Ponedeljak, April 25, 2011 - 11:34 PM NT -   1814 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Vodič za tajkune: Kako doći do građevinskog zemljišta za džabe

Krvopija

Oni koji su mislili da je privatizacija u Srbiji pri kraju i da više nema šta da se proda, u velikoj su zabludi. Ostala je još možda i najvrednija imovina, a to je zemljište, gradsko građevinsko i poljoprivredno.

Savet za borbu protiv korupcije ukazao kako je firma "Delreal" uz podršku gradskih vlasti i Poreske uprave dobila građevinsko zemljište od 16 hektara pored Autoputa za džabe

Upravo na oslobađanju države od građevinskog zemljišta rade tajkuni i to sve po zakonu koji je predložila vlada, a usvojila skupština te iste države. Naravno, da se preuzimanje vlasništva nad zemljištem obavlja po tržišnim ili barem približno objektivnim cenama ne bilo ni zanimljivo velikim domaćim biznismenima i investitorima, kako su ih nazivali predstavnici vlasti.

Zakon za besplatno sticanje vlasništva

Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije otkrio je na koji način biznismeni dolaze do vlasništva nad gradskim građevinskim zemljištem, kao i kako će oni koji su kupili preduzeća u privatizaciji samo da bi ih ugasili i preprodali zemljište, svoj naum ostvariti.

Glavni instrument je Zakon o prostornom planiranju koji je donesen 2009. godine, u međuvremenu malo izmenjen u pravcu bolje "zaštite" investitora, i koji predviđa konverziju prava korišćenja u vlasništvo nad zemljištem, u nekim slučajevima, bukvalno za džabe.

Verica Barać, predsednica Saveta istakla je da je konverzija u pravo svojine jedna od najočiglednijih sprega vlasti i krupnog kapitala, kojom se zakonom stvara sistemska korupcija. Prema njenim rečima, ovaj zakon je donet za dve grupe korisnika zemljišta.

"Prva grupa su oni koji su dobili gradsko građevinsko zemljište po propisima pre 2003. godine radi izgradnje konkretnih objekata. Zemljište se dobija za određenu namenu i za to se plaća naknada za komunalnu infrastrukturu. Prema tom zakonu, rok za privođenje zemljišta nameni je tri godine i ukoliko se ništa ne izgradi u tom periodu, ono se oduzima i daje drugom investitoru. Oni koji su izgradili objekte u roku nemaju problema i u skladu su sa zakonom. Druga grupa su oni koji su kupili preduzeća u privatizaciji samo zbog građevinskog zemljišta, a ne i zbog nastavka proizvodnje. Oni koji su nastavili posao, njima ni ne treba konverzija, jer sa vlasništvom objekata oni su i zakonski korisnici zemljišta", objašnjava Barać.

Poučan primer iz Novog Beograda

Članovi Saveta naveli su i primere za (zlo)upotrebu ovog zakona, gde su, gle čuda, u glavnoj ulozi firme Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga.

Tako su naveli da je firma "Delta M" 2001. godine dobila na korišćenje blizu 16 hektara u Bloku 53 u Novom Beogradu, odmah pored Autoputa. Međutim, do 2009. godine, mnogo posle zakonskog roka za privođenje zemljišta nameni, ništa ne tom placu nije izgrađeno.

U međuvremenu, firma "Delreal", čiji je vlasnik firma iz Amsterdama, postaje sukorisnik ovog zemljišta, da bi 2005. godine postala i jedini njegov korisnik. Nakon tri godine firmu "Delreal" kupuje firma sa Devičanskih ostrva za osam miliona evra.

Milić Milovanović, član Saveta za borbu protiv korupcije, priložio je rešenje gradskog Sekretarijata za imovinsko pravne poslove u kome se "Delreal" oslobađa nadoknade za konverziju.

"Vrednost konverzije ovog zemljišta koju je utvrdila Poreska uprava Novi Beograd, koja je po zakonu nadležna za određivanje tržišne cene, iznosila je 39.560 dinara po metru kvadratnom, odnosno za skoro 16 hektara bi to iznosilo nešto preko 58 miliona evra. Međutim, veštak "King Sturdž" je ovo zemljište procenio na osam miliona evra uz obrazloženje da ne postoji dovoljna tražnja za zemljištem, da su placevi u blizini prodavani za 20, 30 evra po kvadratu, pa su procenili da je njegova vrednost 50 evra po kvadratu. Za konverziju u vlasništvo plaća se vrednost zemljišta umanjena za troškove pribavljanja prava korišćenja, a u ovom slučaju predstavljeno je da je preprodaja "Delreal"-a zapravo trošak pribavljanja prava na korišćenje i čak da je taj trošak veći od procenjene vrednosti zemljišta, pa ispada da je još država dužna njima. Ovu procenu prihvatili su i poreska uprava i gradski Sekretarijat za imovinsko pravne poslove. Ovo je time faktički završena stvar", objasnio je Milovanović i dodao da je za procenu korišćena barem cena koju država plaća za eksproprijaciju zemlje, "Delreal" bi morao da plati 19 miliona evra.

Savet će uputiti i pismo centrali kompanije "King Sturdž" u kome će ih upozoriti šta sve radi njihova filijala u Beogradu.

Tako je uz pomoć državnih institucija, fantastičnog zakona i malo dobre volje, jedna (of šor) privatna firma prodala drugoj pravo korišćenja nad državnom zemljom, a budžet od toga nije video ni dinara. Osim toga, članovi saveta izrazili su snažnu sumnju da do prave transakcije nije ni došlo, jer su obe firme u vlasništvu Miroslava Miškovića.

Slična stvar, prema tvrdnjama Verice Barać, odigrala se i u Luci Beograd, gde su akcije preduzeća kupljene samo da bi se došlo do zemljišta, a onda se novac potrošen na kupovinu akcija preduzeća priznaje kao trošak pribavljanja prava korišćenja.

"Nakon što je donesen Zakon, ubrzo je doneta jedna neustavna uredba po kojoj se kao trošak pribavljanja prava korišćenja priznaje cena kapitala preduzeća. Kada je javnost na to skočila, u Ministarstvu su rekli, "u redu, ako vam smeta ta uredba, stavićemo je u zakon" i to su odmah uradili izmenama i dopunama zakona. Tako je besplatno dobijena ili zemlja ili preduzeće, a Srbija i Beograd su izgubili jednu međunarodnu luku", kaže ona.

Korupcija, strani ulagači i dvostruka šteta

Danilo Šuković, član Saveta ističe da se tako teraju strani investitori koji bez korupcije ne mogu da nađu plac za svoju investiciju, pa beže odavde.

"Zato Ikea ne dolazi 10 godina, jer placeve koji njoj trebaju, drže pojedinci koji, da bi ih prodali, teraju Ikeu u korupciju. Pošto u većini zemalja firme odgovaraju i za korupciju počinjenu u inostranstvu, oni su odustali", smatra Šuković.

Ne samo da se od naroda, odnosno poreskih obveznika otima imovina zarad interesa pojedinaca, nego će svu štetu od toga ponovo oni platiti i to prilikom restitucije. Naime, većina gradskog građevinskog zemljišta je nacionalizovana i ima zakonite vlasnike. Kada država proda to zemljište neće moći da ga vrati u naturi, već će morati da ga plati.

"Sada se to zemljište prodaje ispod cene ali kada se bude vraćalo, moraće po tržišnoj ceni. A to će platiti poreski obveznici, kao što sada plaćaju dugove Dafine i Jezde. Još očigledniji je primer Robnih kuća Beograd. Poslovni prostor RK Beograd je prodavan po 100 do 200 evra po kvadratnom metru. Kada se naslednici Mitića pojave, moraće da im plate po 5.000 evra po kvadratu, koliko vredi poslovni prostor u Knez Mihailovoj", zaključila je Barać i dodala da tajkuni i vlast zato i ne donose zakon o restituciji dok se ne rasproda budzašto gradsko građevinsko zemljište.

Autor Miloš Obradović
Izvor Balkanmagazin, 14. april 2011, via pokret.net



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]