Petak, April 29, 2011 - 04:25 PM NT -   1697 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Miškoviću privremeno odložena prodaja monopola

Uprkos tome što mu Komisija za zaštitu konkurencije nije odobrila sprovođenje koncentracije preuzimanjem “C marketa“ (odnosno spajanjem ovog trgovinskog lanca sa „Maxijem“, „Pekabetom“ i „Tempom“), kompanija „Delta M“ Miroslava Miškovića već četiri godine nemilice eksploatiše monopolski položaj na maloprodajnom tržištu Beograda.

Najvidljivije posledice drastične samovolje krupnog kapitala i nemoći države da spreči monopol u trgovini su visoke cene koje plaćaju potrošači, niža zarada primarnih proizvođača i dobavljača. Profit ostvaruje samo onaj koji ima monopol.

Za potrebe sudskog spora protiv rešenja Komisije, a suštinski za potrebe kampanje protiv ličnog i profesionalnog integriteta članova Komisije, Mišković je od 2006. godine naručio tri studije čiji je ekspertski zadatak bio da dokažu kako četiri navedena trgovinska lanca koja posluju u sklopu „Delte“ nemaju monopolsku poziciju u Beogradu. Jednu studiju potpisalo je nekoliko profesora Pravnog fakulteta (vidi sliku 1), a overena je štambiljem samog Pravnog fakulteta, što je čak i u našim uslovima retko viđena zloupotreba akademske institucije. Jedna potpisnica ove studije, Vesna Besarović, prošle godine je nagrađena članstvom u Savetu Komisije za zaštitu konkurencije, nakon što su iz ovog tela uklonjeni članovi koji su 2007. godine doneli rešenje koje nije odgovaralo Miškovićevim prohtevima. Ostale dve naručene studije uradili su ''Belox Advisory Services'', čiji je direktor i suvlasnik Miroljub Labus, i ''Conzit'' d.o.o. iz Beograda, suvlasništvo supruge Slobodana Milosavljevića.

Slika 1.

Iako spor pred Upravnim sudom između Miškovića i Komisije još uvek nije pravosnažno okončan, Miroslav Mišković, nakon što je godinama eksploatisao svoj monopolski položaj na najprofitabilnijem tržištu u Srbiji, nedavno je svoje maloprodajno carstvo prodao inostranoj kompaniji ''Delez''.

Međutim, da bi Ugovor o prodaji stupio na snagu potrebno je da Komisija za zaštitu konkurencije (u kojoj više nema onih koji su se 2007. godine suprotstavili Miškoviću) izda rešenje koje bi potvrdilo da Delez kupovinom 100 odsto kapitala ''Delta Maksi grupe'' ne narušava konkurenciju u Srbiji. Drugim rečima, Mišković će prodati svoj monopolistički položaj na tržištu kada Komisija za zaštitu konkurencije, u pripitomljenom sastavu, proceni ono za šta su pojedini njeni članovi još pre četiri godine založili svoj lični i akademski ugled – da trgovinski lanci koje kontroliše Mišković ne čine monopol. Možda ćemo prilikom obrazlaganja donetog rešenja napokon imati priliku da čujemo i vidimo misterioznu novu predsednicu Komisije za zaštitu konkurencije, Vesnu Janković, koja je na to mesto došla pošto je uklonjena nepodobna Dijana Marković-Bajalović.

Dijana Marković Bajalović

Predistorija

Dok čekamo predvidljivi ishod, prilika je da se podsetimo da je Mišković u posed „C marketa“ došao 2005. godine, primenom kartelskog sporazuma sklopljenog pod pokroviteljstvom članova Vlade i u organizaciji Danka Đunića (čuveni ''Memorandum o razumevanju''). Kontrolu nad ''C marketom'', Mišković i Milan Beko su tada stekli kupujući akcije malih akcionara novcem nepoznatog porekla, to jest sredstvima iz kredita Hypo banke za koji nikada nije utvrđeno po kom osnovu je odobren. Korisnik kredita bio je „Novafin“, jedna od Bekovih „školjka firmi“. U postupku pred specijalnim sudom za organizovani kriminal koji se vodi protiv tzv. „stečajne mafije“, advokati Slobodana Radulovića su od Beka pokušali da dobiju odgovor na osnovu čega mu je Hypo banka odobrila kredit u visini od 29 miliona evra, međutim Beko je odgovor izbegao. Firma kao što je „Novafin“ svakako nije imala kreditnu sposobnost višemilionskih razmera, jer je raspolagala samo simboličnim osnivačkim kapitalom, nije imala nikakve poslove, čak ni finansijske izveštaje, budući da je osnovana neposredno pre preuzimanja akcija ''C marketa'' i samo za tu namenu. Dakle, na koji je to novac, koju basnoslovnu imovinu, koje zakopano blago Hypo banka stavila šapu da bi Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću, notornim pljačkašima Srbije iz devedesetih godina, odobrila 29 miliona evra za kupovinu akcija „C marketa“? Koji krvavi depozit je poslužio kao zalog da „Novafin“ dobije 29 miliona najčistijih evra na svetu – iz kredita „ugledne finansijske institucije“?

I naravno, zbog čega tužilaštvo za organizovani kriminal ovo pitanje smatra irelevantnim?

Ili Tomo Zorić i njegove kolege možda misle da bi i sami mogli jednog dana da ušetaju u Hypo banku i dobiju kredit na lepe oči?

Kako su juče javili domaći mediji, Komisija za zaštitu konkurencije će u naredna tri meseca procenjivati da li kompanija ''Delez'' kupovinom 100 odsto udela ''Delta Maksi grupe'' otkupljuje od Miškovića monopol na domaćem tržištu. Iza te informacije postoji čitava predistorija na koju treba uvek podsećati, međutim ako sudite samo po medijskim izveštajima o ovoj temi, učiniće vam se da je Mišković tek na početku karijere i da mu je prvi poslovni potez prodaja ''Delta Maksija'', koji je verovatno nasledio od bogatog strica. Jedino su se Bekove „Večernje novosti“ pobunile, zbog toga što je Komisiji za zaštitu konkurencije potrebno toliko vremena da pusti Miškovića da radi šta hoće, a uz to još nesrećni ''Delez'' mora da joj uplati taksu od 4 miliona dinara. „Večernje novosti“ pritom još krive Komisiju za zaštitu konkurencije čak i za to što je ''Telekom Austrija'' na tenderu za kupovinu ''Telekoma Srbija'' ponudio nižu cenu od tražene. U čvrstoj nameri da uprkos privatizaciji ostanu ono što su oduvek bile, režimska agit-prop kupusara, „Novosti“ ni ovom prilikom nisu propustile da spomenu da rad Komisije ugrožava investiranje u Srbiju.

Milenko Srećković, Ivan Zlatić
Pokret za slobodu, 28. april 2011.



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]