Subota, April 24, 2010 - 04:24 AM NT -   2744 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Kazna za monstruma koji je zaklao prase

Piše: Amazonka

Mnogi je u društvu diskurs, što javni, što tajni, što eksplicitni, što implicitni od kojeg se meni, kako to efektivno reče pesnik, "pišapovraćakenja". Ali retko koji me pogađa u vaginalni nerv (da ne kažem pičkin živac) koliko balavi, neobuzdani antropocentrizam, koji se možda retko javno artikuliše, ali je zapravo sveprisutan i toliko duboko ukorenjen u naše shvatanje o tome šta znači biti čovek, da se tretira gotovo kao prirodna činjenica. A kao sve društvene pojave o kojima se ne misli, nego se prihvataju zdravo za gotovo, a naročito koje se tretiraju kao datosti i neupitne istine, šupalj je kao kvaran zub.

Pre nekoliko dana se desila jedna zaista užasna stvar. Naime, neko je psu lutalici odsekao sve četiri šape. Pretpostavljam da svi znaju o čemu je reč, te se neću dalje zadržavati na pojedinostima slučaja. Ono što je važno jeste da se javnost uzburkala, i da je odjednom na Fejzbuku niklo pedeset različitih slacktivističkih grupa koje traže da se zločinac (a bez sumnje se radi o zločincu ili pre, zločincima) dovede pred lice pravde. Nacija se odjednom ujedinila u osudi čudovišta koje je osakatilo nedužnu životinju, i staro i mlado je coktalo i s nevericom odmahivalo glavom, i jakako, još uvek odmahuje. Ono što je pozitivno u celom užasnom događaju jeste da je konačno ovdašnja javnost počela da razmišlja o nasilju nad životinjama kao o, zapravo, NASILJU, te je naprasno porastao broj prijava zlostavljanja pasa i mačaka, a nadležni organi su naćuljili uši i, valjda, počeli da slušaju.

Međutim, iako je u svakom slučaju bolje išta nego ništa, ne mogu, a da ne ukažem na jedan mnogo širi i dublji društveni problem koji je izbio na videlo u celoj medijskoj halabuci.

Naime, koliko god da je pojedinac koji je odsekao keruši šape bolestan, on je jednako produkt okruženja koliko i sopstvene psihoze. Da je društvo u kojem je nastao ili nastala drugačije (ili su nastali), i da zapravo kažnjava nasilje umesto da ga glorifikuje, taj/ta bi verovatno dvaput razmislio/la pre nego što uzme da sakati lutalice. Problem je, međutim, u tome što ne postoji zakonski okvir da se ta osoba kazni. Zakon o dobrobiti životinja tretira životinje koje imaju nekakvog vlasnika, psi i mačke lutalice su de facto nevidljivi, zato što zakon životinje, na bazičnom nivou, tretira kao svojinu, a ne kao bića. Ali, i to je samo vrh ledenog brega.

Pitanje koje mene muči je šta bi bilo, i da li bi uopšte išta bilo da je kreuša zapravo uginula od nanetih rana. Da li bi neko policiji prjavio da je nađen leš psa sa odsečenim šapama? I šta bi bilo da se, na primer, radilo o kozi? Ili kokoški? Ja dajem sve četri šape da leš psa niko ne bi prijavio, osim eventualno komunalnom da ga uklone, a da je bila koza ili kokoška, slušali bismo o sektama do sudnjeg dana. Da je bila krava, verovatno bi bili vanzemaljci. Čisto sumnjam da bi predsednik Tadić usvojio kravu Belku kojoj je psihopata odsekao sva četiri papka, ili petla Peru kojem je monstrum odsekao batake.

Ono što je, međutim, opasno u celoj stvari jeste neprestana i temeljna medijska antropomorfizacija nesretne keruše kojoj je nadenuto ime Mila - vrlo ljudsko žensko ime koje je ujedno i pridev koji označava nežnost i umiljatost. Danima već internet zuji od žalopojki i posipanja pepelom pred Milinim likom, a javne ličnosti se utrkuju u osudama, ponudama i obećanjima, ali to je samo perpetuiranje istog iščašenog diskursa koji stvara čudovišta. Osnovni motiv u većini pokajničkih pisanija se uglavnom svodi na to kako su psi plemenita bića i ČOVEKOVI najbolji prijatelji, verni, dobri, bla bla bla. Bilo da je to istina ili ne, radi se o jednoj vrlo suptilnoj zameni teza. Pripisivanje ljudskosti životinjama, istim tim životinjama odriče njihovu "životinjskost", odriče im pravo na postojanje, dostojanstvo i život izvan senke čoveka, Velikog Upravitelja. Sve četri šape dajem da je bar osamdeset posto onih koji su se našli revoltirani i izbezumljeni ovim činom nasilja bar jednom u životu prisustvovalo klanju praseta. Bar dvadeset posto ih je lično klalo prasiće, kokoške, ili nešto drugo. Posle su ih jeli u slast. Ovde je na kocki dostojanstvo životinje kao životinje, a ne to koliko ona liči na čoveka i koliko je ZBOG TOGA ŠTO LIČI NA ČOVEKA strašno to što joj se dogodilo.

Međutim, razmišljanje o životinjama kao o bićima ravnopravnim čoveku, ali fundamentalno od njega različitim je na mentalnoj mapi većeg dela čovečanstva jedna vrlo neprijatna terra incognita na kojoj vrebaju raznorazne aždahe. Kada ljudi misle životinje (u nedostatku bolje konstrukcije), a osobito u industrijalizovanom, kapitalističkom svetu, misle ih ili kao pokretne bašte u kojima cvetaju šnicle, kad se radi o stoci i živini, ili kao neku vrstu ne-baš-sasvim-ljudske dece, kad se radi o kućnim ljubimcima (treća kategorija su divlje životinje koje su praktično ne-bića, dok ne treba da ih se spašava kao što je slučaj sa kitovima, dok ih se ne antropomorfizuje kroz emisije na televiziji, ili, u ruralnim krajevima, dok ne upadnu u tor/svinjac/kokošinjac kad postaju štetočine). Zapravo, verovatno najkoncizniju sliku o tome kako domaća (ali zapravo i šira) javnost percipira ne-ljudska bića predstavlja logo beogradskog zoološkog vrta, slika koja je zapravo aluzija na Mikelanđelovo „Stvaranje Adama", s tim da su prsti koji se dodiruju prsti majmunske i ljudske šake, gde je, naravno, majmunska šaka na mestu na kom se na originalnoj slici nalazi ljudska, a ljudska na mestu gde je božanska.

Ono što hoću da kažem je da čovečanstvo kao vrsta jeste, nažalost ili na sreću, odgovorno za sudbine i dobrobit mnogih drugih vrsta, ali upravo zbog toga, u svetu koji smo stvorili, moramo drugim bićima da priznajemo dostojanstvo i pravo na život na osnovu toga kakva jesu, a ne samo na osnovu toga šta u određenom trenutku ili kontekstu znače za nas. Mila nije samo odanost, vernost, prijateljstvo i umilan pogled, Mila je takođe i čopor, lavež u noći i usta puna oštrih zuba, ali to je ne čini ništa manje bićem dostojnim poštovanja. Ona je biće sposobno da misli i dela nezavisno od ruke Velikog Upravitelja, i to što joj se desilo je strašno zato što se desilo ŽIVOM BIĆU, a ne zato što se desilo "čovekovom najboljem prijatelju". I to je onaj mentalni prelaz koji ovo, ali i ljudsko društvo generalno mora da napravi što pre, u suprotnom smo džaba silazili s drveta i tabuisali incest.

Dok se to ne dogodi, potražite me u Fejzbuk grupama "kazna za monstruma koji je kokoški sekirom odsekao glavu", "kazna za psihopatu koji je zaklao nevino prase", "pravda za Belku, kravu koju je sadista ošamutio maljem pa zaklao" itd. Itd.



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]