Nedelja, Maj 09, 2010 - 09:10 PM NT -   1913 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Šta imamo iskreno da kažemo o onome što se desilo u sredu?

street_fight

Objavljen u petak, 7. maja, 2010, ovaj tekst sumira neka inicijalna razmišljanja određenih osoba iz “Okupiranog Londona” o tragičnim zbivanjima do kojih je došlo u sredu (5. maja 2010.).

 

Šta ono što se desilo u sredu (5. 5.) stvarno znači za anarhistički/antiautoritarni pokret? Kako se odnosimo prema smrti ovo troje ljudi - bez obzira na to ko ih je prouzrokovao? Kako se prema tome odnosimo kao ljudi i kao pojedinci/ke angažovani u borbi? Mi, koji ne prihvatamo da postoje stvari poput "izolovanih incidenata" (policijske ili državne brutalnosti) i koji upiremo prstom, svakodnevno, na nasilje koje vrši država i kapitalistički sistem. Mi, koji imamo hrabrosti da stvari nazivamo njihovim imenom; mi koji razotkrivamo one koji u policijskim stanicama muče migrante ili one koji se u glamuroznim kancelarijama i tv studijima igraju sa našim životima. Pa, šta imamo sad da kažemo?

Mogli bismo da se krijemo iza saopštenja Sindikata bankasrkih radnika (OTOE) ili iza optužbi zaposlenih u filijali [spaljene] banke; ili bismo mogli da se držimo činjenice da su preminuli bili primorani da ostanu u zgradi bez protivpožarne zaštite -- i zaključani, šta više. Mogli bismo da se držimo toga koliko đubre je Vgenopoulos, vlasnik banke; ili kako će ovaj tragični incident biti upotrebljen za pokretanje represije bez presedana. Ko god (se usudio da) prođe Egzarhijom u sredu noću sve mu/joj je jasno. Ali nije u tome stvar.

 

Stvar je u tome da vidimo koliko deo odgovornosti pada na nas, na sve nas. Svi smo mi zajedno odgovorni. Da, u pravu smo što se svim svojim snagama borimo protiv nepravednih mera koje su nam nametnute; u pravu smo što posvećujemo svu svoju snagu i kreativnost ostvarenju boljeg sveta. Ali kao politička bića, mi smo jednako odgovorni za svaki od naših politčkih izbora, zbog sredstva koja smo usvojili i zbog našeg ćutanja svakog puta kada nismo priznali naše slabosti i naše greške. Mi, koji ne podilazimo narodu da bismo dobili glasove, mi koji nemamo interesa u eksploatisanju bilo koga, kadri smo, pod ovim tragičnim okolnostima, da budemo iskreni prema sebi i onima oko nas.

U ovom trenutku grčki anarhistički pokret je u stanju potpune utrnulosti. Zato što je pod pritiskom da izvrši ozbiljnu samokritiku koja će boleti. S one strane užasne činjenice da su poginuli ljudi koji su na "našoj strani", strani radnika/ca - radnika/ca koji/e se nalaze u ekstremno teškim uslovima i koji/e bi vrlo verovatno odabrali/e da koračaju rame uz rame sa nama samo da su im prilike na radnom mestu drugačije -- povrh toga, suočeni smo takođe sa demonstrant/ima koji ugrožva/ju tuđe živote. Čak iako (i u to nema sumnje) nije postojala namera da se izvrši ubistvo, to je suštinsko pitanje u vezi s kojim se mnogo toga može reći - razmatranje ciljeva koje smo postavili i sredstava [njihovog ostvarenja] koje biramo.

Incident se nije desio noću, tokom neke akcije sabotaže. Desio se tokom najvećih demonstracija u novijoj grčkoj istoriji. I baš tu iskrsavaju bolna pitanja: sve u svemu, na demonstracijama od oko 150-200.000 ljudi, bez presedana u poslednjih nekoliko godina, da li stvarno postoji potreba za nekakvim "dodatnim" nasiljem? Kada vidite hiljade ljudi koji uzvikuju "spali, spali parlament" i psuju pandure, da li još jedna spaljena banka stvarno ima šta da donese pokretu?

Kada pokret postane masovan -- kao na primer u decembru 2008. -- šta određena akcija može da donese, ako ta akcija pređe granice koje društvo može da prihvati (barem u sadašnjem trenutku), ili ako ta akcija ugrozi živote ljudi?

 

Kada izađemo na ulice mi smo jedno sa ljudima oko nas; mi smo uz njih, na njihovoj strani, sa njima -- to jest, na kraju krajeva, zašto se mučimo sa pisanjem tekstova i postera -- i naše učešće je samo jedan parametar u okupljenom mnoštvu. Došlo je vreme da iskreno progovorimo o nasilju i da kritički preispitamo određenu kulturu nasilja koja formirana tokom poslednjih nekoliko godina. Naš pokret nije ojačan zahvaljujući povremenoj upotrebi dinamičkih sredstava nego zbog svoje političke artikulacije. Decembar 2008. nije postao istorijski zato što su hiljade ljudi bacale kamenice i molotovljeve koktele, već uglavnom zbog svojih političkih i društvenih karakteristika -- i svog bogatog nasleđa na tom nivou. Naravno mi odgovaramo na nasilje koje se vrši nad nama, i opet od nas se zauzvrat traži da govorimo o našim politčkim izborima kao i sredstvima koja smo usvojili, priznajući naše - i njihove - limite. Kada pričamo o slobodi, to znači da mi u svakom trenutku dovodimo u pitanje ono što smo juče uzimali zdravo za gotovo. Da smo spremni da idemo do kraja i, izbegavajući klišeizirane političke fraze, da pogledamo stvari pravo u oči, onakve kakve su. Jasno je da pošto ne smatramo da je nasilje samo sebi svrha, ne bi trebalo da dopistimo da ono zaseni političku dimenziju naših akcija. Mi niti smo ubice niti sveci. Mi smo deo društvenog pokreta, sa našim slabostima i našim greškama. Danas, umesto da se osećamo jačim nakon impozantnih demonstracija mi se osećamo utrnulo, u najmanju ruku. To samo po sebi mnogo govori. Mi moramo da preokrenemo ovo tragično iskustvo u dobinsko preispitivanje naših uverenja i motiva i da jedni druge inspirišemo pošto na kraju krajeva, svi mi delamo na osnovu naše svesti. A kultivacija te kolektivne svesti je ono što je u pitanju.

Izvor: After The Greek Riots 
Prevod: KOTRAPUNKT



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]