zastrašujuća. Teško je zamisliti mogućnost preživljavanja nakon taktilnog kontakta sa nekom od ovih ploča. Upravo ta opasnost[8], od dodira površine pod visokim naponom, stvara specifičan telesni odnos prema instalaciji, sem pogleda, kao primarnog. Osećaj konstantne, stimulisane opasnosti destabilizuje kod subjekta, društvenim poretkom obećani osećaj sigurnosti[9], koji se nalazi u samom centru državnog razloga savremenih vladajućih društvenih sistema. Igra oduzimanjem i davanjem sigurnosti je perfidna igra moći, garant suverenosti države nad društvenim subjektom. Igra upravljanja. Upravljanje opasnošću i sigurnošću, posmatrano sa aspekta državnog razloga, odnosi se na upravljanje životom, upravljanje između onoga što je previše i premalo, između tog minimuma i maksimuma, koji, u ovom slučaju, više ne možemo posmatrati kao čistu organsku datost, već je naložen od strane same prirode stvari: od unutrašnje potrebe državnih operacija[10].

U radu Zorana Todorovića, upravljanje između minimuma i maksimuma, upravljanje potencijalnim opasnostima jeste transpozicija karakteristika veštine upravljanja i društvenog kontrolisanja/ograničavanja na konkretnu kontrolisanu situaciju ili događanje, u prisustvu publike kao predstavnika makrodruštva, saučesnika, svedoka i posmatrača/čitaoca. On ne postavlja pitanje života kao naličja smrti, što je bio slučaj sa suverenima do XVIII veka, kada se u životu samo ostavljalo, kao čin milosrđa i kada je smrt bila prevashodnija tema razmišljanja, jer je ona bila ta koja je pojedincu mogla biti (za)data. Život nije bilo moguće dati, ali je svakoga bilo moguće u njemu ostaviti.

Todorović se pitanjem života bavi, gledajući na njega kao na pojavu koja egzistira u raspolitizovanom javnom prostoru, gde se politika povlači pred njim, životom, ostavljajući mu samo čistu, biološku supstancu, dakle kao na vrednost koja ne bi smela biti politički instrumentalizovana. Ovakav, go, „raspolitizovani život postaje plen novih, drugačijih odnosa moći, nekih novih suverenih moći koje ovoga puta nisu ograničene ni teritorijom ni stanovništvom ni državom, niti bilo čime što je klasičan pojam suverenosti nekada podrazumevao[11]“.

Potkrepljenje za ovakvu tvrdnju pronalazimo u činjenici da u njegovom radu nema postavljenih pitanja političkih uverenja niti ideoloških sugestija ili kritika centara političke moći kao ni političkih struktura ili grupa. On se bavi upravo politički neinstrumentalizovanim životom, u svoj njegovoj krhkosti, intervenišući operativno na njegovom tkivu kao što i vladajući sistemi, operativno, intervenišu na tkivu društvenih grupa nad kojima vladaju, suptilnim veštinama kontrole. Zoran Todorović kroz eksperiment na sebi samom i drugima vešto manipuliše biotehnološkim neumetničkim praksama koje, činom njihovog izlaganja pogledu publike postaju odličan posrednik prenošenja poruke ogoljenosti i izloženosti života pojedinačnog subjekta, kao i društvenih grupa interventnim mogućnostima vladajućih društvenih struktura i koje otvoreno dovode pod pitanje mogućnost kontrole i upravljanja pojedinca sopstvenim životom.


Literatura

Rađanje biopolitike, Mišel Fuko, Svetovi, Novi Sad, 2005.

Intenzitet afekta, Miško Šuvaković, Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu,  Novi  Sad, 2009.


[1] Adrijana Zaharijević, Pitanje života: politika u integrisanom kolu, Biopolitika – adieu politici, Cepit, e-volucija, http://www.bos.rs/cepit/evolucija/html/9/politika_u_int_kolu.htm, 27.april 2010.

[2] Ivan Milenković, Goli život, (Psihijatrijska moć i rađanje biopolitike, Mišel Fuko), Vreme br. 788,9,  Beograd, februar 2006,

http://www.gay-serbia.com/prikazi/2006/06-02-15-fuko-biopolitika/index.jsp,  27. April 2010.

[3]  Ibid

[4] Miško Šuvaković, Afekt u polju individualnih/društvenih događaja umetnosti u „ Intenzitet afekta“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu,  Novi  Sad, mart 2009, str. 16.

[5]Ibid, str.16.

[6] Miško Šuvaković, Biopolitički karakter rada/delovanja Zorana Todorovića ili imanentna ktitika konceptualne umetnosti unutar singularnosti izvođenja događaja unutar životnih situacija u „ Intenzitet afekta“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu,  Novi  Sad, mart 2009, str. 9.

[7] Miško Šuvaković, Radikalni performans: opasnost i izloženost tela – subjekt naspram organizma u Ibid, str. 27.

[8] Mišel Fuko, Predavanje od 24. januara 1979. godine, na Kolež de Fransu: Upravljanje opasnostima i uvođenje sigurnosnog mehanizma u „Rađanje biopolitike“, Svetovi, Novi Sad, 2005, str. 98, 99.

[9] Ibid

[10] Mišel Fuko, Predavanje od 10. Januara 1979. Godine, na Kolež de Fransu: Pravo kao princip spoljašnjeg ograničenja državnog razloga i politička ekonomija kao princip unutrašnjeg ograničenja državnog razloga u „Rađanje biopolitike“, Svetovi, Novi Sad, 2005, str. 36.

[11] Ivan Milenković, Goli život, (Psihijatrijska moć i rađanje biopolitike, Mišel Fuko), Vreme br. 788,9,  Beograd, februar 2006, http://www.gay-serbia.com/prikazi/2006/06-02-15-fuko-biopolitika/index.jsp,  27. April 2010.



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]