Ponedeljak, Februar 28, 2011 - 01:14 AM NT -   1565 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Otvorena klasna borba u Viskonsinu

IWW

Piše: Džon Rejman (John Reimann), IWW

Iako je u Sjedinjenim Državama manje od 10% radne snage u privatnom sektoru sindkalno organizovano, ti sindikati još uvek predstavljaju potencijalnu ogromnu snagu u američkom društvu, sposobnu da mobiliše milione radnika i mladih. Upravo to se pokazuje u Viskonsinu, gde je klasna borba izašla na videlo.

Jednostrani klasni rat

Tokom poslednjih nekoliko decenija, bio je to gotovo potpuno jednostrani klasni rat. Poslodavci i njihovi politički predstavnici (podjednako republikanci i demokrate) sprovodili su politiku "usmrtiti putem hiljada rezova". Na radnom mestu, radnici i radnice su se suočili/e sa kresanjem beneficija, penzija i plata kao i sa bržim tempom rada (što se često maskira kao "multitasking"). U obrazovanju, učenici srednjih škola su se suočili sa povećanjem broja đaka u odeljenjima i ukidanjem mnogih vannastavnih aktivnosti dok su nastavnici/e iskusili/e smanjenje plata i veće opterećenje na poslu. Radnici i radnice u javnom sektoru su se suočili sa otpuštanjima i kresanjem beneficija i plata dok je javnost iskusila redukcije javnih službi.

Ovaj talas se stalno valjao, bez vidljivog odgovora radničke klase. Ono što se krije iza tog talasa je ogromna redistribucija bogatstva u Sjedinjenim Državama, koje sada imaju čast da budu industrijalizovana nacija sa najvećom ekonomskom nejednakošću na svetu.

Viskonsin

Stotine hiljada ljudi na ulicama

Sada imamo masovni odgovor u Viskonsinu, sa stotinama hiljada radnika/ca i mladih koji su mobilisani za borbu protiv drakonskog, antisindikalnog zakona kojeg je predložio novoizabrani republikanski guverner. Po tom zakonu, radnici/e iz javnog sektora bi bili/e primorani/e da izdvoje 5,8% od svoje plate za svoje penzije i 12,6% za zdravstvenu zaštitu. Jedan nastavnik je procenio da bi to značilo da bi mesečna plata bila manja za 1,200 dolara. I ne samo to, ovaj zakon bi suštinski ukinuo pravo na kolektivno pregovaranje svim radnicima iz javnog sektora izuzev vatrogascima i policajcima.

Nažalost, zvanični predstavnici sindikata su prihvatili smanjenje plata; oni su povukli crtu kod ukidanja prava na kolektivno pregovaranje pošto bi taj korak značio, u stvari, zamalo pa ukidanje samih sindikata u javnom sektoru. Za demokrate, ovo je takođe velika pretnja pošto oni dobijaju milionske donacije od tih sindikata. Stoga su, onda, ti sindikalni lideri mobilisali ljude za masovne proteste - na kojima učestvuje do 100.000 ljudi - protiv zakona.

Sem radnika iz javnog sektra, više hiljada radnika iz privatnog sektora - uglavnom sindikalno organizovani radnici/e uključujući građevinare i druge - izašli su da protestuju protiv zakona. Hiljade studenata, uključujući i srednoškolce, takođe učestvuju.

Viskonsin

Evo izveštaja sa protesta od prošlog vikenda: "Do sredine popodneva preko 100.000 ljudi je potpuno opkolilo Kapitol skver... Četri sata su oni marširali i marširali oko trga uzvikujući "Kill the Bill" i "Hey, hey, ho, ho, Skot Voker (Scott Walker, guverner) has got to go." Sindikat zaposlenih u javnom sektoru AFSCME organizovao je miting na stepeništu Kapitola u 4 popodne, i desetine hiljada ljudi su ostale tamo do kraja, nekih sat ipo kasnije, čak iako je temperatura pala ispod nule i vetar počeo da duva... Bilo je bezbroj referenci na nedavne proteste u Egiptu, nekoliko ih je napomenulo da je u Kairu zbačen diktator dok drugi još uvek jaše Viskonsin. (The http://Internationalist.org)

Ekstremna desnica je bila zapanjena. Pokret Čajanka je pokušao da mobiliše kontrademonstracije, ali bili su sasvim sićušni u odnosu na prosindikalne demonstrante. Glasnogovornik ekstremne desnice Glen Bek (Glenn Beck) je u svojoj emisiji navodio razloge zbog kojih mi u Sjedinjenim Državama nismo antikapitalisti.

Demokrate

Sve do sada, primena zakona je bila odložena zato što su demokratski državni senatori napustili zakonodavno telo. Premda nemaju dovoljno glasova za obore zakon, njihovo prisustvo je neophodno za "kvorum" - to jest, za dovoljan broj prisutnih državnih senatora koji je neophodan za sprovođenje glasanja. Te demokrate su popustile pod pritiskom i ekstremno su zabrinute da će u slučaju da sindikati iz javnog sektora budu bezmalo ubijeni, to značiti oštar rez u njihovim političkim donacijama.

Iako ovaj masovni pokret pokazuje gotovo neograničeni potencijal za pokretanje otvorene klasne borbe u Sjedinjenim Državama, on takođe demonstrira postojeće slabosti. S jedne strane, sindikalno rukovodstvo je otvoreno reklo da prihvata smanjenje plata. (Njima, liderima, neće biti smanjene plate.) Takođe, puno toga je napravljeno na osnovu činjenice da većina radnika iz privatnog sektora plaća isti iznos za svoje beneficije - ako ih uopšte imaju. Voker i republikanci su igrali na tu kartu, i ponavljali zašto bi tim radnicima iz javnog sektora bilo toliko bolje od onih u privatnom? S obzirom na sadašnje okolnosti u Sjedinjenim Državama, vrlo je verovatno da će se naći neki radnici u državi koji će imati sluha za ovu ideju.

Viskonsin

Alternative

Alternativa postoji.

Sindikalni rukovodstvo bi trebalo da odbije diktate demokratskih političara i da se svim sredstvima otvoreno suptrotstavi bilo kakvom smanjenju plata. Istovremeno, oni bi trebalo da objasne da će u slučaju da radnici iz javnog sektora prihvate smanjenje plata, to samo voditi daljem smanjivanju plata u privatnom sektoru, posebno u slučaju radnika koji nisu sindikalno organizovani. To je ona nečuvena "trka do dna". Umesto toga, ova masovna mobilizacija bi trebalo da se širom države pretvori u organizacionu kampanju - među sekretari(ca)ma, podavcima/čicama, radnicima i radnicama u kafićima, fabričkim radnicima/ama itd. Trebalo bi zahtevati da poslodavci isplate pune zdravstvene beneficije svim zaposlenima i njihovim porodicama kao i da u potpunosti plate za pristojne penzije (uključujući zdravstvene beneficije) za sve penzionisane.

Niko ne može da očekuje da će radnici i radnice u Viskonsinu u izolaciji uspeti da ostvare takve akontacije. Ipak, pokret poput ovog bi brzo mogao da se proširi kroz Sjedinjene Države.

Gde su pare

Naravno, odjeknuće lelek kako to ne mogu da priušte. Da bi odgovorio na to, radnički pokret može da ukaže na činjenicu da preko 2 triliona dolara u gotovom novcu i druga likvidna sredstva na kojima trenutno sedi Korporativna Amerika. (izvor: Wall St. Journal, 2/19/11) Oni mogu da ukažu na činjenicu da jedan procenat američkih domaćinstava koja su na vrhu poseduje 37,1% od ukupne privatne imovine nacije, što je oko 20 triliona dolara. Vrhovnih 10% poseduje 70%, ili oko 38 triliona dolara. (izvor: Citizens for Tax Justice)

Viskonsin

Nije verovatno da će sindikalni činovnici napraviti ovaj raskid sa svojim demokratskim gospodarima, čak i u usijanoj situaciji. Međutim, postoje male snage unutar ovog masovnog pokreta (i to jeste masovni pokret) koje bi mogle da započnu implementiranje takve kampanje. Studenti/kinje i drugi koji su novi u borbi bi posebno bili otvoreni za takav pristup. Ne bi trebalo mnogo da se mobiliše svega nekolko stotina ljudi da pokrenu ovu kampanju među radnicima u privatnom sektoru. Oni bi mogli da krenu od onih koji su najpristupačniji poput službenika i prodavaca/čica i radnika/ica kafića i restorana. Timovi od deset ili dvadeset aktivista bi mogli da izađu na ulice sa letkom koji objašnjava ovu kampanju i da razgovaraju sa radnicima. (Napomena: naravno, menadžment bi pokušao da iz izbaci, ali dok oni uspeju to da urade "šteta" će već biti naneta.) Simultano, oni bi mogli da objasne šta rade unutar šireg pokreta i da pozovu pokret u celini da prihvati ovaj pristup.

Već sada, vode se neke rasprave unutar pokreta za pokretanje generalnog štrajka u državi. Međutim, da bi taj poziv stvarno bio efikasan, on mora da uključi većinu radništva koje nije sindikalno organizovano. Uz pomoć gore navedenog pristupa to se može ostvariti.

Viskonsin

Iz odbrane u napad

Radnici u Sjedinjenim Državama su se tokom poslednjih par decenija suočili sa ogromnom redistribucijom bogatstva na gore. S tim u vidu, kampanja bi mogla da započne sa vraćanjem unatrag tog procesa i redistribuiranjem bogatstva nadole. Na taj način, mogao bi se napraviti prvi korak ka okretanju ove odbrambene borbe u napad.

Izvor: IWW.org
Za KONTRAPUNKT preveo: Sabo Tabi



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]