Sreda, Decembar 30, 2009 - 03:16 AM NT -   1528 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Grubo lice turbo-kapitalizma

Beskrupulozna trka za profitom izazvala krizu koja je nanela svetskoj ekonomiji neprocenljivu štetu: dosad je „ugašeno” 20 miliona radnih mesta, cene hrane rastu a bankrotirane firme gotovo da više niko i ne broji

Italijani umeju da kuvaju, Francuzi da vole, Švajcarci da sklapaju satove, Nemci da prave automobile... A Amerikanci? Amerikanci se razumeju u prodaju i marketing. Ovakav zaključak – poput nekog dobrog vica – koji sugeriše da su Amerikanci najveći majstori sveta u zarađivanju novca možda je i važio do 2009. Od ove godine, godine krize, Amerikancima sigurno treba „prišiti” još jedno umeće – majstori su da naprave i svetsku ekonomsku krizu.

Amerikanci su, u „proizvodnji" krize pokazali veliko umeće koje je skupo koštalo celu planetu. Čak i njihovi prijatelji i saveznici ostali su zatečeni ovim „majstorstvom".

Jedan od takvih, Jirgen Ritgers, premijer Severna Rajna Vestfalija, s puno gorčine opisao je poigravanje „Dženeral motorsa" sa sudbinom „Opela" koji, između ostalog, ima veliku fabriku za proizvodnju automobila i u ovoj nemačkoj pokrajini.

„Ponašanje 'Dženeral motorsa' pokazalo je najružnije lice turbo-kapitalizma", izjavio je Ritgers komentarišući taktiziranje američke firme oko prodaje „Opela".

Turbo-kapitalizam ili kazino-kapitalizam kako se još naziva američka varijanta kapitalizma zapravo bi se mogla opisati kao beskrupulozna trka za profitom. Rizična trka u kojoj se ne biraju sredstva i koja, kao što je to bio slučaj 2009. godine, može da izazove dramatične posledice po celu planetu.

Ugledni nemački list „Zidojče cajtung" u dosijeu posvećenom krizi pokušao je čitaocima da na originalan način objasni urušavanje svetskih finansija.

„Najbizarniji objekat u univerzumu su crne rupe koje gutaju sve redom: zvezde planete... Kriza je pokazala da i globalni finansijski sistem funkcioniše slično kao crna rupa. Razlika je jedino u tome što se crna rupa ima ime - banka".

Šta se, zapravo, dogodilo? Američke banke, u trci za što većom zaradom i priterane uza zid žestokom konkurencijom u klasičnim bankarskim poslovima, potražile su izlaz u - povećanom riziku. Sve je, na prvi pogled, izgledalo odlično niko nije računao na „pregrevanje" u kojem su se poslovi visokog rizika pretvorili u ogroman gubitak.

Poput grudve - propale banke i investicioni fondovi - koja izaziva lavinu ceo svetski finansijski sistem krenuo je u provaliju izazivajući još opasniju krizu u koju je upala celokupna planetarna ekonomija.

Najrazvijenije i najbogatije države, suočene s opasnošću globalnog kraha, pohitale su u pomoć svojim posrnulim ekonomija. Samo zahvaljujući ogromnoj sumi novca iz državne kase „upumpanoj" u nacionalne ekonomije izbegnuta je svetska ekonomska katastrofa.

„Bez pomoći države kapitalizam bi bio mrtav", zaključio je američki nobelovac Edmund Felps.

Kriza je u međuvremenu nanela svetskoj ekonomiji neprocenjivu štetu. Svetska organizacija za rad (ILO) procenjuje da je dosad izgubljeno najmanje 20 miliona radnih mesta. Procena ILO je da bi kriza, kada je reč o radnim mestima, mogla da bude i mnogo „skuplja" jer postoje studije koje govore da bi na kraju ova „cena" mogla da skoči na 43 miliona.

Kao posledica krize drastično su povećane cene hrane zbog čega stručnjaci UN zvone na uzbunu. Najzastupljenija namirnica u ishrani planete - pirinač - poskupeo je od leta za 20 odsto. Pesimističke prognoze kažu da će sledeće godine kukuruz, pšenica i soja poskupeti za 10 do 15 odsto.

Pojedinačne sudbine država pogođenih krizom ličile su na mračne, gotovo horor priče. U Evropi je krizni talas gotovo potopio Island, u stilu naše narodne „dužan k`o Grčka" prošla je i Grčka za koju je otkriveno da ima dug od 300 milijardi evra, u Nemačkoj je 2009. zapamćena kao godina bankrota jer je propalo više od 34.000 firmi ... Članice Evropske unije duboko su zavukle ruku u državnu kasu odakle su isplaćivane stotine miliona evra za spas banaka, proizvođača automobila, trgovinskih lanaca... bez čvrstih garancija da će novac jednog dana biti vraćen.

U SAD je ove godine bankrotiralo više od 70 banaka. Crne prognoze najavljuju da će narednih godina u SAD, zbog posledica krize, katanac na vrata staviti hiljadu banaka. Slična zla kob nadvila se i nad Njujork kojem trenutno nedostaje tri milijarde dolara za finansiranje gradskih službi a neke procene govore da bi ovaj manjak 2013. godine mogao da se popne i na celih 50 milijardi dolara.

Na izmaku godine posrnuo je i Dubai jedan od sedam emirata. Tek je pomoć od 10 milijardi dolara, iz susednog i bogatog Abu Dabija, spasila Dubai od bankrotstva.

Kriza nije mimoišla ni siromašne države. Stručnjaci Svetske banke saopštili su da će zemlje u razvoju ove godine zabeležiti ekonomski rast od svega 1,2 odsto. Ukoliko bi se iz porodice ovih država izuzeli Kina i Indija njihov bruto nacionalni proizvod bio bi čak umanjen za 1,6 odsto.

I tako, slične priče protežu se od kontinenta do kontinenta, od države do države. Čak i oni najbogatiji osećaju neke posledice krize. Monako je, na primer, pristao da ubuduće propituje strance odakle potiče novac koji ulažu u tamošnje banke čime je kneževina skinuta sa svetske liste „poreskih oaza".

A narod? Narod životari, neki gunđaju neki ćute ali svi pokušavaju da se snađu. I ruski „odgovor" na svetske ekonomske probleme koji je, krajem leta, dobila u velikoj anketi agencija RIA Novosti potvrđuje takav utisak. Čak 58 odsto anketiranih Rusa izjavilo je da se prilagodilo životu u uslovima krize.

Žarko Rakić

Izvor: politika.rs


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]