Cetvrtak, April 30, 2009 - 12:24 AM NT -   2022 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Univerziteti u Francuskoj nezadovoljni reformama

fra

Već više od 10 nedelja na univerzitetima širom Francuske traju štrajkovi, masovni sastanci, protesti i okupacije. Ovaj talas nezadovoljstva nezapamćenih razmera su kod zaposlenih u visokom obrazovanju i studenata izazvale neoliberalne reforme predsednika Nikole Sarkozija.

Održano je na desetine protesta sa hiljadama učesnika, blokirani su autoputevi, dok su saveti univerziteta prekidani. Paralelno se odvijaju predavanja, na ulicama, tržnim centrima ili tramvajima koji imaju za cilj popularizaciju pokreta koji ne pokazuje znake slabosti. 

U spektakularnoj akciji pod imenom "Proleće za stolice", sve stolice su uklonjene kako bi se prekinula predavanja a od njih su pravljene protestne skulpture. Organizovan je niz događaja nazvanih "Univerzitet tokom cele noći". Za to vreme je ispred gradske opštine u Parizu u toku neprekidan marš, koji traje 24 sati dnevno već 3 nedelje.

Noćna dežurstva i šetnje...

...ispred gradske opštine u Parizu

Kada je Sarkozi sa podsmehom govorio o "staroj književnosti" kao što je kniga "Princeza de Klev", pokret je organizovao javna čitanja ovog dela, koje se smatra za prvu francusku novelu. Na internetu se pojavio video snimak adaptacije ove novele u kojoj se ismeva Sarkozi. Jedna grupa istraživača je napravila rep pesmu za pokret, a na stotine zaposlenih na univerzitetima se odreklo svojih administrativnih odgovornosti.

Iako su bitnu ulogu u pokretu imale vođe sindikata i drugi aktivisti, pokret je ostao nezavisan. Održavani su celodnevni sastanci tokom 8 dana kako bi se odlučilo o strategiji i taktikama.

Predavači na univerzitetima su prvo bili umereni i jako 'osetljivi'. Oni u proteklih 30 godina nisu imali ni jedan štrajk. Trudili su se da prate studentski pokret ali sa bezbedne distance. Stereotip o hordama profesora-marksista na univerzitetima u Francuskoj ne važi već 25 godina, a ionako su oni više navikli na prašnjave seminare nego na bučne demonstracije.

Kako su nedelje prolazile, profesorima i profesorkama su se na mnogim univerzitetima priključili studenti i studentkinje, tako da je na nekim sastancima zabeleženo i više od 2000 studenata. Kasnije su studenti i studentkinje preuzeli/e inicijativu u organizovanju masovnih akcija, dok se na sastancima delegata studenata, administracije i doktorskih istraživača uobličavala listu zahteva i taktika za akcije.

Mnogi univerziteti su okupirani ili blokirani, a na par mesta su dekani zatvarani u svoje kancelarije, dok je jedan čak fizički napao studenta.

Ovakvu akciju su pokrenula dva velika vladina napada. Prvi se ticao uslova rada univerizitetskog osoblja. Do sada su svi predavači-istraživači plaćeni da pola svog radnog vremena posvećuju predavanjima a pola istraživanjima. Vlada je predložila da dekan odlučuje ko će više istraživati a ko predavati, time određujući "ravnotežu" za svakog pojedinca u skladu sa dekanovim preferencijama.

Ovaj predlog je samo bio prvi korak ka uvođenju potpunog pretvaranja dekana u menadžera, koji bi se fokusirao na profitabilnost i finansiranje iz privatnog sektora pre svega. Gotovo istovremeno obaveštenje da će se dekanova primanja povećati "za najmanje 20 000 evra" pokazalo je pravi cilj ovog predloga.

Sve ovo su pratile mere i govori Nikole Sarkozija i njegovih prijatelja što je još više razjasnilo njihove namere. Uvedeno je dosta više poreskih olakšica za istraživanja koja organizuju kompanije nego za univerzitetska i uopšte istraživanja finansirana iz javnog sektora. Sarkozijev koncept istraživanja se ograničio na 'potrebu' francuskog kapitalizma da bude konkurentan. Njegov omiljeni kriterijum je "Koliko ste prijavili patenata?" Istraživači u oblasti istorije, matematike, društvenih nauka, biologije, književnosti i drugi nemaju ista gledanja na svet.

Sarkozi je zatim objavio u svom januarskom govoru da su francuski istraživači konzervativni, razmaženi, da odbijaju da se njihov rad evaluira, i da objavljuju "30 do 50 procenata manje radova nego kolege iz Velike Britanije za približno isti budžet". Taj govor pun neistina je razljutio mirne akademce i razjasnio činjenicu da najavljene reforme imaju za cilj da univerzitete stave u podređen položaj u odnosu na privatne kompanije.

Studenti su shvatili da se sličan proces sprema i za njih. Trenutno je za pohađanje fakultetske nastave potrebno manje od 300 evra, a grupa od 92 poslanika članova jedne konzervativne partije je u februaru predložila da studenti plaćaju veće školarine, nalik na sistem visokog školstva u SAD-u gde studenti dižu kredite koje kasnije vraćaju od svojih plata.

U izveštaju OECD -a iz februara meseca se takođe predlaže uvođenje većih školarina, iako je u Velikoj Britaniji sličan sistem doveo do toga da su školarine i preko 4000 evra, a smanjio se i broj studenata iz siromašnijih porodica.

Kao deo posleratnog dogovora, ali i kao rezultat borbi iz 1968. godine, osoblje na univerzitetima je veoma organizovano. O zaposlenjima i unapređenjima se odlučuje na Nacionalnom univerzitetskom veću (NUV) koje uglavnom radi volonterski a dve trećine članova biraju profesori i profesorke. Iako je daleko od savršenog, ovakav sistem je ipak predstavljao osoblje i imali su slobodu izbora istraživanja.

Sada predavači zbog brojnih otpuštanja imaju više administrativnih poslova. Konstantno menjanje kako sadržaja programa tako i papirologije je jako otežalo život predavačima i administrativnom osoblju.

Ali poslednji vladini planovi su uopšteno gledano, drugačije prirode. Drugi veliki napad, bizarno sproveden bez poznavanja osnovne taktike, je imao za cilj zamenu nacionalnog ispita kojim se postaje profesor u srednjim školama, potpuno novim sistemom, uvedenim bez ikakvih konsultacija.

Nov princip se sastoji u tome da se budući profesori koji su na obuci ne plaćaju na poslednjoj godini studija, što je do sada bio slučaj. Takođe, nivo očekivanog znanja je novim propisima smanjen, i gore, na desetine hiljada obučenih profesora će biti zaposleno na određeno vreme. Dakle, iako imaju master diplomu u svojoj oblasti, oni nisu kvalifikovani za posao sa punim radnim vremenom. Ovakva reforma je razljutila fakultetske predavače koji obučavaju buduće profesoreu srednjih škola.

Kako su nedelje prolazila, a pokret je i dalje bio odlučan, vlada je ponudila niz ustupaka. Objavljeno je da neće biti otpuštanja naredne 2 godine, povećana je uloga NUV-a u unapređenju i evaluaciji. Vlada je takođe dopisala u novi dekret da predavač-istraživač ima pravo da utiče na „ravnotežu" u svom radu, a deo o srednjoškolskim profesorima je odložen za godinu dana.

Vlada se takođe složila sa nekim ranijim, ali minornim zahtevima sindikata. Žustra rasprava o pravoj vrednosti ovih ustupaka se nastavlja, i iako se dinamika vladinih napada usporila, nije obustavljena. U centru ove strategije je ubacivanje konkurentnosti među same univerzitete, što je osnovni princip Sarkozijeve vlade.
Slični napadi su sprovedeni na javne bolnice što je dovelo do revolta te je 25 načelnika vodećih bolnica potpisalo zajedničko pismo u kome se osuđuje pretvaranje bolnica u ekonomske objekte. 

Drugi štrajkovi su u toku zbog ekonomije, pogotovo zbog bonusa visokih činovnika, a vlada ne želi da se povuče i time rizikuje da proizvede još veći talas nezadovoljstva. Bivši premijer De Vilpen je izjavio da se boji da ovog meseca ne izbije "revolucija u Francuskoj". Iako je ovaj strah preuveličan, pokazuje da se elita plaši! (Prošlog decembra je vlada povukla refome srednjeg školstva zbog rizika da većina škola ne stupi u štrajk.)

Najmanje borbeni sindikat univerzitetskih predavača, od 4 aktivna, je pristao da potpiše dogovor sa vladom, ali ostali, važniji sindikati, i na hiljade predavača koji nisu članovi sindikata, i dalje nisu zadovoljni ustupcima i ostaju pri svojoj odluci da se protest nastavi.

Štrajk nije jedini metod koji demonstranti koriste. Trebalo je da se napiše novi program obuke profesora, ali 90% univerzitetskih predavača odbija to da učini ili ga prosto nisu poslali ministru. A dalje sprovođenje novih reformi zavisi od tih programa. Vlada se nada da će se pokret ugasiti i da će se dokopati novih programa.
A ovome nema naznaka. Neka veća univerziteta su izglasala poziv vladi da povuče reforme. Kako protest odmiče, verovatno će se to i dogoditi. Nije izvesno da li će vlada uspeti da smiri pokret odlaganjem reformi i pravljenjem nebitnih ustupaka.

Iako nije sigurno da li će vlada povući reforme, pokret je transformisao na desetine hiljada predavača tako da su se suočili sa problemima kojih su drugi društveni pokreti bili svesni još ranije. Naročito je bitan problem medija i policijske brutalnosti nad demonstrantima. U ovom trenutku pokret je odlučan i jak, i ne isključuje se potpuna pobeda. Sarkozi će možda zažaliti što u ljute protivnike pretvorio više od 50 000 profesora i profesorki. 

Prevod:KONTRAPUNKT
Izvor: libcom.org



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]