Subota, Decembar 20, 2008 - 04:32 PM NT -   3463 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

(Samo)destrukcija je stvaranje

atina(kolektivni prevod letka koji je kružio po okupiranoj atinskoj ekonomskoj školi i drugim mestima, napisan od strane "pobunjenih devojaka")

Nećemo tako lako zaboraviti noć 6. decembra. Ne zato što je ubistvo Aleksisa bilo tako nezamislivo. Državno nasilje, u meri u kojoj bi moglo pokušati da se trasformiše u produktivnije oblike suvereniteta, večito će se vraćati sebi dragim i arhetipskim oblicima nasilja. Ono će uvek držati državu unutar sopstvene strukture koja se opire modernističkom imperativu discipline, nadziranja i kontrole tela - birajući, radije, likvidaciju neposlušnog tela i birajući da plati političku cenu koja ide uz tu odluku.

Kada pandur vikne: "Hej, ti", subjekt na kojeg je usmerena ta naredba i koji okreće sopstveno telo u pravcu autoriteta (u pravcu pandurovog poziva) automatski je nevin pošto odgovara na taj glas prezirući ga jer je proizvod vlasti. Trenutak kada subjekt odbije da posluša taj poziv i suprotstavi mu se, bez obzira koliko kratak taj trenutak neposlušnosti bio (čak iako nije bacio molotovljev koktel na pandurska kola već plastičnu flašu za vodu), trenutak je kada autoritet gubi svoje značenje i postaje nešto drugo: prekršaj koji mora biti popravljen. Kada je uvređena muška čast pandura-fašiste on čak može ubiti da bi zaštitio (kako će sam tvrditi) svoju decu i svoju porodicu. Moralni poredak i muški suverenitet - ili drugim rečima najtipičniji oblik simboličkog i materijalnog nasilja - omogućili su Aleksisovo ubistvo; oni su poduprli ubistvo, proizveli njegovu "istinu" i od nje stvorili realnost.

samodestrukcija_01_400

Pored toga, na tragičnoj granici smrti koja daje smisao životima oblikovanim njenom senom, revolt postaje realnost: ta nezamisliva, nepredvidiva konvulzija društvenh ritmova, raspuklog vremena/prostora, struktura koje više nisu strukturisane, granice između onoga što jeste i što će doći.

Trenutak radosti, straha, strasti i besa, zbunjenost i izvesna doza svesti koja je strašna, dinamična i puna obećanja. Trenutak koji će, uprkos svemu, sam sebe uplašiti i očuvati mehanizme koji su ga stvorili ili će konstantno poricati sebe da bi u svakom trenutku postao nešto drugo, različito od onoga što je bio pre: sve sa ciljem da izbegne da završi u uzročnom nizu pobuna koje su ugušene u normalnosti, pobunama koje se pretvaraju u još jedan oblik vlasti dok brane sami sebe.

samodestrukcija_02_400

Kako je ovaj revolt postao moguć? Koje pravo ustanika/ca je branjeno, u kom trenutku, za koje ubijeno telo? Na koji način je to bio simbol socijalizovanog? Aleksis je bio "naš Aleksis", on nije bio "drugi", nije bio stranac, ni migrant. Srednjoškolci bi mogli da se identifikuju s njim; majke su strahovale da ne izgube sopstveno dete; predstavnici  establišmenta bi ga pretvorili u nacionalnog heroja. Telo 15-godišnjaka je bilo važno, njegov život je bio vredan življenja, a njegovo okončanje je bilo napad na javnu sferu - i otuda je žal za Aleksom bila moguća i gotovo neizbežna. Ova sfera je okrenula zajednicu protiv nas koji/e smo se pobunili/e i sa kojom se mi ne identifikujemo, baš kao što se ni Aleksis nije identifikovao. Ovo je zajednica, uprkos svemu, kojoj mnogi od nas imaju privilegiju da pripadaju pošto nas drugi priznaju za svoje. Priča o Aleksisu će biti ispisana od svog kraja. On je bio dobro dete, rekli su. Revolt, koji nismo mogli da predvidimo, postao je moguć zahvaljujući pukotinama unutar same vlasti: vlasti koja odlučuje koja su tela važna u društvenoj mreži odnosa moći. Revolt, ta himna društvene neregularnosti, proizvod je regularnosti... To je revolt zbog "našeg" tela koje je likvidirano, zbog našeg društvenog tela. Metak je ispaljen u društvo kao celinu. Bila je to povreda naneta svakom buržuaskom demokrati koji želi da njegova lična bezbednost bude preslikana u državi i njenim organima. Metak je bio objava rata društvu. Društveni ugovor je prekršen - konsenzusa nema. Moralni i politički čin otpora je postao moguć, razumljiv, pravedan, vidljiv u trenutku kada se našao pod okriljem ograničenja pravde dominantnog simboličkog poretka koji prožima društveno tkivo.

samodestrukcija_03_400

Ova početna tačka ne ukida pravičnost ustanka. Zato što dominantnim Govorom, autoritetom koji imenuje, oblikuje i daje značenja stvarima, u rasponu dominantnih ideja iz kojih potiče koncept društvene segmentacije i to na način koji mu omogućava kontrolu nad hijearhijskim društvenim odnosima, svi su već isključili "mlade sa kapuljačama" iz ove zajednice. Oni su ih potisnuli na opasnu granicu zajednice sa ciljem da odrede limite neposlušnosti.

Kažu nam da pružimo otpor ali ne na ovakav način, kažu, zato što je to opasno. Ono što društvena legitimacija s kojom smo se susreli na početku svega ovoga  ima da nam kaže jeste da čak iako smo uhvaćeni u mrežu vlasti, čak iako smo njene kreacije, mi smo unutar i protiv nje; mi smo ono što radimo da bismo promenili to ko smo. Mi želimo da ovaj istorijski trenutak prihvati temu koju smo sami odredili a ne značenja iz kojih može pobeći preko noći.

samodestrukcija_04_400

Nemoguće je da bez krvi ova vlast pređe granicu između poslušnosti i autonomne akcije, jer ukoliko bunotvnici treba da podažu svoju muškost da bi se suprotstavili panduru, oni treba istovremeno i da je preispituju zato što ona konstituiše autoritet kojim se služe da bi se suprotstavili panduru. I ta ambivalencija leži u srcu naše subjektivnosti, to je kontradikcija koja nas razdire i oblikuje moralnu veličanstvenost na marginama pobune, izvan i unutar nas, tokom mirnih noći kada se pitamo šta se sada dešava, šta nije u redu, a jedino što možemo čuti je tišina.

Ništa ne postoji bez značenja koje mu je dodeljeno. Strategije otpora se mogu pretvoriti u strategije autoriteta: Haos će ponovo stvoriti hijearhiju u društvenim odnosima sem ukoliko se borimo sa samima sobom dok se borimo sa svetom, nekim sopstvima koje smo formirale/i kao neko ko je deo ovog sveta: mi smo odrasle/i unutar moralnih i političkih granica koje određuje ovaj svet, unutar moralno-politčkih veza u kojima se formira ego... Ponovo će se pretvoriti u hijerarhiju, ukoliko ne odbacimo muško mačo ponašanje koje podivlja i bude ponešeno emocijama, ukoliko prihvatimo pozicije koje se sažimaju u pozicijama vlasti.

Pobunjene devojke

Izvor: On Greek Riots
Prevod: KONTRAPUNKT



 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]