Petak, Januar 14, 2011 - 01:31 AM NT -   1038 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Fijat između referenduma i štrajka

Radnici odlučuju da li žele da prihvate rigoroznije uslove rada kako bi torinski gigant zadržao produktivnost i ostao u Italiji

Serđo Marikone

Rim – Radnici „Fijatove” fabrike kraj Torina, „Mirafiori” danas će glasati na referendumu od kojeg zavisi i budućnost ovog najbitnijeg automobilskog postrojenja u Italiji. Nakon pozitivnog decembarskog glasanja predstavnika sindikata, sada je red na radnike da prihvate ili odbiju nova pravila rada u torinskom gigantu.

Obećana investicija od milijardu evra predviđena za ovo postrojenje biće „odmrznuta” samo ako radnici prihvate nova pravila neophodna za opstanak torinske fabrike, a to su uvođenje više smena, više dodatnih radnih sati, smanjivanje beneficija radnika, manje pauza, kazne za sindikate koje pozivaju na štrajk, kazne za radnike u slučaju štrajkovanja (sve do otpuštanja) kao i mogućnost neplaćanja odsustva tokom bolovanja.

Za realizaciju investicije 2012. godine biće osnovana nova kompanija „Fijat-Krasler”, dok će novi uslovi rada biti radnicima „nadoknađeni” ne previše pozamašnom povišicom plata.

Reorganizacija rada ima za cilj upravo ujednačavanje produktivnosti italijanskih fabrika sa ostalom „braćom” širom sveta. Ipak, ova pozamašna reorganizacija proizvodnje bila je ujedno i glavni razlog neprihvatanja novog dogovora od strane samo jednog radničkog sindikata u decembru, Fiom (Federacije metalurških radnika).

Referendum sličnog tipa u napuljskoj fabrici „Pomiljano d’Arko” ove godine prihvaćen je sa 63 odsto pozitivnih glasova radnika, čime je napuljsko postrojenje obezbedilo prebacivanje proizvodnje nove „Fijatove” „pande” iz najproduktivnijeg postrojenja u Poljskoj.

Prvi čovek „Fijata” Serđo Markione potvrdio je da ukoliko na referendumu u petak 51 odsto radnika ne prihvati novi plan predviđen za „Mirafiori”, „Fijat” neće investirati u ovu fabriku.

„’Fijat’ ima alternativu širom sveta. Nedavno sam posetio Brampton u Kanadi gde su nas pozvali da investiramo i povećamo proizvodnju. Upućena nam je velika zahvalnost za investicije koje smo tamo napravili”, zaključuje Markione.

Italijanski automobilski gigant poslednjih dana potvrdio je još jedan poduhvat: učešće u „Krajsleru” povećano je sa 20 odsto na 25 odsto. „Postoji mogućnost povećanja učešća i na 51 odsto do kraja godine”, najavljuje Serđo Markione, „’Fijat’ ima finansijskih osnova da ovo učešće poveća i sada, ukoliko je to neophodno.”

Italijanski premijer Silvio Berluskoni podržao je juče „Fijatov” plan o podizanju produktivnosti u domaćim pogonima, naglasivši da će najveći domaći industrijski poslodavac imati dobar razlog da napusti Italiju ako ne dobije podršku sindikata o novoj organizaciji rada i racionalnijoj proizvodnji.

Sindikati se, pak, ovoj reorganizaciji kategorički protive.

„Markione svakodnevno vređa Italiju”, izjavila je Suzana Kamuso, nacionalni sekretar italijanskog sindikata CGIL (Generalna italijanska konfederacija za rad), pre svega zato što ne objavljuje detalje projekta „Fabrika Italija” predstavljenog u petogodišnjem planu, a predviđenog za investicije na Apeninskom poluostrvu.
Lider sindikata Fiom Đorđo Kremaski smatra da je ugrožavanje delovanja sindikata kao i odstranjivanje Fioma iz fabrika jednako fašističkom preduzetništvu. „To je isto kao kada bi se prihvatilo otcepljenje regije Val d’Aosta od Italije.”

Jedan od predstavnika ovog sindikata Mauricio Landini najavio je za 28. januar i generalni štrajk metalurških radnika „Fijata” koji će podržati i sindikat CGIL.

Markioneov petogodišnji plan predstavljen u aprilu prošle godine, koji je za mnoge viđen kao neka vrsta „nju dila” za automobilsku industriju, danas ostavlja mnoge posledice pogotovo kada je u pitanju Italija, kolevka ovog automobilskog giganta.

Novi Markioneov plan podelio je proizvodnju u „Fijatu” na dva ogromna ogranka. „Fijat” SPA obuhvata automobilski sektor i marke „Lanča”, „Alfa Romeo”, „Ferari”, „Maserati” i deo „Krajslera”. Dok „Fijat industrijal” pokriva ogranak proizvodnje kamiona i poljoprivrednih mašina marke „Iveko” i dela „Powertraina”.

Početkom 2011. ova nova dva ogranka su prvi put odvojeno predstavljena na berzi zabeleživši i ogroman uspeh (povećanje od 3,05 odsto za „Fijat industrijal” i 4,91 odsto za „Fijat” SPA).

Predstojeći referendum stavlja u pitanje mnoge aspekte buduće organizacije rada italijanskih radnika u fabrici „Mirafiori”: nacionalni ugovor, budućnost proizvodnje automobila u ovoj fabrici, odnose sa sindikatima i uopšteno budućnost automobilskog tržišta. Kako tvrde italijanski analitičari, od ishoda referenduma zavisiće pre svega i budućnost odnosa države i preduzetnika.

U fabrici „Mirafiori” minule godine proizvedeno je 178.000 vozila, a plan je da se proizvodnja znatnije poveća u 2012. Italijanska auto-industrija, u kojoj je „Fijat” nesporni lider, učestvuje s oko 11,4 odsto u ukupnoj privredi zemlje, koja je suočena sa najvećom recesijom od Drugog svetskog rata.

Negativnim ishodom referenduma transformisalo bi se i samo tkivo „Fijata”. Nekadašnja šala danas je sve bliža realnosti: u budućnosti bi tako umesto o „Fijatu” (Italijanskoj fabrici automobila Torino) moglo da se govori o „Fijadu” (internacionalnoj fabrici automobila Detroit).

Marina Lalović

Politika



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]