Nedelja, Oktobar 24, 2010 - 04:08 AM NT -   1142 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Verujemo u stroge vođe i disciplinu

Čak 57 odsto građana Srbije veruje da je za uspeh na bilo kom planu neophodno imati vođu kojeg će svi bespogovorno slušati! Upravo je na takvu tvrdnju - „za uspeh neke grupe najvažnije je naći energičnog, strogog i pravednog vođu koga će svi slušati" - prihvatilo ukupno 57 odsto ispitanika (od čega 36 odsto u potpunosti), a odbacilo samo 13 odsto anketiranih građana.
Takvi stavovi pokazuju da se generalno uspeh bilo koje grupe vezuje pre svega za energičnog i strogog (doduše, i pravednog) vođu kojeg je potrebno obavezno slušati, kao i da se uspeh nikako ne vezuje za neke druge činioce, ili za drugačije ponašanje rukovodilaca.

Do pomenutog rezultata došlo je istraživanje koje su sproveli Fondacija „Fridrih Ebert", Centar za slobodne izbore i demokratiju i Centar za studije socijalne demokratije, a istraživanjem je obuhvaćeno 1.813 ispitanika na teritoriji cele Srbije.

Isto kod kuće i na poslu

Dr Bora Kuzmanović, jedan od učesnika u istraživanju, napisao je u obrazloženju rezultata da ne postoji puna saglasnost među socijalnim psiholozima u shvatanju autoritarnosti kao socijalno-psihološke pojave.

- Autori prve i najpoznatije obuhvatne studije o autoritarnoj ličnosti (Adorno i saradnici), autoritarnost su shvatali kao sindrom devet individualnih crta ličnosti koje se formiraju u ranom detinjstvu putem identifikacije dece sa strogim ocem. Mnogi drugi istraživači su redukovali ovaj pojam na dve-tri karakteristike i drugačije su objašnjavali nastajanje autoritarnosti - često putem raznih oblika socijalnog učenja koji nisu vezani samo za rano detinjstvo. I u ovom istraživanju autoritarnost je shvaćena uže: kao nekritički odnos prema autoritetu, odnosno kao preuveličavanje značaja autoriteta, vođa, hijerarhije, discipline i poslušnosti - navodi dr Kuzmanović.

Pokazalo se da je autoritarnost u ispitanom uzorku ispitanika visoka. Na primer, sa tvrdnjom „bez jakog vođe je svaki narod kao čovek bez glave" složilo se ukupno 64 odsto ispitanika, pri čemu čak 43 procenata u potpunosti, a 21 odsto je izabrao odgovor „uglavnom se slažem". Samo 13 odsto građana odbacuje ovu misao, dok je gotovo četvrtina, odnosno 23 odsto, neodlučna ili nema formiran stav o tom pitanju.

Poređenja radi, u istraživanju Konzorcijuma instituta društenih nauka 1990. godine, u bivšoj Jugoslaviji se s tom tvrdnjom složilo blizu 77 odsto ispitanika, a u istraživanju 1994. godine 69 odsto, ali i tada 43 procenta u potpunosti. Na osnovu toga je moguće zaključiti da prihvatanje ovog autoritarnog stava postepeno i vrlo sporo opada.

- Rezultati nisu iznenađujući jer živimo u vremenu koje je, kako to sociolozi i psiholozi vole da kažu, „vrednosni vakuum". Naime, napušten je stari sistem vrednosti, a novi još nije uspostavljen. Građani su u takvoj situaciji izgubljeni. Pri tom, teško je i na ekonomskom i na političkom planu, pa nije iznenađujuće što, kada se uzme sve u obzir, građani traže vođu - objašnjava Vladimir Mihić, asistent na odseku za psihologiju Novosadskog univerziteta.

Prema podacima koje je izneo dr Bora Kuzmanović, sa originalnom tvrdnjom iz Adornove skale „ono što je ovoj zemlji najpotrebnije, potrebnije od zakona i političkih programa, jesu nekoliko hrabrih, neumornih vođa u koje narod može imati poverenja", 1994. godine se saglasilo 60 odsto, a sada 56 odsto ispitanika. Međutim, potrebno je imati u vidu da je nekada ovu tvrdnju eksplicitno odbacivalo 27 odsto ispitanika, a sada samo 13 odsto, jer je veliki broj izrazio „samo" rezervisanost i neodlučnost prema iskazanoj ideji.

Čvrsta ruka

Sociolog Jelena Petrović-Desnica kaže:

- Nije čudno s obzirom na to da nikada nismo bili bez vođe. Nemamo ni demokratsku kulturu, niti tradiciju. Međutim, moramo da imamo u vidu da traženje vođe predstavlja i beg od sopstvene odgovornosti. Sve to, naravno, ima uticaj na sve sfere života. Od kuće do posla. Potrebno je znati da se ljudi koji su skloni da vođu traže na najvišem nivou i sami postavljaju kao vođa, u negativnom smislu, naspram ljudi koji su im na neki način podređeni.

U najkraćem, rezultati neumoljivo ukazuju na stav naših građana da je neophodno poštovati autoritet uopšte, na značaj vođe, zalaganje za poslušnost i disciplinu, osobito kada je reč o deci i mladima. Sa stavom „poslušnost i poštovanje autoriteta su najvažnije vrline koje deca treba da nauče" slaže se 62 odsto odsto ispitanih, dok ih je u istraživanju urađenom 1994. godine bilo 74 odsto - i tada je to bila najprihvaćenija tvrdnja. Međutim, u novom istraživanju opet se veoma mali broj ne slaže sa navedenim iskazom u poređenju s onima koji izražavaju neodlučnost i kolebljivost po ovom pitanju: 14 naspram 24 odsto.

Ujedno čak 52 odsto ispitanih prihvata i tvrdnju „ne treba dozvoliti deci da iskazuju svoju neposlušnost", dok se s njom ne slaže svega petina - 20 odsto građana. U raznim varijantama naši roditelji insistiraju na značaju poslušnosti autoritetu, odnosno vođama u porodici. O ovakvim rezultatima istraživanja, sociolog Jelena Petrović-Desnica kaže:

- Kod nas je porodica i dalje patrijarhalna, što se može dovesti u vezu s pričom o autoritetima. Podatak po kojem 52 odsto ispitanika smatra da „ne treba dozvoliti deci da iskazuju svoju neposlušnost" takođe je deo iste priče. To, u suštini, znači da više od polovine građana smatra da deci ne treba dozvoliti pravo na mišljenje. U pitanju je ista matrica koja se ponavlja, pa će i današnja deca kada odrastu tražiti svog vođu.

Dr Kuzmanović navodi da, kada se sumiraju sve kategorije ispitanika i postavljena pitanja, zaključak je da u Srbiji kod građana preovlađuje autoritarna orijentacija.

- Može se konstatovati da se u najdonjoj kategoriji, dakle jaka neautoritarnost, našlo samo tri odsto ispitanih, u kategoriji umerene neautoritarnosti ih je šest procenata, dok je kolebljivih, neodlučnih i sa pomešanim uverenjima blizu 30 odsto. S druge strane, umereno autoritarnih je 27 odsto, a izrazito autoritarnih više od trećine građana - 34 odsto - navodi dr Bora Kuzmanović.

Psiholog Nenad Milić se slaže s ocenom da još nismo dovoljno zrelo društvo da ne bismo prepoznavali potrebu za vođom:

- Ne kažem da sistem ne pokušava da se formira, ali institucije su još u povoju i građanima ne mogu da budu oslonac. Mi danas imamo slobodu da nešto planiramo, ali ne i da te planove, iz mnogobrojnih razloga, realizujemo. U takvoj situaciji ljudi su skloni da se okrenu vođama s kojima se mogu identifikovati. Spremni su i da malo slobode koje imaju žrtvuju za bilo kakvu uređenost.

Za strogost i obrazovani

Karakteristično za ovo istraživanje je što je ukazalo na vrlo slabu povezanost između nivoa obrazovanja i autoritarnosti. Nikada ranije nije ustanovljena njihova tako slaba veza. Na primer, u odgovorima na tvrdnju „bez jakog vođe je svaki narod kao čovek bez glave", gotovo da nema razlika između ispitanika koji su završili samo osnovnu školu, onih koji su završili srednju školu sa tri razreda i ispitanika koji su završili četvorogodišnju srednju školu. Osobe sa završenim fakultetom ređe se u potpunosti slažu s ovom tvrdnjom u odnosu, na primer, na ispitanike sa diplomom četvorogodišnje srednje škole - 33 prema 43 odsto, ali se zato češće slažu u umerenoj meri, 29 prema 21 procenat. Razlike, dakle, nisu velike.

- Imajući u vidu celinu rezultata ovog istraživanja, a pre svega slabo poverenje u društvene institucije i u aktualne vođe, možemo izvući zaključak da istovremeno postoji i visoka autoritarnost i kriza autoriteta. Ona je nesumnjivo posledica razočaranja u rezultate tranzicije i u ponašanje aktuelnih vođa, ali to razočaranje nije bitno poremetilo autoritarnu orijentaciju u smislu određenih stavova, uverenja, vrednosnih merila... Ovako merena autoritarnost ne znači najčešće spremnost građana da se potčine aktualnim vođama, ali znači - vapaj za jakim i pouzdanim vođama koji bi uspostavili red i disciplinu kako bi se izašlo iz haotične situacije. Iako razočarani dosadašnjim, mnogi građani veruju u moguće nove „izbavitelje". Vođe su se pokazale kao nepouzdane, a promene nisu donele očekivane rezultate. Iz takvog stanja se može roditi nekritičko verovanje da je glavni izlaz u novim jakim vođama koji će uspostaviti red i disciplinu u postojećem haosu i povratiti narušeni osećaj sigurnosti - navodi dr Kuzmanović.

O deci i liderima

- Poslušnost i poštovanje autoriteta su najvažnije vrline koje deca treba da nauče
- Sa ovim stavom slaže se 62 odsto odsto građana (pre 15 godina u njega je verovalo 74 odsto ispitanih)
- Neodlučnih po ovom pitanju je 24 odsto
- Samo 14 odsto roditelja se ne slaže sa ovim stavom
- Roditelji insistiraju na poslušnosti. Čak 52 odsto ispitanih prihvata tvrdnju „Ne treba dozvoliti deci da iskazuju svoju neposlušnost", dok se sa njom ne slaže svega petina - 20 odsto građana. Ostali su neodlučni.
- Ono što je ovoj zemlji najpotrebnije jeste nekoliko hrabrih, neumornih vođa
- Ovakvo stanovište prihvata 56 odsto ispitanika (1994. godine se sa njim saglasilo 60 procenata građana)
- Čak 31 odsto ispitanika je izrazio „samo" rezervisanost prema iskazanoj ideji
- Trvdnju eksplicitno odbacuje svega 13 odsto građana

Piše: Aleksandar Rodić

Izvor: Blic



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]