Utorak, Jun 17, 2008 - 05:24 PM NT -   2062 Reads Pošalji ovaj tekst svome prijatelju i/ili prijateljici p

Uspomene na “društveno upravljanje” u venecuelanskoj ekonomiji

Od lažnog samoupravljanja i kooperativa, do neiskrenog EPS-a, predstavljamo vam presek onog što se dešavalo u Venecueli tokom zadnjih sedam godina glumljenja izgradnje socijalističke ekonomije, gde dostupni podaci i pouzdane činjenice razotkrivaju neuspeh Čavezove administracije. Od 2001. slušali smo vladina obećanja o razvijanju proizvodnog modela u kome će venecuelanska država stvoriti uslove da omogući i podrži razvoj nove sistemske ekonomije – prvo nazvane društvenom ili solidarnom, kasnije socijalističkom – započete pre 4 godine sa obećanjima privlačnim glasačima/cama na referendumu iz augusta 2004, i kasnije ponavljanim u potonjim izbornim takmičenjima. Na osnovu takve “ponude”, glavne uloge i upravljanje pripadalo bi radnicima, kroz socijalističko samoupravljanje u već postojećim pogonima ili u novo konstituisanim kooperativama. Ovaj diskurs je postajao intenzivniji i radikalniji kako su godine prolazile, gde su svi, od Čaveza pa do zadnjeg službenog lica, ponavljali da je započeto beskompromisno stvaranje revolucionarne i participativne proizvodne strukture, u koju je uložena sva dostupna snaga i izvori, što je naglašavano svake nedelje tokom predsedničkog TV programa, u kome je iznova ponavljan slogan “zatvorena fabrika, preuzeta fabrika” (od strane radnika), i gde nam je govoreno da smo postali zemlja sa najvećim brojem kooperativa u svetu.


Preispitivanje farse

Ubrzo, mi anarhisti smo počeli da upozoravamo (vidi brojeve 38, 42 i 43, časopisa El Libertario) na ono što se krilo iza proklamovane namere o “izgradnji bolivarskog socijalizma”,kakav je bio zvaničan slogan. Ovo je suština onog što smo govorili:

- Državno promovisane kooperative bile su način da se statistički smanji nezaposlenost, kao i zaposlenost u sivoj ekonomiji; lak način da se proizvede privremena zaposlenost i to slabo plaćena i bez beneficija, gde su brzo postali uočljivi nesigurni radni uslovi prisutni u većini hvaljenih socijalističkih kooperativa i gde je jedna ili nekoliko inicijativa – povezanih sa sferama zvanične moći o kojima ovisi preživljavanje takvih inicijativa – postalo glavnim i šefujućim nad ostatkom “asocijacija”. Što se tice konkretnih rezultata ovakvog naglog razvoja bolivijskih kooperativa, obratite pažnju na sledeće podatke.

Brojevi iz “grobnice kooperativa”


Prema SUNACOOP-u (Nacionalna supervizija kooperativa) i drugim oficijalnim izvorima postoji 200 000 hiljada registrovanih kooperativa, iako se tokom 2007. pričalo o 250 000; no bez obzira na to, ako želimo da zaista izbrojimo stvarne kooperative – ispitivanje SUNACOOP-a u 2006 – broj je približan 47 000.

Prema zvaničnoj propagandi, misije Vuelvan Caras I i II između 2004. i 2006. primile su 954 miliona bolivara što je omogućilo da 627 554 učesnika/ca misija organizuje 6 814 kooperativa, grupisanih u 130 nukleusa 'Sistemskog razvoja'.

Kvalifikovani eksperti za kooperative u ovoj zemlji, sumnjaju u validnost i jednostavnu usmerenost zvaničnih podataka: Oscar Bastidas je izjavio da ono što zaista postoji jeste “grobnica kooperativa”, dok Alberto Dorrenochea kaže da u najoptimističnijem scenariju postoji oko 15 000 kooperativa.

Od 47 000 asocijacija razmotrenih u 2006, 67% (31,386) nije bilo aktivno. Uzimajući njihov ukupan broj, 74,5% ih je registrovano kao komercijalne i uslužne. Jedva 14%(6580) primilo je finansijsku podršku od društvenih ili privatnih banki, od čega je malo više od polovine raspolagalo primljenim resursima.

Popis iz 2006. uključuje 4836 kooperativa registrovanih od učesnika/ca u Vulevan Caras misiji, što je 29% manje nego što je objavljeno u zvaničnoj propagandi. Mimo tog popisa, samo je 49% bilo aktivno (2370), od čega 76% u komercijalnim i društvenim službama, dok je samo 24% (569) bilo uključeno u proizvodnju.
- - - - - - - - - - - - - - -
Od početka, samoupravljanje je bilo prevara pomoću koje je nekolicina privatnih organizacija u bankrotu ili u ozbiljnim problemima (oko polovine u zemlji) “eksproprijacijom” mogla postati vladinim vlasništvom i to “eksproprijacijom” nečega što je u svakom slučaju bilo loš posao za prethodne vlasnike (i njihove veze u vladi), te se nisu čuli nikakvi protesti od strane onih na koje je uticala ova navodno antikapitalistčka akcija. Postojalo je i državno preduzeće (Alcasa) oko kojeg je nastao mit uspeha socijalističke samoupravljačke administracije, što je dovedeno u pitanje snažnim argumentima (videti El Libertario #51 i izdanja o Alcasi tokom početka 2008).

-Nažalost, kooperativne i samoupravljačke organizacije najvećim delom svoje postojanje ne duguju borbi i/ili razvijenoj grasruts svesnosti, već više potrebi da se ikonografijom zavedu društveni sektori – privučeni mogućnošću zarade, zaposlenja i vladine podrške – kao i militanti ubeđeni da su deo dubinskog revolucionarnog procesa; i to je razlog zašto su one takođe korisne da primire i suzbiju moguće pobune onih koji/e su spremni na radikalizaciju ili postavljanje neprijatnih pitanja, kao i za stvaranje novih političkih subjekata.

-U praksi, venecuelanska država želi da održi apsolutnu kontrolu nad ovim inicijativama. Na svoje poniženje (i sve više i više, preko svojih bolnih leđa) mnogi radnici su videli da je socijalistička rečitost na Sandej televiziji jedna stvar, a konkretna državna akcija druga, i da država olakšava svoj novčanik i daje podršku jedino kada ima pozornost “nadležnih”, kako Čavezova mašinerija voli da naziva svoje poslušne sledbenike, bez zaboravljanja na uvredljivi cinizam ove autoritarne dosetke što su je smislila ministarstva samozvanog “društvenog upravljanja”, od januara 2007.


Još bajki

Neuspeh ovog tipa kooperativa i samoupravljanja koji je promovisala vlada je zapažen krajem 2007. i početkom 2008, a kao posledica toga zvanični diskurs je mutirao i tako dobijamo šalu Socijalističke ili Socijalne (oba izraza se koriste) proizvodne kompanije (EPS sa španskim početnim slovima) koja objavljuje da sada, zaista, mi imamo formulu kojom ćemo stići na obećanu zemlju 'socijalističkog sistemskog razvoja'. Istina je da je beskorisna stvar objašnjavati šta je EPS zaista, pošto pod ovom kraticom oni podrazumevaju sve ono što je ostalo od kooperativa i samoupravljačkih preduzeća, plus državne kompanije i privatne kapitalističke firme, koje iz ovog, ili onog razloga vezuju sebe uz državu.

Nedavne zvanične izjave (videti El Universal 03/11/08) kažu da će do 2009 nastati 73 nove EPS-e, kao rezultat plana “Socijalisticke fabrike”, pod indirektnim društvenim upravljanjem – eufemizam pod kojim se podrazumevaju kapitalističke firme pod državnim upravom – što će biti osnova za buduću sistemsku industrijalizaciju. Ovakva izjava se može shvatiti isključivo kao šala, uzimajući u obzir Alcasu, Invepal, Invetex, Inveval, Sideroca/Venetub, Sanitarios Maracay, Central Azucarero Cumanacoa, Central Azucarero Motatan, Merida’s Solid Waste Treatment plantažu i Sabaneta’s Centinela farmu paradajza, da pomenemo samo najnovije slučajeve koji se mogu pronaći u štampi i na internetu, u kojima su uglavnom radnici plaćali štetu nastalu korupcijom, autoritarnošću i nekompetentnošću bezvrednih akcija “društvenog upravljanja”, kada je ono intervenisalo u industrijskim aktivnostima.

Armando Vergueiro [Prevod na engleski: Luis Prat]

(El Libertario #53, p.5, May- June 2008, Venezuela

email: ellibertario@nodo50.org;
web adresa: http://www.nodo50.org/ellibertario)

Izvor: A-infos (http://www.ainfos.ca/en/);

Prevod na srpski: KONTRAPUNKT


 
Ups! Zao nam je, ali samo registrovane korisnice/i mogu da objavljuju komentare, klikni ovde da se uloguješ ili registruješ

lgbt

Piše: Dušan Milojević

Dok je u Njujorku prošle nedelje ratifikovan zakon o istopolnim brakovima, što je prosl…

Mišel Fuko

Malo prije svoje smrti, Michel Foucault je pristao bez ustezanja govoriti dvojici američkih novinara. O borbi homoseksualaca, o sadomazohističkoj praksi, a prije svega o prijateljst…

drugaciji_svijet_je_moguc
ČETVRTI SVJETSKI RAT
Dražen Šimleša


Ekonomske alternative predstavljaju zaista poseban oblik borbe, možda upravo zato jer ih ljudi nekako najmanje očekuju u tom području. Razlog je što se neoliberalni kapitalizam čini toliko prevladavajućim da nam se ništa drugo ne čini realnim. No tijekom istraživanja za ovu knjigu i sam sam se ugodno iznenadio koliko nam se toga pruža na području, uvriježeno rečeno, ekonomije kako bismo poboljšali naš svijet. Što se tiče ekonomije i mogućnosti da ona služi i radi za ljude, a ne za malu skupinu na vrhu piramide moći, započet ćemo s konceptom kooperativa, kod nas poznatijih kao zadruge. Nakon toga ćemo predstaviti koncept fair trade ili poštene trgovine, eco-rata, LETS-a i na kraju mikrokreditiranja.



BILBORD novoZnate li šta je Kodeks Alimentarius? novoNoam Chomsky o najavi priznanja palestinske države: Upozorenje prije 'tsunamija' u Izraelu novoDnevnik ugostiteljskog radnika anarhista novoSvedoci brutalnog obračuna, Atina 29. 6. 2011. novoS naksalitima kroz prašumu, 6. deo novoAmy Winehouse, SIIIING!!! novoZG Pride 2011 combo novoVesti sa grčkih ulica novoS naksalitima kroz prašumu, 5. deo novoIstina - pismo srednjoškolke iz Fukušime



KontraTV / Submedia
SUBMEDIA | Puck shit up!
Ove nedelje:
1. 100 Seditions!
2. Riot in my Town
3. Nuck Block
4. Chilean Urban Eco-Defense
5. For the Lulz
6. Anti-G20 Comrades
Submedia | Puck shit up!
KontraTV / Aktuelno
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
Grčka vlada je glasala za novu rundu mera štednje, ne bi li obezbedila finansijsku injekciju od strane EU koja bi trabalo da spreči državni bankrot. Ali gnevni demonstranti su nasilno reagovali na takav ishod glasanja, i neposredno ispred parlamenta vode se žestoke bitke između policije i demonstranata. Prizori iz centra Atine podsećaju na ratište, dok u oblacima suzavca promiču figure sukobljenih strana. Stotine hiljada ljudi širom zemlje su stupili u dvodnevni štrajk protiv mera štednje. Oni kažu da je novo ogromno zaduživanje sa katastrofalnim kamatnim stopama taktika čije posledice su već iskusili i da neće ponovo nasesti na istu priču. O tome šta ta odluka grčkog parlamenta znači za Grčku i EU, za RT govori finansijski novinar (koji očigledno ima poteškoća da razlikuje anarhiste i provokatore) Demetri Kofinas.
Dok nas dug ne rastavi: Kofinas UŽIVO iz pobunjene Atine
KontraTV / Film
Stranac u šumi
Prvi kontakt u Amazonu: brazilska plemena govore o svojim iskustvima prvog kontakta sa belcima i opasnostima koje su potom usledile.
Stranac u šumi
KontraTV / Aktivizam
Španska revolucija
Španija je 15. maja pokrenula evropsku revoluciju. To što vlada potpuno medijsko pomračenje ne znači da španija ne sija nadom za bolje sutra! Širite zarazu!
Španska revolucija (Muse)
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
Kevin Kamps iz Beyond Nuclear, poznat kao ekspert za pitanja nuklearnog otpada, govori o drugoj havarisanoj nuklearki u Japanu kojoj preti topljenje jezgra reaktora, kao i o konstantnim emisijama radioaktivnih čestica iz nuklearnih elektrana u SAD.

Oko 300 milja jugozapadno od Fukušime nalazi se nuklearni reaktor Mondžu - prototip brzog (fast-breeder) reaktora koji je do vrha napunjenn plutonijumom, najsmrtonosnijim elementom na planeti Zemlji. Prošle godine, nekakav uređaj koji je težak tri tone, pao je na Mondžu reaktor i blokira pristup gorivnim šipkama u jezgru reaktora. Uprkos nekoliko pokušaja, stvari još uvek nisu pod kontrolom. Naredne nedelje ponovo će pokušati da uklone iz reaktora taj objekat težak tri tone, ali kritičari upozoravaju da je ta procedura izuzetno opasna i mogla bi da izazove eksploziju gorivnih šipki. Jedan zloslutni znak koliko je opasna situacija je to što je glavni menadžer elektrane nedavno izvršio samoubistvo. Oštećena NE Mondžu je nuklearna bomba koja svakog časa može da eksplodira što bi zbrisalo grad Kjoto koji se nalazi na svega 60 milja daleko od fabrike, sa populacijom od milion ljudi. A najveći grad u Japanu, Tokio, nalazi se na mestu koje je niz vetar u odnosu na havarisanu NE Mondžu.
Pa, šta sve to znači i šta ima novo u vezi sa ugroženim NE u Sjedinjenim Državama, u Nebraski?
Thom Hartmann: Druga nuklearka u Japanu... još opasnija od Fukušime?
KontraTV / Aktuelno
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, mnogi ljudi su se pitali koji šta je kog đavola trebalo Japancima da prave nuklearnu elektranu na obali koja je pod stalnim udarima zemljotresa i cunamija. To je kao da su hteli da im se ovo desi - ko bi mogao da bude tako glup? Svakako, u Sjedinjenim Državama se smatra da su Amerikanci mnogo pažljiviji i da više vode računa o tome gde će sagraditi svoje nuklearne elektrane. E pa... nije tako.
NE Fort Calhoun koja se nalazi nadomak Omahe, Nebraska, potpuno je opkoljena vodom. Ali izgleda da to tako ide kada napravite NE posred plavne doline koja se prostire pored Misurija. Voda se zaustavla na nivou koji je pola metra IZNAD ravni na kojoj se nalazi elektrana - i jedina stvar koja sprečava da voda poplavi NE Fort Calhoun, baš kao što je to bio slučaj u Fukušimi, je gumeni zid visine dva metra koji je podignut oko elektrane. Ali nije to jedina ugrožena nuklearka. Nizvodno niz Misuri, na jugoistoku Nebraske, nalazi se NE Cooper koju takođe ugrožava poplava.
Thom Hartmann: Nuklearna energija - Umalo da ostanemo bez Nebraske
KontraTV / Aktivizam
People's Revolution at the Dam square
Prvomajske demonstracije širom Evrope i pokret 15 maja (M15) u Španiji su nagovestile novi trend. Ljudi počinju da reaguju, da izlaze na ulice i zauzimaju trgove širom Evrope. Španski pokret "Democracia Real" koji je nastao 15. maja izazvao je nastanak pokreta "Alithini Dimokratia" u Grčkoj deset dana kasnije. Kada se i u Holandiji pojavio sličan pokret, "Echte Democracie", od početka je koncipiran kao deo opštijeg jačanja evropske "Prave demoktarije". Ljudi su na ulicama, reaguju, diskutuju o situciji i odlučuju o svojoj budućnosti na pravi demokratski način. Oni istupaju protiv situacije u kojoj će "drugi oglučivati o njihovoj budućnosti bez njih".

Mi vas očekujemo!
Prava demokratija - otvorena skupština Groningena
http://realdemocracygroningen.wordpress.com
Echte Democracie - narodna revolucija u Holandiji
KontraTV / Aktuelno
Okeani pred izumiranjem
Novi izveštaj pomorskih naučnika kaže da postoji ozbiljna pretnja opstanku tri četvrtine svetskih koralnih grebena. To će imati ogromne posledice po raznovsnost morskog života u okeanima, a može čak biti i okidač novog ciklusa masovnog izumranja.
Okeanima preti izumiranje
 






[ Traži ]