Ponedeljak, Maj 02, 2011 - 02:30 PM NT -   2140 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Hrišćanstvo

U ovom tekstu se govori prvenstveno o religiji uopšte, mada je uzeto hrišćanstvo kao predstavnik religiozne ludosti. Jer, sve religije tvrde da su potekle sa neba. Sve zabranjuju razumu da ispituje njihova sveta prava, sve tvrde da su istinske, isključujući druge. Sve prete božijim gnevom onima koji odbijaju da se pokore njihovom autoritetu. Napokon, sve su lažne na osnovu opipljivih protivrečnosti kojima su ispunjene, na osnovu svađa koje nastaju između njihovih privrženika. I konačno, sve religije na Zemlji pružaju nam gomilu laži i buncanja. Prema tome, hrišćanska religija nema nikakvih prednosti nad ostalim sujeverjem kojim je svet zaražen i njeno nebesko poreklo osporavaju joj sve ostale religije sa isto toliko razloga sa koliko ga ona njima osporava. U ovom tekstu ću pokušati razotkriti same korene hrišćanstva, koji su u njihovom bogu, u Hristu i njihovim moralnim načelima

O BOGU

Kako početi pisati o nečem tako neuhvatljivom kao što je to pojam boga? Možda pitanjem kako se može očekivati čovečnost, pravda, vrlina, od mase fanatika kojoj se predlaže jedan svirepi, dvoličan, rđav bog kome je ugodno da vidi kako plaču nesrećna stvorenja, koji im postavlja zamke, koji ih kažnjava da bi mu bili pokorni, koji naređuje krađu, zločin i pokolj?! Jer, takve su ipak crte boga koga nam hrišćanstvo predstavlja, kog je nasledilo od Jevreja. Hrišćani svog boga hvale u njegovoj mudrosti ne objašnjavajući u čemu se sastoji ta njegova mudrost. Jer ovaj nepromenljivi bog je naizmenično pod uticajem ljubavi i mržnje, osvete i milosti, dobrote i sažaljenja. On u svom ponašanju nikad nema onu doslednost koja karakteriše mudrost. On svom narodu naređuje prevaru, krađu, ubistvo i nalaže narodu da bez oklevanja počini najužasnije pokolje, da vređa poštenje, da prezire i negira pravo ljudi, ali vidimo da u drugim okolnostima zabranjuje ove iste zločine. Još je teže shvatiti jednog boga koji stvarajući svet jedino radi čovekove sreće dopušta ipak da je najveći deo ljudskog roda na ovom svetu nesrećan?! Verovatno ste primetili da sam u ovom tekstu izvršio antropomorfizaciju [1] boga, ali govoreći o bogu kao o osobi najbolje se vide sve njegove osobine.

Kako hrišćani vide svog boga? Da ne bih ovde trošio svoje reči citiraću definiciju boga koja je izdata u zvaničnom saopštenju na vatikanskom crkvenom saboru (Constitutio de fide Catholica):

“Sveta katolička i rimska Crkva veruje i priznaje da je jedan pravi i živi Bog, Stvoritelj i Gospodar neba i zemlje, svemoguć, večan, neizmeran, neshvatljiv razumom i voljom i svakim savršenstvom neograničen. Budući da je on samo jedna posve jednostavna i nepromenljiva duhovna supstancija, treba kazati, da je stvarno i bitno različit od sveta, u sebi i po sebi preblažan i neizmerno uzvišen nada svim što iz njega jeste, ili se može pomisliti. Svojom dobrotom i svemogućom silom, ne da poveća svoje blaženstvo, niti da steče savršenstvo, nego da očituje svoje savršenstvo dobrima, koja deli stvorovima po svojoj najslobodnijoj odluci, ujedno od početka vremena stvorio je iz ništa oba stvorenja, duhovno i telesno, a onda ljudsko kao zajedničko od duha i tela sastavljeno. A sve što je stvorio, Bog svojom providnošću čuva i upravlja dopirući od kraja do kraja snažno i raspoređujući sve blago. Jer njegovim očima je sve otkriveno i otvoreno, pa i ono što će biti po slobodnom činu stvora (čoveka).“

Eto! Možda je neko i poginuo od dosade čitajući ovaj citat, ali verujem da je većina ipak patila od poteškoća vezanih za shvatanje istog. Vrlo dobro Vatikan i sveštenstvo znaju da što tajnovitiji i mističniji bude njihov bog za neuki i lakoveran narod, to će njegova efikasnost biti veća.

Ipak je bog kao Bog marginalna tema ovog teksta (raspravljećemo o shvatanju boga), a da bi se o njemu pisalo potrebne su stranice i stranice, ovde ćemo se zadovoljiti rečenim. (Sva apsurdnost i zločinačka narav boga se lepo može videti u Genezi [2], pa koga interesuje neka istražuje i uviđa.)

O ISUSU

Kada govorimo o hrišćanstvu, mora se nešto reći i o Isusu Hristu koji je ovu sektu i osnovao. I tu ću biti što je moguće kraći.

Za hrišćanstvo je zaslužan jedan siromašni Jevrej, koji je propovedao svoju nauku najneprosvećenijim masama i uveravao ih da je sin božiji, Mesija kog su proroci najavili. Njegovi učenici, ili varalice, gromoglasno su dokazivali njegovu snagu. Jedino čudo koje nije bio sposoban da učini je da uveri Jevreje u svoju misiju. Umesto da budu dirnuti njegovim dobrotvornim i čudnim delima, oni su učinili da umre sramno kažnjen. Tako je božiji sin umro pred očima celog Jerusalima, ali njegove pristalice su utvrdile da je vaskrsao tri dana posle svoje smrti. Vidljiv jedino za njih same, a nevidljiv za narod koji je došao da prosvetli i privede svom učenju, uskrsnuti Isus je, priča se, razgovarao neko vreme sa svojim učenicima, posle čega se uzdigao na nebo. Pristalice te nove vere su bile primorane da nagomilavaju sujeverja, da izmišljaju laži, da stvaraju dogme i tako su, malo-pomalo, stvorli religiozni sistem, nakaradan i besmislen, koji se nazivao hrišćanstvo, prema Hristu, njegovom osnivaču. Lepa biografija. Posle razaranja Jerusalima (69. n.e.) napisano je i prvo jevanđelje u slavu Isusa Hrista, a zatim i ostala tri, koja zajedno sa poslanicama sačinjavaju Novi Zavet, bukvar hrišćanstva.

Teolozi nam uskraćuju informaciju da su pristalice Bazilida i Carintina, jeretici koji su živeli u doba rađanja hrišćanstva, zastupali mišljenje da Isus nije bio mrtav i da je Simon Kirenćanin [3] bio razapet na krstu umesto njega. Eto, u doba rađanja hrišćanske crkve bilo je ljudi koji su sumnjali u smrt, i prema tome, u uskrsnuće Isusa, a traži se da mi danas, posle toliko godina, verujemo u to. Isus je bio izuzetno okrutan čovek iako ga jevanđelisti nastoje učiniti blagim i dobrim. Uvek smrtno ozbiljan (on se, prema njegovim biografima, nikad nije smejao), držao je u Jerusalimu političke govore prikrivene maskom verskog propovedanja. Dokazano je da Isus pripadao sekti, tj. Stranci Esena koji su se borili protiv rimske uprave, a četvorica apostola su identifikovani kao Zeloti (pobunjenici koji su se služili oružjem).

Uopšte, teško je poverovati da su apostoli bili Isusovi učenici. Bliže je istini da su bili njegovi telohranitelji, što nam jedna “omaška“ u Novom Zavetu otkriva, jer kad su Rimljani došli da uhapse Isusa “... jedan od Isusovog društva pruži ruku, isuka svoj mač i udari prvosvešteničkog slugu, te mu odseče uvo.“ (Mt 26,51). Jovan kaže da je to bio Simon Petar, što ostali ne potvrđuju. Šta će članu jedne takve družine kao što je bila Isusova, koja je propovedala mir i dobrotu, blagost i opraštanje, oružje.

Da zaključimo sa Isusom. Ja ne tvrdim da Isus nije postojao, ali tvrdim da nije bio sin božiji, već običan vernik, političar, koji se sa Jovanom Krstiteljem borio za pristalice (i tu borbu dobio), koji se odrekao svoje majke i braće. Tvrdim da nije vaskrsao i otišao na nebo i “seo Bogu sa desne strane“, kako poetski kaže Marko (16,19). No, to je sve doprinelo daljnjoj mistifikaciji i širenju hrišćanstva.

O BIBLIJI

U ovom tekstu ne smemo preskočiti Bibliju, Sveto Pismo. Šta je Biblija? Ja sam dva puta počinjao da pišem ovo poglavlje i ni jednom ga nisam završio, da bih na kraju uvideo da ta dva “početka“ pročitana jedan za drugim daju poprilično jasnu sliku o Bibliji kao knjizi.

Jednim nepojmljivim aktom svoje svemoći bog je stvorio svet iz ništavila (Stari filosofi smatrali su kao AKSIOM [4] da “ništa ne nastaje iz ničega“. Stvaranje takvo kakvo hrišćani zastupaju danas, tj. obrazovanje ništavila, teološka je izmišljotina “novijeg“ datuma. Reč BARAH kojom se Geneza služi znači – uređivati, raspoređivati već postojeću materiju) i na njemu čoveka, kojeg je stvorio po svojoj slici. Jedva što je ovaj čovek, jedinstveni primerak božijeg dela, ugledao svetlost, kada mu njegov tvorac postavi zamku, za koju je bez sumnje znao da čovek u nju mora upasti. Jedna zmija koja govori zavede jednu ženu, koju nije iznenadila njena pojava; ova, navedena od zmije, moli svog muža da pojede plod zabranjen od samog boga. Zbog ove male greške Adam, otac čovečanstva, navlači na sebe i na svoje nevino potomstvo masu zala, iza kojih sledi smrt, a koja se i posle smrti nastavljaju. Bog se kaje što je svet naselio ljudima. On nalazi da je lakše udaviti i uništiti ljudski rod nego izmeniti mu srce...

Sama Biblija počinje zbrkanim i neodređenim pojmovima o postanju, koji svakog trenutka otkrivaju duboka nepoznavanja fizičkih zakona. Bog stvara Sunce, koje je za naš planetarni sistem izvor svetlosti, nekoliko dana nakon što je stvorio svetlo. Bog koji ne može biti predstavljen nikakvim likom, stvara čoveka po svojoj slici. On ga stvara kao muško i žensko biće, a uskoro zaboravljajući ono što je učinio stvara ženu od jednog rebra čovečijeg. Jednom rečju, od početka Biblije mi vidimo jedno neznanje i protivrečnosti. U ostatku dela pripisanih Mojsiju vidimo masu neverovatnih i čudnovatnih priča, gomilu smešnih i samovoljnih zakona, i na kraju autor zaključuje knjige izveštajem o svojoj vlastitoj smrti. Knjige posle Mojsija isto su toliko ispunjene neznanjem. Čitava istorija Jevreja ne predstavlja nam ništa drugo do hrpu priča, lišenih istorijske ozbiljnosti...

O SVEŠTENSTVU

Kada bismo pokušali definisati sveštenstvo to bi valjda išlo ovako nekako: S obzirom da je hrišćanstvo religija u kojoj molitvu upućenu bogu za vas može izmoliti neko drugi, taj posao pada na sveštenike, tj. popove. Dižući ruke prema nebu mole oprost grehova za nas.

Sveštenstvo je vekovima vladalo hrišćanskim zemljama i svoje vrhunce doživljavalo u krstaškim ratovima, u kojima je poginulo preko dva miliona ljudi (1096-1291), i sa inkvizicijom kao strašnim sudom. Inkvizicija je u Italiji postojala sve do 1859. godine. Papa Grigorije lX je osnovao inkviziciju 1231/32. Godine radi kažnjavanja jeretika. Najveći jeretici tog doba bili su naučnici. Sveštenici ni dan danas ne prestaju da galame protiv nevernika i naučnika koje smatraju opasnim podanicima (posebno filosofe koji ih u svojim razmišljanjima često razotkrivaju). Ipak, ako se otvori istorija, nigde nećemo naći da su filosofi prouzrokovali revolucije u državama. Ali, za uzvrat, nema nijednog rata u koji crkveni ljudi nisu umešani. Odvajkada. Fanatični hrišćani, a ne filosofi, spalili su Karla l, Jana Husa, Đordana Bruna... , sveštenik Gomar, a ne Spinoza, zapalio je Holandiju... No, takve stvari se danas ipak ne dešavaju. Ipak je danas politička država iznad sveštenstva. Ali...

Danas je na svetu najmoćnija stvar - novac, a baš je crkva ta koja ga poseduje najviše. I opet je, sad gledano sa drugog aspekta, moć u njihovim rukama. Zaboravio sam ko je to rekao: “Crkva je očit primer kako se na osnovu nematerijalnog boga zgrće veliko materijalno bogatstvo!“, ali ko god da je to bio – u pravu je. Novac koji crkva poseduje bio bi dovoljan da se obezbedi hrana za sve gladne ljude sveta. Zanimljivo da taj novac, koji bi mogao da donese stvarnu sreću na ovom svetu, ljudi daju sveštenicima da bi ovi kod boga isposlovali oprost nekih sitnih grehova i da pokušaju kupiti sreću za finansijera. Narod uopšte ne razmišlja o činjenici da su sva ta bogatstva koja crkva poseduje izvučena iz njihovog džepa. Zašto? Samo zato da bi određena grupa licemernih prevaranata, koja sebe naziva sveštenstvom, mogla lagodno da živi.

O HRIŠĆANSKOM MORALU

Ako bi se verovalo hrišćanskim učenjacima, izgledalo bi da pre pojave osnivača njihove sekte nije bilo pravog morala na Zemlji. Tu svoju ideju nam nameću kroz razne spise i propovedi. Ali mi moramo ovde reći da je hrišćanski moral nespojiv sa snagom jednog društva. Iz svih načela hrišćanstva proizilazi da je hrišćanin koji, kao što treba, teži ka svom savršenstvu najmanje koristan član društva, svoje porodice, ... to je besposleni kontemplator [5] koji misli jedino na drugi život, koji nema ničeg zajedničkog sa interesima ovog sveta i kome je najviše stalo da ode iz njega (Tertulijan [6] kaže: “Naša jedina dužnost u odnosu na ovaj život jeste da ga brzo napustimo.“). Mudra je to politika morala koja nam govori kako je ovaj život, što ga živimo sada, samo prolazna stanica na putu za božije kraljevstvo. Naravno, što smo ovde siromašniji, u božijem kraljevstvu ćemo biti bogatiji. Po njima, siromaštvo i patnja su ulaznice za raj. Takvim jednim moralnim načelom se narod uči da je siromaštvo za njih normalna stvar. Šta više i poželjna. Narod je veštački naučen da u ovom životu mora da pati. Tako je vešto (vrlo vešto) prikrivena ali i opravdana krađa ljudi na vlasti (političkoj i svešteničkoj).

Veliko je pitanje kako hrišćanstvo u svoje vrline može ubrajati trpeljivost kad je njegov osnivač rekao: “Ko nije sa mnom, taj je protiv mene“. Veoma jasna misao koja se ni uz pomoć najmaštovitije alegorije ne može prikazati kao misao koja govori o trpeljivosti neistomišljenika. Kaže se da je istorija majka nauke, pa da vidimo šta ona kaže o hrišćanskoj trpeljivosti.

Istorija pamti reči kralja Luja: “... kada bi laik čuo da se kudi hrišćanstvo, trebalo bi da ga brani ne samo rečima nego i dobrim britkim mačem i da probode kudioce i nevernike toliko duboko koliko ovaj može da uđe.“ Da bi podržala veru u Hrista inkvizicija spaljuje jeretike, da bi ljude priveli veri u Hrista kraljevi i sveštenici vrše progone, valjda stoga da bi uverili one koji nemaju vere da ih hrišćani mogu sa lakoćom uništiti. O čudesne vrline, dostojne boga dobrote. Setimo se hugenota u Francuskoj koje su hrišćanski kralj i sveštenstvo mučili i ubijali, ujedno im ne dozvoljavajući da izađu iz Francuske. Možemo se mi sad ovde prisetiti i svih krstaških ratova, ali čemu to? Krstaški ratovi su bili verski ratovi, a sve je opravdano kad je za boga, za kog se vodi borba. Tako su u verskim ratovima i samu decu razbijali o zidove, trudne žene parali, devojke silovali i mrcvarili (u religioznoj revnosti ljudi postaju oštroumniji u svojim divljaštvima). Eto u kakvom svetlu nam istorija prikazuje hrišćanski moral. (Ovde neću ni da spominjem šta se sve dešavalo kada su hrišćani na čelu sa Kortesom došli u Južnu Ameriku i pobili tamošnje stanovništvo.)

Da li se do sada u crkvi, po pitanju morala, nešto promenilo? Sasvim sigurno – da, ali za to nisu zasluzni sveštenici, već sam narod koji više ne dozvoljava takvu otvorenu brutalnost. Sad se sve radi mnogo tiše i diskretnije, ali se radi. Rade sveštenici svoj posao. Navodno je jedan sveštenik osuđen zbog silovanja maloletnog dečaka. Tom istom svešteniku su ljudi davali novac (čak i majka i otac silovanog deteta) da bi ovaj svojom dobrotom i blaženstvom umilostivio boga i sačuvao ih od nesreće. Najveću nesreću im je načinio on sam. Milioni su ovakvih primera za koje nećemo nikad saznati. To je hrišćanski moral. Licemerstvo, laž, krađa, pljačka, ubistvo,... – to su odlike svih do sada hrišćanskih država. Zar žele da verujemo da su se sad odjednom, naprasno popravili i zar veruju da će pametan čovek ikad nasesti njihovim praznim pričama (lažima) i obećanjima (prevarama)?

Moralne norme kod čoveka se moraju zasnivati na slobodnoj volji u kojoj će on poštovati slobodnu volju drugog čoveka. I obratno. Crkva ne samo što ne podržava prave, istinske moralne vrednosti, nego ih još i skrnavi oblikujući ih prema svojim potrebama.

O HRIŠĆANSTVU UOPŠTE

Moglo bi se reći da je zbog ovog poglavlja napisan i ceo ovaj tekst do sada. Možda se neko pita šta se još ima reći o hrišćanstvu, ali ima. Ima još dosta toga. Toliko toga da ne bi stalo, kad bi se napisalo, na sve stranice ovog zina, a da li bi papir svih zinmakera u YU bio dovoljan da se napiše nešto malo više o hrišćanstvu – pitanje je. No, mi ćemo ovde biti kratki. Najkraći što možemo.Hrišćanstvo je samo bezoblični proizvod gotovo svih starih praznoverica koje je stvorio istočnjački fanatizam i koje su različito izmenjene oklnostima, interesima, predrasudama onih što su se posle predstavili kao nadahnuti, kao tumači njegove nove volje.

Jednom rečju, u prošlosti je za hrišćane pravi problem bio da li je korisnije da zakolju ili ubiju one koji ne misle kao oni, ili da se pokažu čovečni prema njima i da ih puste na miru.

Čovek je sujeveran samo zato što od njegovog detinjstva sve doprinosi da postane takvim. On očekuje svoju sreću od svojih obmana zato što mu njegova država veoma često uskraćuje njegovu pravu sreću.

Biblija: INITUM SAPIENTIAE TIMOR DOMINI (Strah od Boga je početak mudrosti). Nije li to pre početak ludosti? Ljudski um nije predviđen da se istovremeno jedne osobe plaši više od bilo čega drugog i da je voli svim svojim srcem, a upravo to crkva traži od ljudi. Vernik će na pitanje da li voli svog boga odgovoriti sa – DA. Na pitanje da li se plaši svog boga odgovoriti sa – DA. Onda može slobodno i na pitanje da li je on samo glup čovek odgovoriti sa – DA.

Mora se priznati da sveštenstvo sledi put Isusa Hrista. Isus je uzeo sve grehe čoveka na sebe (što je veoma diskutabilno, jer mi još uvek okajavamo Adamove grehe). S obzirom da crkva propoveda da je materijalno bogatstvo greh (“Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božije“ / Mk 10,25), trudi se da uzme taj greh od čoveka kako zna i ume. I baš ih briga da li će zbog toga goreti u paklu, kojim prete nama.

Još jedna stvar je zanimljiva u vezi sa Isusom. Ako je Isus svog oca zvao Oče, zašto to čine svi ostali? Pa Isus je bio božiji sin i on je imao sva prava boga zvati – oče, a kakva prava ima neki bludni pop da to uradi (plus da tera sve vernike da to isto rade)?

Hrišćanstvo je monoteistička religija. Zašto je to tako ne zna se, jer u Bibliji u par navrata sasvim se jasno stavlja do znanja da bogova ima više. Navešću ovde par citata:

“... da načiniMO čovjeka po svojemu obličju, kao što SMO MI...“ (1 Moj. 1,26)“... pa ćete postati kao BOGOVI i znati što je dobro što li zlo.“ (1 Moj. 3,5)“... i reče Gospod Bog: Eto čovjek posta kao jedan od NAS znajući što je dobro što li zlo...“ (1 Moj. 3,22)

Svi znamo da bog voli svoj narod i da mu pomaže kad mu je teško. Šta uradi bog kad mu se narod požali da mu je teško, lepo kaže Biblija: “Stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod ču, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji i sažeže krajnje u okolu.“ (4 Moj. 11,1). Hm, narodu posle toga nikada nije bilo tako teško.

Zašto se kaže da mi, obični smrtnici, ne možemo shvatiti boga? Zato što ne bismo mogli shvatiti ni običnog čoveka kad bi se ponašao kao Bog. Kako se to Bog ponaša vidi se iz sledećeg:

“20 I dođe Bog noću k Valamu i reče mu: Kad su došli ti ljudi da te zovu, idi s njima, ali što ti kažem ono da činiš.21 I ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i pođe s knezovima Moavskim.22 Ali se razgnevi Bog što on pođe...“ (4 Moj. 22,20-22)

Posle toga bog nevidljiv staje na put Valamu i ovaj se posle morao izvinjavati jer ga nije nevidljivog video, i tako to. U svakom slučaju vrlo šizofrenično ponašanje koje ne očekujemo od jednog savršenog boga.Suvišno bi bilo ovde nabrajati sve ludosti koje se nalaze u Bibliji, jer ih je bezbroj, ali je zanimljivo da o tim stvarima nigde nećemo niti čuti, niti pročitati. Oni svog boga opravdavaju u očima vernika alegorijskim smislom, ali zanimljivo je to da oni (sveštenici) upotrebljavaju alegoriju samo tamo gde im odgovara. Čudi me da još nema nekog alegorijskog objašnjenja za bezgrešno začeće Marijino, koje je zdravom razumu nepojmljivo. Kako li je to bog “uvalio“ svoju spermu Mariji ostaje samo da nagađamo. Treba skinuti kapu Mariji. Pronašla je stvarno egzotično rešenje svoje neželjene trudnoće.

Mnogi moji drugovi mi prebacuju da nemam pravo tako kuditi hrišćanstvo jer, kao, nisam dovoljno upoznat sa njime. Kako se čovek upoznaje sa hrišćanstvom (Zdravo. Ja sam Zoran – Zdravo. Ja sam hrišćanstvo). Može da, pošto pročita knjige Starog i Novog Zaveta, sam stvori svoje mišljenje o tome, a može i da pored toga pročita još neke knjige i neka tuđa shvatanja hrišćanstva, pa da onda uz pomoć svega toga stvori svoje mišljenje. Ja sam pročitao dosta toga o toj temi, ali moje mišljenje svejedno nije pozitivno. Dovoljno je da se čovek upozna sa nekim istorijskim podacima pa da mu bude jasno kako stvari stoje. One osobe koje su pročitale Bibliju, čitajući je kao roman Daniele Still, normalno da je neće shvatiti onako kako treba, jer o tome neće uopšte razmišljati, niti se udubiti u neke veoma očite apsurde. Za njih će to ostati samo jedno zanimljivo štivo, o kojem ne znaju šta da kažu, pa se onda drže onog: većina je u pravu. Ako toliko ljudi na ovom svetu veruje u boga, on verovatno postoji takav kakvim ga sveštenstvo predstavlja. Znači, on (ili ona), iako je pročitao Bibliju, boga će zamišljati onako kako mu je rečeno, a ne onako kako je on sam pročitao.

Na jednom mestu u Bibliji piše: “Gospod mu reče: Ko je dao usta čovjeku? Ili ko ga može stvoriti nijema ili gluha ili okata ili slijepa? Zar ne ja, Gospod?“ (2 Moj. 4,11). Baš hvala bogu na ovoj informaciji. Sad znamo ko je kriv za patnje gomile ljudi na ovoj planeti kojima je život upropašćen nedostatkom jednog od čula. Dobrog li boga koji uskraćuje čoveku slušanje poja ptica u proleće. Predivnog li boga koji uskraćuje čoveku da vidi prolećno pupljenje prirode. Blaženog li boga koji uskraćuje čoveku mogućnost da rečima svojim iskaže ljubav svoju. Ali to sve ne smeta hrišćaninu da se i dalje moli tom bogu, ne znajući ni sam zašto.Mogli bismo ovako do sutra. Na svakom koraku u Bibliji i hrišćanstvu nailazimo na stvari o kojima vredi raspravljati. Završićemo sa jednom matematičkom formulom:

CRKVA

+

VLAST NAD LJUDIMA

=

DEKADENTNI DRUŠTVENI POREDAK


Pri pisanju ovog teksta (uz Bibliju) obilato sam se koristio delovima knjige P. Holbaha – Razgolićeno hrišćanstvo, tako da ću i da završim citatom iz iste: SI TIBI VERA VIDETUR, DEDE MANUS, ET SI FALSA EST, ACCINGERE CONTRA (ako se tebi čini da je istina pruži ruku, a ako je laž pripravi argumenta protivna).

Napominjem još da mesta na kojima sam citirao P. Holbaha nisam stavljao pod navodnike da se ne bi stvarala nepotrebna zabuna. Pod navodnicima se nalaze samo izvodi iz Biblije. (Koristio sam se Starim Zavetom u prevodu Đure Daničića (izd. 1987.) i Novim Zavetom u prevodu Dr. Emilijana Čarnića (1992.))

[1] Antropomorfizacija – pridavanje ljudskih osobina božanstvu.
[2] Geneza – Knjiga postanja. Prvih pet Mojsijevih knjiga.
[3]
Simon Kirenćanin – po Novom Zavetu, seljak kom su rimski vojnici naredili da ponese krst Isusu do Golgote
[4]
Aksiom – istina (činjenica) koju nije potrebno dokazivati. Samodokaziva činjenica.
[5]
Kontemplator – misaoni posmatrač koji se zadovoljava gledanjem bez učestvovanja.
[6]
Tertulijan – Kvint Septimije Florens Tertulijan (oko 160-220), hrišćanski religiozni mislilac iz Kartagine. Pripisuje mu se i teza CREDO QUA APSURDUM (verujem jer je apsurdno).

RELIGIJA JE PROBLEM, A NE REŠENJE!!!

Napisao: Zoran Hajtl
Objavljeno u KONTRAPUNKT # 3, DECEMBAR ’97.
Lektura, korekcije i tipkanje: Diogène Elagabalus



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]