Sreda, Februar 16, 2011 - 01:06 AM NT -   1773 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Hidžab, marama kao politika

hidžab

Prošle sedmice, u beogradskom dnevnom listu Danas, objavljen je tekst Aide Ćorović fokusiran pretežno na ulogu žena i odnos prema njima u osetljivim političko-verskim prilikama u Sandžaku. Direktorica nevladine organizacije Urban-In iz Novog Pazara posebno se osvrnula na ulogu muftije Muamera Zukorlića u stvaranju ovih (ne)prilika u regionu. Njen tekst izazvao je lavinu mržnje u Sandžaku, čiji se deo prelio čak i na stranice Danasa. Tako smo, umesto u političkom dijalogu neistomišljenika, nažalost, i dalje u prilici samo da učestvujemo u odbrani elementarnog prava na mišljenje. U ime solidarnosti, e-novine su prenele "sporni" tekst Aide Ćorović, a Kontrapunkt im se u tome pridružuje.

Piše: AIDA ĆOROVIĆ

Kakve su perspektive Sandžaka ako sve ratobornija i glasnija IZ u Srbiji i njen čelni čovek, muftija Muamer Zukorlić, preuzmu i političko kormilo u ovom regionu, možda najbolje ilustruju dva naizgled spontana, ali svakako koordinisana događaja. Naime, na tribini koju su, nedavno, upriličile studentkinje Fakulteta za islamske studije, a koja je bila posvećena odevanju muslimanki, kolektivno i „sasvim spontano“, pokrilo se sedam devojaka i jedna žena.

Pre par dana izveden je još jedan takav „performans“ - ovoga puta pokrilo se 14 mladih žena. Sami po sebi, da se ne dešavaju u ovakvom političkom trenutku i da nisu nova papazjanija „skuvana“ u kuhinji velikog majstora manipulacije masama, spin-doktora muftije Zukorlića, ovi događaji ne bi bili osobito vredni pažnje, pogotovu ne medijske. Zašto baš hidžab i zašto baš u ovom trenutku - tema je koja izaziva pozornost i traži izvesna pojašnjenja.

Nošenje hidžaba ili marame kojom muslimanke pokrivaju kosu, poslednjih godina izaziva sve veću pažnju i predmet je brojnih polemika. Hidžab postaje paradigma i simbol koji je, nevoljno, dobio ambivalentno značenje koje zavisi od poimanja islama danas. Za sledbenike i poštovaoce islama hidžab je pobeda verskog nad sekularnim, a za one koji se bave ljudskim pravima - ostvarenje ljudskog prava da se dostojanstveno i javno nosi versko obeležje. Za one čiji je stav da u sekularnim državama nema mesta verskim simbolima, pa ni kada je odeća u pitanju, ali i za one koji nedovoljno poznaju islam, hidžab je postao paradigma za pretnju i opasnost.

Meni najzanimljivije reakcije dolaze od doslednih feministkinja i onih koji se bore za prava žena, gde mogu i sebe da svrstam. Te se reakcije i pomešana osećanja kreću od podrške i pomoći ženama koje su odlučile da nose maramu, do određenog stepena rezigniranosti prihvatanjem ovog čina kao nečega što, donekle, ograničava teško stečene ženske slobode. Mada smatram da nošenje hidžaba nosi taj ograničavajući momenat, bezrezervno sam dala podršku onim ženama iz svog okruženja koje su početkom devedesetih, ali i kasnije, odlučile da ga nose. Ono što smatram ključnim momentom da se ovakva odluka poštuje i da ne nailazi na neodobravanje sredine jeste duboko promišljen proces introspekcije i iskreno prihvatanje islama u svim njegovim pojavnostima. Ono što, međutim, izaziva veliki otpor sredine i određenu porugu, jeste površan i, rekla bih, pomodan pristup u nošenju hidžaba iza koga ne stoji ništa drugo do degradirajući stav da žena samu sebe doživljava kao trgovinsku robu sa sertifikatom ponuđenu na bračnom tržištu. Nažalost, nije retkost da u gradu u kom se, manje-više, svi poznajemo, devojke koje imaju ozbiljnu narkomansku prošlost, a neretko im je to i sadašnjost, pribegavaju pokrivanju i na taj način „peru“ svoje biografije i socijalni život. Nije retka pojava da i roditelji, pogotovu majke, vrše jak pritisak na svoje kćeri, te se one opredeljuju za hidžab. Neretko se radi o uticaju na devojčice od desetak godina, pa smatram da se ovakva vrsta prisile, perfidno upakovana u tradicionalne vrednosti, kosi sa do sada postignutim stepenom ostvarenja dečjih prava, te da samo odrasla i zrela osoba može doneti valjanu i autentičnu odluku da usvoji neku od religijskih formi ponašanja. Ovakvo ponašanje roditelja, nažalost, govori da islam i njegove postulate ne poznaju na pravi način i da su, donekle, saučesnici u njegovom pogrešnom tumačenju i primeni.

Muškarci sa obe strane fronta: Sukob policije i Zukorlićevih pristalica u Novom Pazaru
Photo: Stock

Ono što je posebno zanimljivo i, možda, ključno za ovu priču jeste činjenica da devojke koje su se odlučile za hidžab, to rade zbog osećaja pripadnosti ili da bi se priključile nekoj vrsti opšteprihvaćenog trenda. Naime, u osetljivim godinama, kada mladi ljudi i inače tragaju za svojim identitetom, devojke pokušavaju da se identifikuju sa grupom koja će ih vrednovati na njima blizak način. U društvu poput našega, izrazito tradicionalnom i tranzicionom, sa nerešenim ili pogrešno rešenim identitetima, u društvu iz koga neprestano dolaze oprečne i nedosledne poruke i koje je vrednosno u potpunosti devastirano, veliki broj mladih se okreće religiji tražeći čvrsto uporište oko koga će da formira svoje stavove. Verske institucije, takođe, prolaze kroz procese tranzicije i promena, ali u ovom trenutku, nažalost, šalju više pogrešnih nego kvalitetnih poruka i daju više pogrešnih nego kvalitetnih rešenja. S druge strane, određena vrsta atavističkog i udvoričkog odnosa prema religijama, ali i izrazit nedostatak kritičkog odnosa prema svemu što nas okružuje, doprineli su da se sve što dolazi sa strane verskih zajednica potpuno nekritički prihvata i praktikuje. Takvo okruženje idealno je za manipulaciju i proturanje i širenje stavova koji neretko mogu biti i veoma opasni, ali ih crkve i druge verske zajednice upravo zato i koriste ili, tačnije, zloupotrebljavaju.


zukorlić
Moć kao ultimativni afrodizijak: muftija Muamer Zukorlić

Ovde se vraćamo na početak priče i dolazimo do onoga što jeste ključni problem, tj. zašto u ovom trenutku, u Sandžaku, ovo nije samo rasprava o hidžabu već je politička tema par excellence. Suština je u tome da muftija Zukorlić očajnički traži saveznike za svoju politiku i da ne bira načine i sredstva da to uradi, kao ni one koje će da zloupotrebi. Bez obzira na to što je javnosti jedan ovakav događaj serviran kao spontan i kao izvorno pokrenut od samih žena, ovo je, očigledno, vrlo pripreman i kontrolisan proces. Čitava ikonografija, uloge, izgovoreni tekstovi, čak i upadljivo fizičko odsustvo muftije Zukorlića na tim tribinama, govore o njegovoj sveprisutnosti i potpunoj kontroli svega što se dešava u Islamskoj zajednici i oko nje, kao i u političkom miljeu koje je počeo da stvara. Iz svega, znači, treba da proistekne poruka kako u Sandžaku vlada neupitna i opšteprihvaćena atmosfera vrednosnog sistema čija je suština islam. Dakle, nema dvojbe da je u takvom okruženju muftija Zukorlić jedini i najbolji politički izbor. Poslednjih godina bilo je očekivano i prirodno da učenice medrese ili studentkinje Fakulteta za islamske studije nose hidžab, oko toga se nisu pravili nikakvi posebni događaji koji privlače pozornost javnosti, ali u trenutku kada je Zukorliću neophodna podrška za političko delovanje i stavljanje svih institucija pod njegovu kontrolu, „igrokaz“ koji je izveden na ove dve tribine i te kako ima značenje i poruku. Kao neki svevideći Orvelov Veliki brat, Zukorlić nam jasno poručuje kakvo je ponašanje prihvatljivo, a kakvo nije, on jasno iscrtava model današnje žene koji on prihvata i koji neće biti anatemisan od strane njih, odabranih.

S druge strane, veoma indikativno, u Glasu islama u par navrata se eksplicitno ocrnjuju žene iz NVO sektora u ovom regionu, širi se govor mržnje, a mi se prikazujemo kao monstrumi koji se „udaljavaju od svoje iskonske obaveze podizanja porodice“. Oni koji vrište do neba da su im ugrožena ljudska prava, obilato i bezobzirno krše tuđa prva na najprimitivniji način, uvredama koje ne priliče ni najnižem sokačarskom nivou.

Polako, ali sigurno, Zukorlić dodaje ciglu po ciglu svojoj maloj džamahiriji u kojoj će biti neprikosnoveni vođa i vlasnik svega što u tom vilajetu diše i hoda. Jer, samo u takvom okruženju njegov opstanak je moguć, a vlast za kojom tako otvoreno čezne ostvariva. U suprotnom, u društvu koje gaji misleće ljude, „neposlušne“ žene i kritički nastrojenu mladež, ni Zukorliću, ali ni bilo kom drugom autoritarnom, samovoljnom i samodovoljnom lideru neće biti mesta.

* Autorka je direktorica NVO URBAN-IN iz Novog Pazara

Izvor: e-novine



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]