Subota, Februar 26, 2011 - 01:34 AM NT -   1905 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Čas istorije

Dom omladine Vašingotna

Dana 25. 02. 2011, zvanično je otvoreno rekonstruisano zdanje Doma omladine (DO). (1) Radovi su trajali skoro pet godina. Plod je isto staro zdanje u limenoj oblandi. Vlada SAD je bila glavni, iako ne i jedini sponzor cele operacije. Lokalni partneri su Gradska uprava i Agencija za investicije. Njihovo zalaganje je ovekovečeno i na tri nove spomen ploče, istaknute pored službenog ulaza, onog iz Makedonske ulice. Stara spomen ploča, na kojoj je pisalo da je Dom omladine otvoren 1964. godine, na inicijativu tadašnjih vlasti i uz podršku Josipa Broza Tita, potpuno je izbrušena, odnosno izbrisana. Sama ploča još nije uklonjena.

Pored toga, značajno je izmenjen i profil Doma omladine, kao nekada omiljenog „javnog prostora“, ali i bastiona „alternative“, vernog duhu „eksperimenta“, kako je to pisalo u jednom starijem materijalu DO. (2) Pored Američke čitaonice, koja sada, s mnogo ambicioznijim programom, deluje kao „Američki kutak“ (3), DO je postao i sedište „Evropskog informacionog centra“, koji će, prema najavama, predano raditi na promociji novih „evropskih vrednosti“. (4) Do sada smo već videli na šta se to svodi: na standardizaciju, formalizaciju i debilizaciju svih ljudskih aktivnosti i oblika ponašanja, koji im se nađu u dometu. S tim programom se zapravo počelo još početkom 2000-ih, ali taj stepen indoktrinacije, makar na tom mestu, nismo imali nikad, čak ni u Titovo vreme.

Čas istorije

Najzad, to opsesivno brisanje svakog traga komunističke epohe postalo je tako anahrono. Talas antikomunističkog meningitisa odavno je protutnjao Evropom. Stalna plima turista, nostalgičara, istraživača, uz najrazličitije unutrašnje razloge, u mnogim sredinama je  zaustavila i čak preokrenula taj trend. U ostacima i znamenjima komunističkog perioda – onim monumentalnim, svečanim ili svakodnevnim – prepoznat je čak i neki komercijalni potencijal. Ipak, mnogo češće, razlog tome su nove frustracije i poniženja. Ponegde je povratak te ikonografije toliko izražen da je to postalo zamorno. Vizuelno i retoričko zasićenje nije praćeno artikulacijom neke bitno drugačije ljudske perspektive, čak ni u naznakama.

U isto vreme, tragovi američkog zvaničnog prisustva, bilo gde na ovoj planeti, ne fasciniraju nikog. U retke izuzetke od tog pravila, makar u evropskim razmerama, spada i entuzijazam direktora Doma omladine, Milana Lučića, koji je, iako to niko od sponzora nije tražio, veliku salu na prvom spratu nazvao „Sala Amerikana“. (Kako bi se tek zvala da se sve ovo dešava 1941?) Ali, to nas ovde zanima samo kao ilustracija određenog stanja svesti. Nemamo nikakav poslovni predlog, samo primećujemo kako lokalni menadžerski kadar i u ovoj stvari beznadežno kaska za duhom vremena.

Važnije je nešto drugo. Tako se briše i osnov za refleksiju, za lekcije koje bismo još mogli izvući. To važi za sve sredine i njihove istorije. Neka znamenja se tako čuvaju kao opomena, neka kao inspiracija, a zatim i iz svih ostalih razloga. Istorija SFRJ je prepuna kontradikcija i izneverenih očekivanja, ali donosi makar jednu važnu lekciju o formuli za dobar život među različitim ljudima i narodima, posebno na Balkanu: ili zajednica ili klanica. SFRJ nije bila nikakva zajednica, već država. Vrlo nezgodan okvir, kako god da ga postavite. Ali, negde u vazduhu, među ljudima, u njihovim mislima i srcima, lebdeo je taj duh zajedništva i bratstva, u koji se zaista verovalo. Nije baš sve bilo grabež, izrabljivanje i konkurencija. To je bila neka šansa.

To važi i danas. Zato je besmisleno vraćati se na okvir kao što je bila SFRJ. On bi danas morao biti ne samo drugačiji, već i mnogo širi. Taj duh bi trebalo da vlada svuda.

O tome koji duh i vrednosti afirmišu novi uzurpatori možemo se obavestiti na svakom koraku. Ekonomska ucena je totalna i predstavlja se kao jedini mogući odnos između ljudi. Upravo ta ekonomska paradigma, uzdignuta na nivo kosmičkog načela, rasturila je i bivšu SFRJ, kao što i danas nastavlja da razara svaki okvir – ne samo državni, već ljudski – koji joj i najmanje ne odgovara. Posle svega, zadesila nas je sigurno najbahatija gradska vlast u istoriji Beograda, uz korupciju i grabež koji su u ovih desetak godina poprimili takve razmere da će se o njima jednog dana pričati kao o osmom svetskom čudu – ili kao o inflaciji iz 1990-ih. Ambijent u kojem sve to trpimo, ali u kojem još uvek uspevamo da nađemo neke razloge za život, menja se rapidno i brutalno. Pukotine kroz koje je pogled još mogao da se pruža u daljinu, ka nekoj drugoj perspektivi, zatvaraju se doslovno preko noći, novim šoping molovima, bankama, rentijerskim blokovima i bilbordima. Lične i generacijske mape, po kojima smo se kretali ovim gradom, brišu se bez pitanja. U ime čega? Za koje dobro?

Ovaj limeni bunker, koji nam u nasleđe ostavljaju vlada SAD, gradska vlast na čelu s Draganom Đilasom i Agencija za investicije, zaista je dobra ilustracija tog nasilja. Dom omladine, čak i u svom musavom modernističkom izdanju i pod upravom Milana Lučića, kada je već uveliko bio uzurpiran od strane privatnih interesa, ipak je uspevao da zadrži auru javnog prostora i omiljenog sastajališta ljudi. Ovaj bunker je pripremljen za neka druga stvorenja.

Dom omladine Vašingotna

Međutim, pitanje je da li ovakva mesta uopšte treba da postoje. Nimalo ne žalimo za „starim“ Domom omladine, zagledani u ovaj novi. Zabava – „kultura“, zvanična ili „alternativna“, svejedno – koju nam je Dom omladine nekada nudio i koju će nastaviti da isporučuje, ionako podstiče samo pasivnost i otuđenje. Čak se ona alternativna kulturna produkcija pokazala podmuklijom, upravo zato što se preporučuje kao „alternativa“, iako je sve što nudi samo drugi program, u formi koja ostaje ista: ljudi dolaze i nemo ili malo živahnije blenu u ono što radi neko drugi ili što je neko drugi pripremio za njih. Sveden na formu unapred pripremljene prezentacije, na nešto statično i jednosmerno, čak i najsubverzivniji sadržaj postaje predmet pukog razgledanja ili večernje zabave. To je isti stari odnos, između aktivnog liferanta i pasivne mušterije, na kojem ne počiva samo kapitalistička pizdarija već celo zdanje dominacije – koje levica ili „alternativa“ samo pokušava da ispuni drugim večernjim sadržajem. Svemu tome je odavno trebalo da dođe kraj.

Zato mislimo da su nam pre potrebni susreti, nego mesta – uzajamna zabava i edukacija, zajednički eksperimenti, druženje, razgovori, debate – sve između nas samih, bez posredovanja i nadzora programskih menadžera i institucija, „alternativnih“ ili nekih drugih. Možda neko već i na osnovu ovoga može da nasluti kakve bi posledice mogla imati takva orijentacija.

Ta obnova ljudskog elementa – nas samih, naših odnosa, a ne institucija –  jedina je rekonstrukcija koju možemo da podržimo. To je predlog koji dajemo na razmatranje.

Ana Vilenica Saša Stojanović  Aleksa Golijanin

Beograd, 25. 02. 2011.



1. Blic, 23 .02. 2011„Dom omladine od petka otvoren za publiku“, http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/237416/Dom-omladine-od-petka-otvoren-za-publiku
2. Belgrade Youth Center, http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=202291  Informacija je pripremljena na engleskom, a DO se još uvek predstavlja kao „alternativni“ prostor.
3. Dom omladine Beograda: http://www.domomladine.org/ ; Američki kutak: http://www.domomladine.org/sr_RS/Americki-kutak.html
4. Tanjug, 11. 01. 2011, razgovor sa direktorom Lučićem:  „Cilj Centra je promovisanje evropskih vrednosti i integracija, a ljudi će moći da se raspitaju šta znači pristupiti EU, naročito za našu ekonomiju, društvo, mlade, obrazovanje“, itd. http://www.hranazasve.com/kultura/vesti.php?nav_category=1087%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=30&nav_id=489309



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]