Utorak, April 19, 2011 - 02:48 PM NT -   1567 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Miko-sanacija zemljišta u Japanu nakon radioaktivne katastrofe

Piše: Pol Stamets

Mnogo ljudi mi je pisalo i pitalo manje-više isto pitanje: “šta biste učinili da pomognete sanaciji zemljišta u japanu oko oštećenih nuklearnih reaktora?”

Veličina i priroda ove katastrofe bez presedana izazvane kombinacijom prirodnih i ljudskih faktora će zahtijevati masivan i potpuno nov pristup upravljanju i sanaciji. A uz to dolazi nikad ranije viđena prilika za saradnju, istraživanje i učenje.

Nuklearna katastrofa učiniće život ljudi u blizini reaktora nemogućim. Zemljotres i cunami stvorili su ogromne količine otpada u blizini nuklearnih reaktora. Kako je veći dio ovog otpada drvo, a mnoge gljive korisne u mikosanaciji su razgrađivači drveta i čine temelj šumskih ekosistema, imam sledeće prijedloge:

1) Evakuisati područje oko reaktora.

2) Uspostaviti sanacioni tim na visokom nivou, uključujući šumarske inženjere, mikologe, nuklearne eksperte, vladine dužnosnike i građane.

3) Uspostaviti ograđenu radioaktivnu zonu sanacije.

4) Usitniti drvni otpad od uništenih zgrada i drveća i raširiti ga u područjima visokog nivoa radioaktivnog zagađenja.

5) Malčirati zemljište usitnjenim drvnim otpadom na minimalnu dubinu od 30-60 cm.

6) Saditi autohtono listopadno i crnogorično drveće zajedno sa hiper-akumulacionim mikoriznim gljivama, naročito gomphidius glutinosus, craterellus tubaeformis i laccaria amethystina (sve autohtone za borovu šumu). Za gomphidius glutinosus je utvrđeno da preko micelijuma apsorbuje i koncentriše radioaktivni cezijum 137 više od 10 000 puta od nivoa u okolini. Mnoge druge mikorizne gljive su takođe hiper-akumulirajuće.

7) Sačekati dok gljive ne izrastu i onda ih brati pod hazmat protokolima o radioaktivnim materijalima.

8) Kontinuirano uklanjati gljive, koje su sada koncentrisale radioaktivnost, naročitoto cezijum 137, i spaljivati u spalionici. Spaljivanjem gljiva dobija se radioaktivni pepeo. Ovaj pepeo se može biti dalje procesiran i koncentrisani rezultati pohranjeni u staklene posude ili uskladišteni u skladu sa tehnikama skladištenja u slučajevima vanrednog stanja.

Testiranjem drugih gljiva na njihovu sposobnost da selektivno hiper-akumuliraju radioaktivnost, možemo naučiti mnogo a i pomoći sanaciju ekosistema. Ne samo da će neke vrste gljiva hiper-akumulirati radioaktivna jedinjenja, nego je istraživanje pokazalo da su neke mikorizne gljive sposobne vezati i izdvojiti radioaktivne čestice tako da one ostaju imobilisane duži vremenski period. Iznenađuje kako smo naučili iz čornobilske katastrofe da je porast mnogih vrsta gljiva koje proizvode melanin stimulisan zračenjem.

Znanja stečena kroz ovaj proces ne samo da će doprinijeti područjima pogođenim trenutnom krizom, nego će takođe pomoći u pripravnosti budućih sanacionih projekata.

Koliko dugo bi ovaj projekat sanacije trajao? Ja nemam jasnu ideju, ali pretpostavljam da to može zahtijevati nekoliko decenija. Međutim, projekat bi mogao pretvoren u nacionalni park - i eventualno koristiti budućim generacijama, sa brojnim ekološkim i kulturnim prednostima.

Ne znam za bilo koje drugo praktično rješenje. Ali znam da imamo jedinstvenu priliku da zajednički radimo u pravcu rješenja koja imaju smisla.

Za reference pogledajte odabrani popis u nastavku, i konsultujte moju najnoviju knjigu, Mycelium Running: How Mushrooms Can Help Save the World (Ten Speed Press, Berkeley ili www.fungi.com). Koristeći pretragu naučne literature takođe ćete otkriti još neke značajne reference.

Pol Stamets

Odabrana bibliografija o interakcijama gljiva sa radijacijom

Berreck, M. and K.  Haselwandter,  2003. “Radiocesium Contamination of Wild-Growing Medicinal Mushrooms in Ukraine” International Journal of Medicinal Mushrooms 5:61-86.

Biello, D., 2007. “Do Fungi Eat Radiation?” Science News, May 23.

Epik, O., and G. Yaprak. 2003. “The mushrooms as bioindicators of radiocesium in forest ecosystem.” Proceedings of the Fifth General Conference of the Balkan Physical Union, Vrnjaãka Banja, Serbia and Montenegro, August 25-29.

Fomina. M., J. M. Charnock, S. Hillier, R. Alvarez, F. Livens, and G. M. Gadd, 2008. “Role of fungi in the biogeochemical fate of depleted uranium”. Current Biology, Volume 18, Issue 9, R375-R377, Elsevier Ltd. (http://www.cell.com/current-biology/retrieve/pii/S0960982208003096)

Ekaterina D, R. Bryan, X. Huang, T. Moadel, A. D. Schweitzer, P.Aisen, J. D. Nosanchuk, A. Casadevall, 2007. “Ionizing Radiation Changes the Electronic Properties of Melanin and Enhances the Growth of Melanized Fungi”. PLoS One. 
(http://www.plosone.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pone.0000457)

Gadd, G.M., ed., 2001. Fungi in Bioremediation. Cambridge University Press, Cambridge.

Gadd, G.M., ed., 2006. Fungi in Biogeochemical Cycles. Cambridge University Press, Cambridge.

Singh, H., 2006. Mycoremediation. John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey.

Stamets, Paul, 2005. Mycelium Running: How Mushrooms Can Help Save the World, Ten Speed Press, Berkeley, California.

Stijve, T. & M. Poretti, 1990. “Radioactivity in Mushrooms” Issue 28, vol 8, no. 3, pp. 5-9. Mushroom, The Journal, Moscow, Idaho.

preuzeto sa: hopedance

autor: pol stamets

prevod: kadbudugorjeligradovi

(knjigu mycelium runing možete skinuti ovde).

Izvor: kadbudugorjeligradovi



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]