Cetvrtak, Februar 03, 2011 - 03:12 AM NT -   1696 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Twitter revolucija mora umreti

Piše: ULISES A. MEJIAS

Da li ste ikada čuli za Leica revoluciju? Ne?

To je verovatno zato što ljudi koji ne znaju ništa o “brendiranju” insistiraju da je zovu Meksičkom revolucijom. antitwitterProcenjuje se da je dva miliona ljudi nastradalo tokom dugotrajne borbe (1910-1920) za obaranje despotske vlade i sprovođenje reforme. Ali zašto da ne preimenujemo revoluciju ne po naciji ili njenom narodu, već po “društvenom mediju” koji je imao tako veliki uticaj na stvaranje borbe koja je poznata širom sveta: fotoaparatu? Ili još bolje, hajde da nazovemo revoluciju ne po samom mediju, nego po proizvođaču fotoaparata koje su nosili ljudi poput Huga Bremea (Brehme) da bi zabeležili užase rata. Viva Leica, cabrones!

Moj sarkazam je, naravno, očigledan pokušaj da se istakne koliko je apsurdno govoriti o dešavanjima u Iranu, Tunisu, Egiptu ili bilo gde drugo kao o Twitter revoluciji, Facebook revoluciji, i tako dalje. To kako nazivamo stvari, imena koja koristimo da bismo ih identifikovali, ima neverovatnu simboličku moć, i ja, prvi, odbijam da povezujem korporativne brendove sa borbama za ljudsko dostojanstvo. Ja se slažem sa Džilijen Jorkom (Jillian York) kada kaže:

“... drago mi je da su Tunižani mogli da upotrebe društvene medije da skrenu pažnju na neprilike u kojima se nalaze. Ali ja neću da obesčastim sećanje na Mohameda Bouazizija – ili 65 drugih koji su izgubili živote na ulicama boreći se za svoje ciljeve – nazivajući ovo bilo kako drugačine nego ljudskom revolucijom.”

Imajući to u vidu, ističe Džos Hends (Joss Hands), čini se da ima više skepticizma za ideju da su alatke poput YouTube-a, Twitter-a i Facebook-a primarno odgovorne za izbijanje ustanka o kom je reč. Ali to nije sprečilo Internet inteligenciju da se upusti u opširne rasprave o ulozi koju tehnologija igra u ovom istorijskom razvoju događaja. Jedan tabor, u kom su ljudi poput Kleja Širkija (Clay Shirky), čini se da priznaje ono što Kori Doktorov (Cory Doctorow) naziva "specifičnom moći interneta da povezuje i oslobađa." Sa druge strane, autori poput Itana Cukermana (Ethan Zuckerman), Malkoma Gledvela (Malcolm Gladwell) i Evgenija Morozova (Evgeny Morozov) su  sugerisali da premda digitalni mediji mogu igrati ulogu u organizvoanju društvenih pokreta, ne može se od njih očekivati da će izgraditi dugotrajne saveze, ili čak da će zaštiti aktiviste/kinje onda kada vlasti upotrebe ista ta sredstva za represiju nad disidentima.

suzavac

Obe strane su, možda, zašle pomalo u tehnološki determinizam – jedna ulepšavanjem učešća tehnologije, druga njenim omalovažavanjem. Istina, kao i uvek, je negde između, i filozofi tehnologije su odavno rešili spor o tome da li tehnologija oblikuje društvo (tehnološki determinizam) ili društvo oblikuje tehnologiju (kulturni materijalizam): činjenica je da se tehnologija i društvo uzajamno i kontinuirano međusobno determinišu.

Pa zašto onda slika revolucije koju su omogućili društveni mediji i dalje okupira naslove i budi interesovanje Zapadnih auditorijuma, i koje su opasnosti od upotrebe takvih slika? Ja se bojim da fama u vezi sa Twitter/Facebook/YouTube revolucijom vrši dve funkcije: prvo, ona depolitizuje naše razumevanje konflikata, i drugo, ona zataškava ulogu kapitalizma u gušenju demokratije.

Da elaboriram, disksurs revolucije društvenih medija je vid empatije usredsređene na sopstvenu ličnost putem koje zamišljamo da drugi (u ovom slučaju, muslimanski drugi) nije ništa više od projekcije naših ličnih želja, depolitizovani trenutak našeg ličnog postajanja. Koliko moćna samoafirmacija je uverenje da ljudi koji su angažovani u očajničkoj borbi za ljudsko dostojanstvo koriste iste Web 2.0 proizvode kao i mi! To da smo u stanju da formiramo ovu empatiju uglavnom na osnovu konzumerizma pokazuje obim do kog smo poverovali u poimanje da je demokratija nusprodukt medijskih proizvoda za izražavanje vlastite ličnosti, i da se korporacije koje stvaraju takve medijske proizvode nikada neće udružiti sa vlastima protiv sopstvenog naroda.

Vreme je da odbacimo tu fantaziju, i da shvatimo da iako je originalna arhitektura interneta podsticala otvorenost, ona sve više biva prvatizovana i centralizovana. Premda je tačno da internet koji kontroliše šačica medijskih konglomerata još uvek može biti upotrebljen za promociju demokratije (kao što to rade ljudi u Tunisu, Egiptu i širom sveta), mi treba da preispitamo ulogu koju će korporacije društvenih medija kao što su Facebook i Twitter igrati u tim borbama.

Najjasniji način da se razume ova uloga je jednostavno pogledati prošlu i sadašnju ulogu koju su korporacije igrale u „facilitiranju“ demokratije na drugim mestima. Razmotrite gornju sliku kanistera sa suzavcem koji je „ispaljen protiv egipćana/ki koji/e traže demokratiju.“ Na kanisteru piše Made in U.S.A.

Ali, svakako, bilo bi to ogromno preterivanje sugerisati da su ICT (informacione i komunikacione tehnologije, prim. prev.) na istom nivou kao i suzavac, zar ne? Pa, možda i ne bi. Danas, naš izvoz obuhvata ne samo naoružanje za rat i kontrolu nereda koje se koristi za održanje na vlasti korumpiranih lidera, već i sredstva internet nadzora kao što je Narusinsight, koji je proizvela Boingova podružnica i koji je koristila egipatska vlada za pronalaženje, hvatanje i „nestajanje“ disidenata.

Čak i bez navođenja primera određenih internet kompanija koje su pomagale vladama da nadziru i proganjaju sopstvene građane (Džilijen Jork dokumentuje neke od tih primera), moja poenta je prosto to da nastajuća tržišna struktura interneta preti njegovom potencijalu za upotrebu da bude upotrebljen kao sredstvo za demokratiju. Što je više monopola (tržišna struktura koju karakteriše jedan jedini prodavac) kontroliše pristup infrastrukturi, i što više monopsona (tržišna struktura koju karateriše jedan jedini kupac) kontroliše agregaciju i distribuciju sadržaja koje stvaraju korisnici, to će lakše biti vlastima da „izvuku utikač“, kao što se desilo u Egiptu.

Podsetilo me je to na prvu takozvanu internet revoluciju. Gotovo stotinu godina nakon originalne Meksičke revolucije, Zapatistična armija nacionalnog oslobođenja je pokrenula ustanak u južnom Meksiku da bi pokušala da se izbori sa nekim od nepravdi koje prva revolucija nije ispravila, i koje ostaju nerazrešene do današnjeg dana. Ali 1994, Subkomandante Markos i ostatak EZLN-a nisu imali Facebook profile, niti su koristili Twitter za komunikaciju i organizovanje. Možda bi njihov pokret bio efikasniji da su ih imali. Ili je možda bi uspeo ostane živ zbog decentralizovane prirode mreža koje su EZLN i njene pristalice koristili.

Moja poenta je sledeća: dok digitalne mreže rastu i postaju sve centralizovanije i privatizovane, one povećavaju mogućnosti za učešće, ali one takođe povećavaju nejednakost i olakšavaju vlastima da njihovu kontrolu.

Stoga, pravi izazov će biti osmisliti kako da se nastavi sa borbom nakon što mreža bude isključena. Ustvari, borba će se voditi protiv onih koji poseduju i kontrolišu mrežu. Ako se borba ne može nastaviti bez Facebooka i Twittera, onda je osuđena na propast. Ali ja pretpostavljam da narod Irana, Tunisa i Egipta (za razliku od nas) to već zna, iz čiste nužde.

Preveo: SABO TABI
Izvor: Blog ULISESA MEJIASA



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]